Дража Петровић: Што јужније, то Северна Кореја

0

Традиција српског вишестраначја показује да се конференције за штампу поводом победе на изборима не одржаваја због тријумфа баш у сваком забаченом насељеном месту, у народу знаном као вукојебина, зато што су популарне вукојебине најчешће варљиве и гарантовано небитне.

Од појаве Јеремића Вука, ипак, постојала је оправдана бојазан међу напредњацима да ће се локални живаљ вукојебина масовно определити за Вука, иако је тренд у вукојебинама показао да оне традиционално гласају против вукова, што је и логично.

Вукови су се житељима вукојебина, изгледа, попели на врх главе. Али им се зато на врх главе нису попели мањи вукови, такозвани вукови у деминутиву.

У селу Кукуловце, рецимо, Јеремић Вук је освојио тачно један глас, највероватније јер је неки бирач мислио да на гласачком листићу мора заокружити и тачну адресу, али је касно схватио да не мора.

– Не треба адреса! Само број шест заокружи, то је деветка наопачке! – упозорио га је доцкан шеф изборне комисије.

А онда је дошао тај историјски понедељак увече.

– Шефе, погледајте резултате из Кукуловца! – улетео је усхићено те вечери у изборни штаб СНС, који стално заседа, извесни Небојша Стефановића из Београда, који је одавно спознао важне животне девизе: „Све је у нијансама“ и „Све је у вукојебинама“.

– Јесам ја рекао да ме не занимају резултати из вукојебина! – био је љут такозвани изабрани председник, који, додуше, стално има утисак да није довољно изабран, већ своју личну изабраност мора да појача где год је могуће.

– Али шефе, ово уопште није вукојебина! Ово је типична вучићојебина! – рекао је Неша Стефановић стојећи са папирима на којима је писало: од укупно 208 изашлих бирача, за Александра Вучића је гласало 199, Саша Јанковић освојио је два гласа, по један Бели Прелетачевић, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић и Војислав Шешељ, док се три листића воде као неважећа.

На сва три неважећа, сасвим мистериозно, били су заокружени и Вук Јеремић и Александар Вучић („Не треба адреса! Само број шест заокружи, то је деветка наопачке!“- џаба је викао шег изборне комисије Кукуловца) .

– Стварно вучићојебина! – рекао је изабрани председник радосно, изузетно поносан што је круг двојке традиционално омануо, али је зато круг шестице осветлао образ.

Дефинитивни крах СПС-а десио се 24. септембра 2000. године негде око 22 сата када је Слоба Милошевић послао Николу Шаиновића и Ивана Марковића да пред камерама прочитају репрезентативне узорке са бирачких места у селима Клокот Бања и Свињаре, негде на Косову.

Та два села споменута су толико пута те вечери да просто није било сумње како су у питању места у којима ће се одлучити судбина председничких избора. Према Шаиновићевим подацима, становници села Свињаре дали су Милошевићу 154 гласа, а Коштуници пишљивих девет, док је Иван Марковић обавестио грађанство да је Милошевић у Клокот Бањи добио 159 гласова, а „Коштуница наравно нула“.

Међутим, када су током ноћи пребројани сви гласови, испоставило се да је бирачко тело из Свињара и Клокот Бање тотално нерепрезентативно – Коштуница је у свим осталим деловима Србије разбуцао Милошевића ко свиња масан џак. Или, боље речено, ко Свињаре Коштуницу.

Дефинитивни крах СНС-а почео је ове године 17. априла увече када је Александар Вучић особно саопштио да је на поновљене изборе у селу Кукуловце код Лесковца изашло 92,44 одсто бирача, од чега је 95,67 локалног живља гласало за њега, што је најбољи резултат у историји срског вишестраначја, не рачунајући слободарску Клокот Бању.

Разлика је била једино у тајмингу – Милошевић је у тренутку спознаје да је тријумфовао у Клокот Бањи знао да је изгубио изборе, па се уватио за Клокот Бању, јер боље Клокот Бања у руци него Србија на грани, док је Вучић знао да је добио изборе у Србији са 55,08 одсто, али се уватио за Кукуловце, ваљда како би показао да за њега не гласају само кулови, како тврди злочеста опозиција, него и симпатични Кукуловчани, поносни аутори најбољег изборног резултата који је ико направио од увођења вишестраначја у Србији, без Косова и Метохије.

Случајеви Свињаре, Клокот Бања и Кукуловце, показују да она девиза: “Што јужније, то тужније” уопште није тачна. Напредњаци рецимо имају поуздане доказе да је што јужније, то веселије. А сви остали су убеђени да је ствар малко нелогична, али тотално разумљива: „Што јужније, то Северна Кореја“.

Зато што је у Србији примећено један невероватан феномен светских размера: да што више идеш ка југу, све си ближи Северној Кореји.

– Чекај, како то иду ка југу, а све су ближе нама? Па ми смо на северу?!- запитао се и Ким Џонг Ун док је у понедељак пратио конференцију за штампу изабраног председника Србије на каналу Пинк СК.

Село Кукуловце, изгледа, и јесте добило назив по томе што су једни кукали, а други били ловци, па тамо масовно верују у ловачке приче, у народу познатије као кукуловачке приче.

Једино шеф изборне комисије из Кукуловца размишља какав би то тек тријумф био да је ону четворицу на време упозорио: „Не треба адреса! Само број шест заокружи, то ти је деветка наопачке!“

Н1

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*