Драгослав Бокан: ЗАБОРАВ

0

Сећамо ли се првог српског кнеза Вишеслава (владао од 780-800)? И владавине наших кнежева Просигоја (800-820), Властимира (820-851), Мутимира (852-891),Петра Гојниковића (892-917), Михаила Вишевића (900-930), Захарија, Часлава, Владимира, Стефана Војислава, Михаила Војислављевића, краља Бодина Петра (цара Бугара, владара Дукље, Босне и Србије; ожењеног Јаквинтом, Норманком из Барија), Вукана, Завиде, Уроша I, Стефана Вукана, Десе, Уроша II Примислава, Белоша, Тихомира…?
А они су владали преко 350 година српским земљама, све до 1166. и доласка Стефана Немање (оснивача династије Немањића) на положај и престо великог жупана?!

Да ли сте чули, браћо Срби и сестре Српкиње, за битку код Пантина (код Звечана на Косову, 1168), за освајање Котора 1186, за битку на Јужној Морави 1190, кад Немања бива поражен од византијског цара Исака II Анђела?
Сећате ли се година владавине Немањиног најстаријег сина Вукана (1202-1205); проласка монголских хорди (1241) кроз Србију; владавине Пријезде I (оснивача династије Котроманића); освајања Скопља српског краља Уроша I; доласка на светосавски духовни престо Саве II, најмлађег сина Стефана Првовенчаног; битке код Гацког где Уроша са власти збацује његов син Драгутин; сабора у Дежеву (где Драгутин препушта краљевску власт млађем брату Милутину)…?

Знате ли да је прва година сусрета београдске и српске историје 1284? И да су Монголи спалили Жичу већ следеће године?…

Знате ли да распад српског царства почиње нападом узурпатора, Симеона-Синише Палеолога-Немањића (полубрата покојног цара Душана Силног) на свог братанца, легалног цара Срба и Грка, Стефана V Уроша Немањића?
Да ли сте чули за победу (1369, на Косову) моћне браће Мрњавчевић над коалицијом цара Уроша, кнеза Лазара Хребељановића и Николе Алтомановића?

Знате ли да исте оне 1371. године – кад је умро цар Урош, а силна српска војска потучена ноћним препадом Турака на Марици – старац Исаија преводи на српски дела највећег византијског мистика, чувеног Псеудо-Дионисија Ареопагита? И да после цара Уроша имамо већ поменутог цара Симеона-Синишу, кога, 1372. године, наслеђује његов син: цар Јован Урош Дука Палеолог Немањић (који ће се већ следеће године замонашити као монах Јоасаф, чиме ће се, 1373, завршити вишевековна владавина Немањића у Србији)?

Знате ли да Срби (Антоније Багаш и монах Герасим, брат Вука Бранковића) 1380. откупљују и оживљавају манастир Светог Павла, који тако постаје (уз Хиландар) други српски светогорски манастир?

Да ли сте икад чули за битку код Дубравнице (крај Параћина), 25. децембра 1380/1381, где војска кнеза Лазара до ногу побеђује и сатире турске освајаче? И за Лазареву победу код Плочника 1386. године (у Топлици) над Турцима? И битку код Билеће 1388. где војвода Влатко Вуковић тера у бекство Турке?

Знате ли да је престоница Вука Бранковића било Скопље? И да је највећи успон духовног живота у Србији био баш у време и одмах после Косовске битке (у ери монаха „синаита“, који пребацују центар православног света са Синаја и Свете Земље у војно, али не и суштински поражену хребељановићевску и лазаревићевску Србију?…

Да ли сте икад чулу за важну битку Срба и Угара са Османлијама, када (1444) код Софије заустављају Турке и исте године се обнавља наша Деспотовина?

Знате ли да пред пад Смедерева и српске Деспотовине, Бранковићи дају огромно богатство за мошти Светог Апостола Луке (надајући се у његову помоћ при одбрани тврђаве)? И да Смедерево не губе ни деспот Ђурађ (јер умире три године пре тога, 1456), ни његови синови Лазар (умро 1458) и Стефан (протеран 1459, два месеца пре пада Деспотовине и тврђаве) – већ узурпатор Стефан Томашевић (кога ће Турци погубити 1463), последњи краљ Босне, који је био ожењен Јеленом Бранковић, Лазаревом кћерком и Ђурађовом унуком?

Да ли сте знали са се наша Деспотовина 1471. ипак обнавља, под владавином Змаја Огњеног Вука (Вука Бранковић, који влада до своје смрти 1485; после чега ће га наследити његов брат од стрица Георгије Бранковић) у Срему и да тако постаје неформална Војна граница између Турака и Угара, ислама и хришћана?

Да ли случајно знате да је у тим мрачним временима један Србин, монах Рафаило, постао ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ у Цариграду (Истанбулу), лобирањем и утицајем Маре Бранковић (кћерке деспота Ђурађа и жене султана Мурата II)? И знате ли да се то поновило (по други и последњи пут у историји) само 11 година након тога (1486), када на цариградски патријаршијски трон седа Србин Нифон, под моћним покровитељством српске султаније Маре?

Знате ли да масовно досељавање православних Срба у Лику и Далмацију почиње 1523. године, када Турци доводе тамо наше људе да обрађују пусту земљу и насељавају ове крајеве? А у исто то време, замислите, Србе насељавају у овом простору и Аустријанци, као живи бедем пред Турцима (кроз Војну крајину). Тако да су са обе стране границе два Царства живели и борили се (међусобно) – Срби…
И знате ли да су традиционална личка имена Дане и Мане настала од библијског Данил и Христовог имена Имануил?

И памтите ли битку код Мохача из 1526, када су Срби коначно изгубили остатке сваке самосталности (у заједничком поразу са Угрима од Турака)? У ствари, 1537, смрћу Павла Бакића у борби Аустрије са Турском, гине и последњи представник српске средњовековне државе, а српска деспотовина заувек нестаје са историјске сцене…

Да ли сте чули за српског самопроглашеног патријарха Павла, смедеревског владику, који се (по укинућу Пећке патријаршије) прогласио за српског патријарха 1530. године (и тако наступа, непризнат од Васељенске патријаршије, све до 1541)?…

Знате ли да 1540. почиње и системско покатоличење (и, убрзо, похрваћење) српских граничара? А да је лично Сулејман Величанствени обновио Пећку патријаршију, 1557. године – пре свега због заслуга њему важног и оданог (Србина пореклом) великог везира (премијера) турске Империје, Мехмед-паше Соколовића, по мени, можда, и најзначајнијег Србина од пада Деспотовине до Карађорђевог устанка? И да су у том за Србе непроцењиво важном подухвату лично учествовали још и Рустем-паша Опуковић, као и Али-паша Семиз – обојица такође Срби-јањичари (одведени из родитељских домова као деца, у оквиру језивог „данка у крви“)?
Три Србина муслиманске вероисповести у заједничкој (смелој и по њих сигурно ризичној) акцији поновне успоставе Српске православне Цркве!…

Да ли сте икада чули за велики устанак побуњених херцеговачких племена (Пивљане, Гачане, Никшиће и Дробљаке) против Турака 1596. и 1597. године, када су поражени код Гацка од много бројније турске армије?

Знате ли за чак 11.000 православних кућа у загребачкој бискупији и за битку код Дувна, где 1687. јуначки гине (против Турака) Стојан Јанковић, млетачки сердар, богати великопоседник и вођа Срба у ускочким крајевима? Са њим су се тада заједно борили и знаменити Бајо Пивљанин, Илија Јанковић и многи други храбри Срби из северне Далмације…

И сви сигурно знате за турски геноцид над Србима из 1689. и 1690. године, уочи наше Велике Сеобе (кад су спаљени и опљачкани Дечани, Сопоћани, Милешева, Студеница, Раваница, Ђурђеви Ступиви, Пећка патријаршија…, али да ли то повезујете са ПОЧЕТКОМ НАСИЛНОГ ДОСЕЉАВАЊЕ АЛБАНАЦА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, као малигни процес који још увек траје…

Посебно је славна у српској војној историји битка Аустријанаца са Турцима код Сланкамена 1691, кад српска милиција (са 10.000 људи под оружјем) под командом Јована Монастирлије прва продире у сред турске војске…
… и још толико тога овде још увек неиспричаног, а непроцењиво важног за све нас.

Хтео сам само да се овде на час, сви заједно, запитамо пред нашим нимало случајним заборавом многих међу најважнијим подацима из наше историје, подацима које не зна ни огромна већина овдашњих образованих родољуба и самоуверених интелектуалних снобова (лажних и површних „свезналица“) што мисле са су у све упућени и да о свему могу и смеју да суде…

А тога има толико, на хиљаде примера непознатих, А ВАЖНИХ ПОДАТАКА – за које никад нису ни чули чак и најозбиљнији представници наше српству посвећене интелектуалне и моралне, духовне и националне елите.

Мора се читати, проучавати, слушати, учити, бавити се заборављеним странама величанствене и трагичне српске историје.
То је наш задатак, добијен од предака, који морамо преносити потомству…

Драгослав Бокан, Фејсбук

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*