Drugi po uticaju u vrhu RPC – mitropolit Ilarion – promovisan za počasnog doktora BU

0

NA DAN spomena svetog sveštenomučenika Kornilija, u sredu, 26. septembra 2018. godine, u svečanoj dvorani Rektorata Univerziteta u Beogradu, održana je svečana promocija novog počasnog doktora Univerziteta u Beogradu, Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita volokolamskog gospodina dr Ilariona (Alfejeva).

Ovu osobito značajnu promociju izvršio je  rektor Univerziteta u Beogradu, profesor dr Vladimir Bumbaširević, u prisustvu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja, članova Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve – Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog g. dr Porfirija i gospode Episkopâ bačkog dr Irineja, šumadijskog Jovana i valjevskog Milutina, kao i gospode Episkopâ vranjskog Pahomija, moravičkog dr Antonija, remezijanskog Stefana i mohačkog Isihija, gospođe dr Ivanke Popović, prorektora za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju, novoizabranog rektora Univerziteta u Beogradu, gospođe dr  Nade Kovačević, prorektora za studije i upravljanje kvalitetom nastave Univerziteta u Beogradu, dr Živoslava Tešića, prorektora za nauku, inovacije i transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu, protoprezvitera-stavrofora dr Predraga Puzovića, dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, protoprezvitera-stavrofora dr Save Jovića, glavnog sekretara Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, dr Milete Radojevića, direktora Kancelarije za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde Republike Srbije, izaslanika papskog nuncija u Beogradu monsinjora Filipa Kolnaga, ambasadora Grčke g. Ilije Ilijadisa i drugih uglednih predstavnika diplomatskog kora, uglednih predstavnika tradicionalnih Crkava i verskih zajednica, predstavnikâ SANU, profesorâ, nastavnikâ i naučnih delatnika Univerziteta u Beogradu, kao i mnogobrojne publike, koju su, između ostalih, činili i sveštenoslužitelji Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i drugih eparhija naše pomesne Crkve.

Na početku svečane promocije rektor Univerziteta u Beogradu, dr Vladimir Bumbaširević, uputio je prisutnima reči dobrodošlice.

Odmah posle intoniranja akademske himne Gaudeamus igitur, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Predrag Puzović, upoznao je prisutne sa biografijom i veoma impresivnom bibliografijom mitropolita Ilariona (preko sedam stotina bibliografskih jedinica), da bi naposletku jezgrovito predstavio mnogostruki doprinos novog počasnog doktora naučno-bogoslovskom istraživanju i napretku teološke misli na srpskom govornom području, naročito iz oblasti biblistike, patrologije i istorije Crkve.

U završnoj reči je citiran i tekst predloga Komisije o dodeljivanju počasnog doktorata Visokopreosveštenom Mitropolitu volokolamskom.

U skladu sa ustaljenom procedurom, rektor Univerziteta u Beogradu je saopštio da je Senat Univerziteta u Beogradu na svojoj sednici, održanoj 11. jula tekuće godine, razmotrio i jednoglasno prihvatio predlog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu o dodeljivanju počasnog doktorata Mitropolitu volokolamskom dr Ilarionu (Alfejevu), da bi, potom, ovaj izuzetno ugledni jerarh i teolog Ruske Pravoslavne Crkve bio svečano proglašen za počasnog doktora Univerziteta u Beogradu, posle čega je usledilo uručivanje diplome o doktoratu honoris causa.

Srdačno zablagodarivši na ukazanoj časti i dodeljenom priznanju, novoproglašeni počasni doktor Univerziteta u Beogradu obratio se sabranima prigodnom akademskom besedom.

Izražavajući, odmah na početku svog obraćanja, osećanje izrazite privilegovanosti usled činjenice što je, posle dodeljivanja počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Njegovoj Svetosti Patrijarhu moskovskom i sve Rusije g. Kirilu 14. novembra 2014. godine, i on udostojen iste časti, Mitropolit dr Ilarion je u prvom delu svoje besede opisao tok već okončanog procesa zvaničnog priznavanja naučnog statusa studijama pravoslavne teologije u visokoškolskim ustanovama Ruske Pravoslavne Crkve od strane nadležnih državnih organa Ruske Federacije.

U nastavku je istakao realne perspektive daljeg unapređivanja bogoslovske i naučne saradnje sa Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom i drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Drugi deo besede mitropolita dr Ilariona Alfejeva bio je posvećen bogoslovskoj oblasti kojom se on intenzivno i predano bavi tokom niza godinâ. Reč je o novozavetnim istraživanjima čiji su predmet život i učenje Gospoda Isusa Hrista u tekstovima četiri kanonska Evanđelja. Plodovi takvog temeljnog i minuciozionog naučno-istraživačkog pregalaštva sadržani su u velikoj šestotomnoj naučnoj monografiji, objavljenoj na ruskom jeziku tokom prethodne dve godine.

U nastavku izlaganja su navedeni motivi za izbor proučavane teme i predočena sadržina svih objavljenih tomova.

Imajući za cilj da ovozemaljska istorija života Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista, bude bogoslovski i naučno objašnjena kao istovremena istorija istinitoga Boga i istinitoga Čoveka, tojest jedinstvene Ličnosti Bogočoveka, vladika Ilarion je svoj istraživački poduhvat koncipirao na sledeći način.

U prvom tomu, čiji naslov glasi Isus Hristos: život i učenje, početak Evanđelja, autor izučava problematiku „istorijskog Isusa“, izvore nastanka evanđelskih tekstova, sinoptički problem i vreme nastanka Evanđeljâ, da bi potom predstavio ličnosne osobenosti Gospoda Hrista, naročito Njegove ljudske prirode.

Drugi tom – Isus Hristos: život i učenje, Beseda na gori – u celosti je posvećen besedi koja zauzima naročito mesto u Evanđelju po Mateju, pri čemu je polazna osnova problematika kompozicije i strukture teksta, da bi sledstveno bile istraživane sve izložene teme besede.

U trećem tomu Isus Hristos: život i učenje, Isusova čuda, Mitropolit posvećuje pažnju čudu kao religijskom fenomenu i objašnjava prvo čudo Hristovo, ono u Kani Galilejskoj, a potom evanđelske primere isceljenja bolesnikâ, izgonjenja demonâ i nadilaženja „prirodnih zakona”, zatim događaj Preobraženja i primere podizanja iz mrtvih Jairove kćeri, sina nainske udovice i četvorodnevnog Lazara.

Četvrti tom, naslovljen kao Isus Hristos: život i učenje, Isusove priče, obuhvata smisao i autentično poimanje pričâ (parabolâ, poređenjâ) Hristovih i objašnjenje svrhe poučavanja „u pričama”.

Peti tom – Isus Hristos: život i učenje, Jagnje Božje, u celosti je zasnovan na tekstu Evanđelja po Jovanu, pri čemu autor polazi od njegovog prologa, a u nastavku sagledava Isusov odnos prema jerusalimskom Hramu i Njegovu polemiku sa Judejima.

Šestim tomom Isus Hristos: život i učenje, smrt i Vaskrsenje autor privodi kraju svoj šestotomnik, posvećen Ličnosti i delatnosti Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, usredsređujući se na evanđelska svedočanstva o poslednjim danima, časovima i minutima Isusovog ovozemaljskog života, ali, povrh svega, na Tajnu smrti i Vaskrsenja, koje je centralni praznik hrišćanske Crkve i središnja tačka hrišćanskog bogoslovlja.

Zaključujući svoju besedu, novi počasni doktor Univerziteta u Beogradu je izrazio nadu da će pravoslavni bogoslovi nastaviti da još intenzivnije i predanije izučavaju istoriju i bogoslovski smisao Domostroja spasenja savršenog u Gospodu Isusu Hristu.

Posle toga je svečana promocija i zvanično okončana rečima blagodarnosti rektora Univerziteta u Beogradu, profesora dr Vladimira Bumbaširevića.

         http://spc.rs/sr/mitropolit_volokolamski_dr_ilarion_alfejev_svechano_pro…

POSTAVI ODGOVOR

*