Драгослав Бокан: ОБЕЗДУХОВЉЕНОСТ КАО НАЈСТРАШНИЈИ ИНВАЛИДИТЕТ

0

Уместо обичне „уочибожићне“ честитке (а свима вам желим све најбоље) желим да, уместо тога, приложим на огањ спознаје ово свето словно дрвце разбуђујуће истине које нам је донео блажени Андреј Тарковски (један од највећих хришћанских уметника, све тамо од Светог Луке па до данас).

Ево шта пише велики руски редитељ и боготражитељ:
„За Достојевског се уобичајено тврди како је то религиозни, православни писац који је испричао о својим тражењима и о особинама вере.
Мени се чини да није сасвим тако.
Достојевски је направио своја велика открића само зато што је био први од оних који су осетили и изразили проблеме обездуховљености.
Његови јунаци пате јер не могу да верују.
Они желе, али су изгубили тај орган којим се верује. Атрофирала је савест…“

И ту је речено оно што је најболније, а тако се реално осећа уочи сваког великог црквеног и Божијег празника. Тај недостатак органа за веру и веровање код толиких међу нашим ближњима, њихова затвореност, обездуховљеност, утрнулост душе. И непостојање савести, оног непроцењиво важног осећања наше личне одговорности пред собом, пред другима и пред Богом.

Због оваквог тумачења света је Достојевски, како нам каже и Тарковски: „из године у годину постао некако све више разумљив, чак модеран“, јер говори о најважнијем од свега. О ономе што је изнутра уништило руско царство – али и Царство Небеско у обездуховљеној, одемоњеној (јер зло улази тамо где нема добра, „попуњава рупе“) револуционарној маси побуњених осветника и рушилаца.
Кад се Бог замени „Правдом“ (или Новцем, Похотом, Собом, Вољом За Моћ, Страхом…, свеједно) трагичан крај оваквог пројекта је неизбежан. А „чуло вере“, њен деликатни орган (спознаја иконе Божије у себи, свог божанског порекла) је нешто најдрагоценије што имамо (или немамо). И губитак овог духовног компаса нас одвлачи у кобна беспућа и паклену пустињу апсолутне усамљености.

Ова самоиспитујућа, разбуђујућа (Андрејева и моја) апокалиптичка размишљања, ето, скромно прилажем на саборни суд мојих сународника на Бадњи Дан, уочи нашег Божића, 2017. године по Христовом Рождеству…
Можда буде неке (духовне) користи од тога.

 

Драгослав Бокан, Фејсбук

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*