Dragoslav Bokan: SAV BESMISAO NAPADA NA NAŠU CRKVU

1

Evo, Sveti Arhijerejski Sabor je izneo zvanično, nepodeljeno i jedinstveno mišljenje Srpske Pravoslavne Crkve o sudbini Kosova i Metohije.
Bez izuzetka, svi arhijereji naše Majke Crkve su izneli svoj suštinski stav o tome da se srpska Sveta Zemlja nikako ne sme deliti, predavati, niti otuđiti iz suverene teritorije Republike Srbije. I da po tom pitanju nema i ne može biti nikakvih nedostojnih (ili bilo kakvih) kompromisa ili nedoumica.

Ono što su mnogi među nama znali da će se dogoditi je sada i službeno potvrđeno i u saborna dokumenta upisano, ozvaničeno potpisima srpskog patrijarha i svih naših mitropolita i episkopa. svih bez razlike i izdvojenih mišljenja pojedinaca.

Naravno, ovakav stav nije ostao bez protivljenja i razočarenja mnogih sa doslovno svih (po pitanju Crkve mržnjom ostrašćenih ili, pak, prividno dobronamernih) strana srpske političke i javne scene.

Vlasti su odmah istupile sa kritičkim izjavama o tobožnjoj anahronosti, nedelotvornosti i navodnom niskom kreativnom potencijalu ovakvog ”tvrdog i nepopustljivog stava”.
Crkvi je, kao i toliko puta pre toga, demagoški zamereno da ”misli o prošlosti”, a ne ”o budućnosti” i ”o mrtvima, a ne o živima” – kao da se oni (naši preci i potomci) i mi možemo razdvojiti i posmatrati parcijalno i nezavisno jedni od drugih!

Može se reći da su mnogi u aktuelnom režimu doživeli pravo iznenađenje i, rekao bih, šok – ovako jasnim i nedvosmislenim stavom srpske Crkve, bez ikakvog međusobnog razmimoilaženja i strateške popustljivosti. Već viđeni saveznik je odjednom postao enigma i tvrd orah sa kojim se ne može onako kako se mislilo…

I oni (blaži i naizgled ”popustljiviji”) među srpskim arhijerejima, koji i dalje veruju da naš predsednik (na kraju svih krajeva) ipak neće izdati i predati Kosovo i Metohiju našim međunarodnim, regionalnim i unutrašnjim neprijateljima, baš kao i oni (mnogo oštriji) koji u njegov definitivni stav po ovom pitanju nemaju nikakve sumnje ni dilema, ubeđeni da je on već realno odustao od borbe za celovito Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije (kako piše i u našem Ustavu i u večnoj Knjizi Života srpske nacije, usmerene svetosavskim i kosovskim Zavetom) – i prvi i drugi (i treći, četvrti…) su čvrsto stali iza ovog jedinstvenog patriotskog, bratskog i očinskog stava prema nečem što uveliko nadilazi sve diplomatske, ekonomske, usko-političke i ”pragmatične” argumente proizašle iz sadističke ucene srpske strane od strane onih koji na ovoj razbojničkoj otmici Kosova od Jugoslavije i sada Srbije rade već decenijama (neki i pun vek).

Odjednom se vidi kakav je zaista suštinski stav naših duhovnih pastira na ovu sudbinski važnu temu i šta stvarno stoji iza njihovih dosadašnjih pokušaja istinskog dijaloga i strateške mudrosti (kada su u pitanju srpske državne institucije), isto kao i nepodeljene ogorčenosti, na drugoj strani, zbog toga kako ”u naše ime” srpske interese predstavljaju ovdašnji političari i državnici, još tamo od 1974. godine pa naovamo…

Razočaraše se i iznerviraše i oni raskolnički ludaci sa srpskim oznakama i pravoslavnom dekoracijom, koji nas svojom opsesivnom mržnjom prema SPC maltretiraju već mesecima, kako grupacija iz takozvanih ”katakombi”, tako i ona skitačka, sa svakodnevnih šetnji (tako nalik na one iz nevladinog sektora) po Beogradu.
Zatvaraju oni prolaz između beogradske Saborne crkve i Patrijaršije i tamo bezočno kleveću i uličarski vređaju (uz očigledno dopuštenje policije) one koje bi trebalo da celivaju u ruku i prema njima se odnose sa poštovanjem dostojnim istinskih pravoslavnih vernika.

Želeli su oni da naše vladike i mitropoliti, na čelu sa patrijarhom srpskim izdaju Kosovo i Metohiju, da bi sa potopljene crkvice u valjevskom kraju prešli na po njihov naum mnogo povoljniji buzdovan (za po glavi sopstvene Crkve) u vidu ”izdaje Kosova”.
Koliko bi tek tu bilo prilika za njihovo svakodnevno megafonsko dranje i nedostojno ponašanje, ali i čitav onaj šetački performans koji im država dopušta, evo već toliko dugo da se više ni ne sećam kada je sve to u stvari počelo.
Njihovo bezbrižno kampovanje kraj Vlade Srbije (u Nemanjinoj ulici) ih je učinilo svojevrsnom ”specijalnom jedinicom” režimskih (nesvesnih ili svesnih, svejedno) saradnika za pritisak na srpsku Crkvu i javno dovođenje u pitanje njenog jedinstva i autoriteta.

Mnogi su bili iznervirani, razočarani i ljuti zbog ovog i ovakvog rodoljubivog i jasno iznetog stava najvažnije srpske duhovne i društvene institucije, one koja je aktivno učestvovala u stvaranju i kasnijem jačanju i odbrani srpske države (i narodnog spontanog otpora u vekovima ropstva), od samog početka.

Neobična i šarenolika grupa kritičara i protivnika Srpske Pravoslavne Crkve je ostala zatečena ovakvim stanjem stvari i zvaničnom ”Porukom Svetog Arhijerejskog Sabora SPC o Kosovu i Metohiji”, kojim je i zatvoren ovogodišnji skup najviđenijih predstavnika naše Crkve.
Od gej aktivista, drugosrbijanskih tribuna i ”prosvetiteljskih hipnotizera”, ultra-opozicionih jurišnika zapenjenih od mržnje, potpuno zbunjenih režimskih udvorica sa nacionalnog krila, stranih obaveštajaca (njih nikako ne smemo prevideti, niti potceniti), ateističkih konformista ”građanističke” orijentacije, okultnih i nihilističkih bogoboraca, odavno penzionisanih titoista koje prosto peče i prži očigledan i njima apsolutno nepodnošljiv uspon i uticaj Crkve u Srbiji, te grupe sujetnih eks-duhovnika ubeđenih da su oni važniji od Crkve i da mi treba, kao suncokreti, da se podanički okrećemo oko njih i njihovih (u nacionalni stav lukavo prerušenih) taštih nestrpljenja i privatnih nezadovoljstava… čitav jedan karneval buke i besa, protestni skup udruženog podnebesja u ”duginim bojama” i svim njegovim anticrkvenim i antihrišćanskim varijetetima.

Svi zajedno na istom zadatku i u istom stanju ozbiljnog nezadovoljstva zbog ovakvog stava srpske Crkve oko Kosova i Metohije, koji još jednom pokazuje da je ”SPC – Pećka Patrijaršija” zaista najviši i neposredni izraz jedinstvenog narodnog stava i nacionalno odgovornog mišljenja…

Znam ja da bi mnogi voleli da je Crkva postala marioneta u ma čijim rukama (što mnogi neprestano insinuiraju i tako je bestidno kleveću), da bi onda oni ”bili u pravu” i mnogo lakše mogli da pojačaju i umnože svoje osvetničke, psovačke i ”kamenobacačke” aktivnosti.
A neki bi, opet, želeli da ih Crkva oslobodi moralne odgovornosti za ono što se ne sme uraditi, bez obzira na sve pritiske (i ucene s njima u vezi)…

Živeti se mora, ali KAKO i NA KOJI NAČIN, e to nije baš tako jednostavna i očigledna stvar kao što mnogi (lišeni duhovne dimenzije pogleda na svet i osećanja sudbinske odgovornosti pred precima i potomstvom podjednako), nažalost, misle.

Voleo bih da oni među vama koji u sebi imaju sačuvan osećaj za realnost (ne kompromise i kapitulantsko ponašanje – već realnost), za razumevanje prioriteta, shvatanje strateškog ”kupovanja vremena” i taktički usmerenih izjava za javnost (koje ne čitamo samo mi, već i naši neprijatelji), kao i za autentični instinkt za prepoznavanje prave uloge Crkve, OSETE RADOST I OLAKŠANJE zbog ovakve situacije među legitimnim i blagodaću Duha Svetog ozvaničenim naslednicima svetosavske Arhiepiskopije iz vremena prvih Nemanjića. Da ih sve ovo sa saborskom crkvenom ”Porukom o Kosovu i Metohiji” ohrabri i iznutra ojača, učinivši nas mnogo otpornijim na rušiteljske pokušaje i anticrkvene nasrtaje svih vrsta, žanrova i motiva. Da se ponovo setimo da nas Gospod čuva i brani, ne od juče, i da nas nikada neće napustiti i prepustiti Njegovim i našim neprijateljima.
I da se konačno, verno pouzdamo u nepobedivu snagu naših, ali i predačkih (posebno svetiteljskih) molitava, kojim nas mnogo bolji od nas svakodnevno čuvaju od samih sebe (najvažnije bitke se, kao što znamo, vode na poprištu naših srca) i sve većih iskušenja kojima smo tragično i neprestano opkoljeni!
Da konačno počnemo da verujemo Božijem planu i Njegovom (nadpolitičkom i nadvremenskom) razumevanju naše uloge u istoriji.

I da više NIKADA NE VREĐAMO SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU, ma kako nam se činilo da se to može i, čak, ”treba”. ma koliko nas u to ubeđivali sa raznih strana i čitavom paletom poluistina i tome sličnih ”argumenata”.

Nemojte se prepuštati zavodljivim glasovima anticrkvene propagande i nemojte nikad pristati da se i preko vas širi ovakav pogubni i duhovno izdajnički stav. Ostanite odani onome što nam je danas (i inače) jedino preostalo, baš kao i u vreme građenja Hilandara, Visokih Dečana, Manasije, Kovilja ili Krušedola.

 

Dragoslav Bokan, Fejsbuk

1 KOMENTAR

  1. „Evo, Sveti Arhijerejski Sabor je izneo zvanično, nepodeljeno i jedinstveno
    mišljenje Srpske Pravoslavne Crkve o sudbini Kosova i Metohije.
    Bez izuzetka, svi arhijereji naše Majke Crkve su izneli svoj suštinski stav
    o tome da se srpska Sveta Zemlja nikako ne sme deliti, predavati, niti otuđiti
    iz suverene teritorije Republike Srbije. I da po tom pitanju nema i ne može
    biti nikakvih nedostojnih (ili bilo kakvih) kompromisa ili nedoumica.“

    Lepo!
    Ali, malo zakasnelo!
    „Na Saboru je po ovom pitanju izdato “jasno saopštenje.“
    Saopštenje je “jasno“, ali zakasnelo!!!

    2013. smenjeni Episkop Artemije je bio više nego jasan,
    ali je zbog svoje – “ISHITRENOSTI“ , izjave iz 2013.,
    platio preveliku cenu: svrgnut je sa episkopskog trona,
    i proteran?!

    SRBI NA OKUP:
    “Stav i savet Ep. Artemija Srbima o “briselskom sporazumu”
    in Srbija / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Srbi na Kosovu i Metohiji ne smeju pristati na izdaju KiM
    na koju jepolitičko vođstvo u Srbiji već pristalo. Stav Srba
    sa Kosova i Metohije treba da bude da vlast u Srbiji može da
    čini šta god hoće, ali Srbi sa Kosova i Metohije na to ne
    smeju da pristanu i tako kao nedužni narod prihvate na svoja
    pleća odgovornost ove nacionalne i istorijske izdaje.

    Episkop Artemije“

    Hoće li neko od episkopa biti svrgnut sa trona i proteran
    sa svoje eparhije, zato što je ovo “JASNO SAOPŠTENJE“ –
    ZAKASNELO ???

    I vrabci na grani već odavno cvrkuću, da im je sve “jasno“ što se
    tiče izdaje KiM, a kasne sa – “JASNIM SAOPŠTENJEM“.
    Eto, Arhijerejski Sabor ih je u tome pretekao: izdavanjem
    – “JASNOG“ ALI ZAKASNELOG SAOPŠTENJA!
    Zakasnelim saopštenjem AS SPC daje mogućnodt AV da im
    kontrira pitanjem: “A, šta je rešenje?“, na šta SPC nema
    odgovora, ili ga namerno prećutkuje.
    Ne prećutkuje ga, jer odgovora nema zbog ZAKASNELOG “JASNOG
    SAOPŠTENJA“!
    “Kasno Janko na Kosovo stiže!“
    “Prošo sivac Kruševac!“

    Vlast i Crkvena “elita“ /episkopat, sa časnim izuzecima/ pimpluju
    vruć istorijsko-politički i duhovno-sudbinski, “KROMPIR“ i
    prebacuju ga ne teren, u ruke NARODA – “JEDNE STOKE GRDNE“?!
    Teško Crkvi koju “brani“ BIVŠI KOMUNISTA od tamo neke marginalne
    grupe, skupine “zanesenjaka“ za ODBRANU VALJEVSKE GRAČANICE
    /vidi sajt: “ISTINOLJUBLJE“/.

    Dragan Slavnić

POSTAVI ODGOVOR

*