Драгослав Бокан: САВ БЕСМИСАО НАПАДА НА НАШУ ЦРКВУ

1

Ево, Свети Архијерејски Сабор је изнео званично, неподељено и јединствено мишљење Српске Православне Цркве о судбини Косова и Метохије.
Без изузетка, сви архијереји наше Мајке Цркве су изнели свој суштински став о томе да се српска Света Земља никако не сме делити, предавати, нити отуђити из суверене територије Републике Србије. И да по том питању нема и не може бити никаквих недостојних (или било каквих) компромиса или недоумица.

Оно што су многи међу нама знали да ће се догодити је сада и службено потврђено и у саборна документа уписано, озваничено потписима српског патријарха и свих наших митрополита и епископа. свих без разлике и издвојених мишљења појединаца.

Наравно, овакав став није остао без противљења и разочарења многих са дословно свих (по питању Цркве мржњом острашћених или, пак, привидно добронамерних) страна српске политичке и јавне сцене.

Власти су одмах иступиле са критичким изјавама о тобожњој анахроности, неделотворности и наводном ниском креативном потенцијалу оваквог ”тврдог и непопустљивог става”.
Цркви је, као и толико пута пре тога, демагошки замерено да ”мисли о прошлости”, а не ”о будућности” и ”о мртвима, а не о живима” – као да се они (наши преци и потомци) и ми можемо раздвојити и посматрати парцијално и независно једни од других!

Може се рећи да су многи у актуелном режиму доживели право изненађење и, рекао бих, шок – овако јасним и недвосмисленим ставом српске Цркве, без икаквог међусобног размимоилажења и стратешке попустљивости. Већ виђени савезник је одједном постао енигма и тврд орах са којим се не може онако како се мислило…

И они (блажи и наизглед ”попустљивији”) међу српским архијерејима, који и даље верују да наш председник (на крају свих крајева) ипак неће издати и предати Косово и Метохију нашим међународним, регионалним и унутрашњим непријатељима, баш као и они (много оштрији) који у његов дефинитивни став по овом питању немају никакве сумње ни дилема, убеђени да је он већ реално одустао од борбе за целовито Косово и Метохију у саставу Србије (како пише и у нашем Уставу и у вечној Књизи Живота српске нације, усмерене светосавским и косовским Заветом) – и први и други (и трећи, четврти…) су чврсто стали иза овог јединственог патриотског, братског и очинског става према нечем што увелико надилази све дипломатске, економске, уско-политичке и ”прагматичне” аргументе произашле из садистичке уцене српске стране од стране оних који на овој разбојничкој отмици Косова од Југославије и сада Србије раде већ деценијама (неки и пун век).

Одједном се види какав је заиста суштински став наших духовних пастира на ову судбински важну тему и шта стварно стоји иза њихових досадашњих покушаја истинског дијалога и стратешке мудрости (када су у питању српске државне институције), исто као и неподељене огорчености, на другој страни, због тога како ”у наше име” српске интересе представљају овдашњи политичари и државници, још тамо од 1974. године па наовамо…

Разочараше се и изнервираше и они расколнички лудаци са српским ознакама и православном декорацијом, који нас својом опсесивном мржњом према СПЦ малтретирају већ месецима, како групација из такозваних ”катакомби”, тако и она скитачка, са свакодневних шетњи (тако налик на оне из невладиног сектора) по Београду.
Затварају они пролаз између београдске Саборне цркве и Патријаршије и тамо безочно клевећу и уличарски вређају (уз очигледно допуштење полиције) оне које би требало да целивају у руку и према њима се односе са поштовањем достојним истинских православних верника.

Желели су они да наше владике и митрополити, на челу са патријархом српским издају Косово и Метохију, да би са потопљене црквице у ваљевском крају прешли на по њихов наум много повољнији буздован (за по глави сопствене Цркве) у виду ”издаје Косова”.
Колико би тек ту било прилика за њихово свакодневно мегафонско драње и недостојно понашање, али и читав онај шетачки перформанс који им држава допушта, ево већ толико дуго да се више ни не сећам када је све то у ствари почело.
Њихово безбрижно камповање крај Владе Србије (у Немањиној улици) их је учинило својеврсном ”специјалном јединицом” режимских (несвесних или свесних, свеједно) сарадника за притисак на српску Цркву и јавно довођење у питање њеног јединства и ауторитета.

Многи су били изнервирани, разочарани и љути због овог и оваквог родољубивог и јасно изнетог става најважније српске духовне и друштвене институције, оне која је активно учествовала у стварању и каснијем јачању и одбрани српске државе (и народног спонтаног отпора у вековима ропства), од самог почетка.

Необична и шаренолика група критичара и противника Српске Православне Цркве је остала затечена оваквим стањем ствари и званичном ”Поруком Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији”, којим је и затворен овогодишњи скуп највиђенијих представника наше Цркве.
Од геј активиста, другосрбијанских трибуна и ”просветитељских хипнотизера”, ултра-опозиционих јуришника запењених од мржње, потпуно збуњених режимских удворица са националног крила, страних обавештајаца (њих никако не смемо превидети, нити потценити), атеистичких конформиста ”грађанистичке” оријентације, окултних и нихилистичких богобораца, одавно пензионисаних титоиста које просто пече и пржи очигледан и њима апсолутно неподношљив успон и утицај Цркве у Србији, те групе сујетних екс-духовника убеђених да су они важнији од Цркве и да ми треба, као сунцокрети, да се поданички окрећемо око њих и њихових (у национални став лукаво прерушених) таштих нестрпљења и приватних незадовољстава… читав један карневал буке и беса, протестни скуп удруженог поднебесја у ”дугиним бојама” и свим његовим антицрквеним и антихришћанским варијететима.

Сви заједно на истом задатку и у истом стању озбиљног незадовољства због оваквог става српске Цркве око Косова и Метохије, који још једном показује да је ”СПЦ – Пећка Патријаршија” заиста највиши и непосредни израз јединственог народног става и национално одговорног мишљења…

Знам ја да би многи волели да је Црква постала марионета у ма чијим рукама (што многи непрестано инсинуирају и тако је бестидно клевећу), да би онда они ”били у праву” и много лакше могли да појачају и умноже своје осветничке, псовачке и ”каменобацачке” активности.
А неки би, опет, желели да их Црква ослободи моралне одговорности за оно што се не сме урадити, без обзира на све притиске (и уцене с њима у вези)…

Живети се мора, али КАКО и НА КОЈИ НАЧИН, е то није баш тако једноставна и очигледна ствар као што многи (лишени духовне димензије погледа на свет и осећања судбинске одговорности пред прецима и потомством подједнако), нажалост, мисле.

Волео бих да они међу вама који у себи имају сачуван осећај за реалност (не компромисе и капитулантско понашање – већ реалност), за разумевање приоритета, схватање стратешког ”куповања времена” и тактички усмерених изјава за јавност (које не читамо само ми, већ и наши непријатељи), као и за аутентични инстинкт за препознавање праве улоге Цркве, ОСЕТЕ РАДОСТ И ОЛАКШАЊЕ због овакве ситуације међу легитимним и благодаћу Духа Светог озваниченим наследницима светосавске Архиепископије из времена првих Немањића. Да их све ово са саборском црквеном ”Поруком о Косову и Метохији” охрабри и изнутра ојача, учинивши нас много отпорнијим на рушитељске покушаје и антицрквене насртаје свих врста, жанрова и мотива. Да се поново сетимо да нас Господ чува и брани, не од јуче, и да нас никада неће напустити и препустити Његовим и нашим непријатељима.
И да се коначно, верно поуздамо у непобедиву снагу наших, али и предачких (посебно светитељских) молитава, којим нас много бољи од нас свакодневно чувају од самих себе (најважније битке се, као што знамо, воде на попришту наших срца) и све већих искушења којима смо трагично и непрестано опкољени!
Да коначно почнемо да верујемо Божијем плану и Његовом (надполитичком и надвременском) разумевању наше улоге у историји.

И да више НИКАДА НЕ ВРЕЂАМО СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, ма како нам се чинило да се то може и, чак, ”треба”. ма колико нас у то убеђивали са разних страна и читавом палетом полуистина и томе сличних ”аргумената”.

Немојте се препуштати заводљивим гласовима антицрквене пропаганде и немојте никад пристати да се и преко вас шири овакав погубни и духовно издајнички став. Останите одани ономе што нам је данас (и иначе) једино преостало, баш као и у време грађења Хиландара, Високих Дечана, Манасије, Ковиља или Крушедола.

 

Драгослав Бокан, Фејсбук

1 КОМЕНТАР

  1. „Ево, Свети Архијерејски Сабор је изнео званично, неподељено и јединствено
    мишљење Српске Православне Цркве о судбини Косова и Метохије.
    Без изузетка, сви архијереји наше Мајке Цркве су изнели свој суштински став
    о томе да се српска Света Земља никако не сме делити, предавати, нити отуђити
    из суверене територије Републике Србије. И да по том питању нема и не може
    бити никаквих недостојних (или било каквих) компромиса или недоумица.“

    Лепо!
    Али, мало закаснело!
    „На Сабору је по овом питању издато “јасно саопштење.“
    Саопштење је “јасно“, али закаснело!!!

    2013. смењени Епископ Артемије је био више него јасан,
    али је због своје – “ИСХИТРЕНОСТИ“ , изјаве из 2013.,
    платио превелику цену: свргнут је са епископског трона,
    и протеран?!

    СРБИ НА ОКУП:
    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ
    на коју јеполитичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба
    са Косова и Метохије треба да буде да власт у Србији може да
    чини шта год хоће, али Срби са Косова и Метохије на то не
    смеју да пристану и тако као недужни народ прихвате на своја
    плећа одговорност ове националне и историјске издаје.

    Епископ Артемије“

    Хоће ли неко од епископа бити свргнут са трона и протеран
    са своје епархије, зато што је ово “ЈАСНО САОПШТЕЊЕ“ –
    ЗАКАСНЕЛО ???

    И врабци на грани већ одавно цвркућу, да им је све “јасно“ што се
    тиче издаје КиМ, а касне са – “ЈАСНИМ САОПШТЕЊЕМ“.
    Ето, Архијерејски Сабор их је у томе претекао: издавањем
    – “ЈАСНОГ“ АЛИ ЗАКАСНЕЛОГ САОПШТЕЊА!
    Закаснелим саопштењем АС СПЦ даје могућнодт АВ да им
    контрира питањем: “А, шта је решење?“, на шта СПЦ нема
    одговора, или га намерно прећуткује.
    Не прећуткује га, јер одговора нема због ЗАКАСНЕЛОГ “ЈАСНОГ
    САОПШТЕЊА“!
    “Касно Јанко на Косово стиже!“
    “Прошо сивац Крушевац!“

    Власт и Црквена “елита“ /епископат, са часним изузецима/ пимплују
    врућ историјско-политички и духовно-судбински, “КРОМПИР“ и
    пребацују га не терен, у руке НАРОДА – “ЈЕДНЕ СТОКЕ ГРДНЕ“?!
    Тешко Цркви коју “брани“ БИВШИ КОМУНИСТА од тамо неке маргиналне
    групе, скупине “занесењака“ за ОДБРАНУ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ
    /види сајт: “ИСТИНОЉУБЉЕ“/.

    Драган Славнић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*