Државна предузећа у служби фондације Драгице Николић

0

Одлазећи председник Томислав Николић је пре само четири месеца тврдио да ниједно државно предузеће није пребацивало средства на рачун фондације његове супруге. Међутим, како Инсајдер открива, бар један од донатора Фондације Драгица Николић се финансира из буџета, а у питању је Саобраћајни институт ЦИП. Осим ЦИП-а, рад фондације је помагало и неколико приватних компанија које су претходних година путем јавних набавки добијале послове од различитих јавних предузећа и државних институција.

Након серије текстова о пословању Фондације Драгице Николић објављених на сајту Инсајдер.нет, Агенција за борбу против корупције је покренула поступак испитивања евентуалне злоупотребе положаја председника Николића.

На питање новинара Инсајдера у којој је фази тај предмет, из Агенције за борбу против корупције стигао је одговор да су имена донатора фондације прикупљена на основу података Народне банке, Управе за трезор и Управе за заједничке послове републичких органа.

“Тражени су подаци о томе ко је вршио уплате, у ком износу и по ком основу као и да ли су корисници јавних средстава буџета Србије вршили пренос средстава Фондацији” наводи се у одговору Агенције.

Иако је Томислав Николић крајем фебруара изјавио да “Фондација из буџета, од јавних предузећа нема никакав приход“ испоставило се да је међу само неколико донатора које је Агенција навела у допису Инсајдеру и предузеће Саобраћајни институт ЦИП који се финансира из буџета.

Агенција је у одговору Инсајдеру објаснила да се у току поступка обратила већем броју донатора, а да ће након што јој они доставе тражене податке о донацијама, извршити детаљну анализу и поступати у складу с овлашћењима.

Међу донаторима који се наводе у допису Агенције су осим Саобраћајног института ЦИП и Грађевинска компанија Банковић, трговинска фирма Пештан као и друштво за пројектовање производњу и монтажу Премонт Гроуп.

Све ове компаније су бар у једном тренутку за последњих пет година, путем јавних набавки добијале послове од државе.

Грађевинско привредно друштво Банковић из Сурдулице је од 2012. победило на више од 30 тендера, од изградње школских објеката до радова на хидроелектрани Ђердап.

Kомпанија Пештан уговорала је послове у локалним предузећима у Шапцу, док је фирма Премонт Гроуп сарађивала са Електровојводином, Србијагасом као и градом Новим Садом. Занимљиво је да је у овој компанији до 2012. радио и садашњи заменик градоначелника Новог Сада Срђан Kружевић.

Међу донаторима Фондације Драгица Николић чија је имена Агенција доставила Инсајдеру, налази се још и компанија Новартис Пхарма Сервицес. За разлику од осталих, за њихову подршку пројектима Фондације се знало од раније јер су текстови о сарадњи са Новартисом били објављени на сајту Драгице Николић.

Подсетимо, за само три године рада Фондација Драгица Николић је прикупила милијарду и 200 милиона динара.

Према истраживању Инсајдера, на почетку рада канцеларија Фондације Драгица Николић је била у згради Председништва, на државној адреси, а званичан сајт Фондације је користио сервер Војске Србије. Николић је током својих званичних државничких активности често промовисао рад Фондације, као и што је успехе те фондације користио за лични маркетинг.

Kоришћење функције за стицање било какве користи забрањено је Законом о Агенцији за борбу против корупције.

Након покретања поступка Агенције за борбу против корупције, Томислав Николић је оценио је да су се многи огрешили нападајући његову породицу за доброчинство које је немерљиво у новијој историји.

Освештање цркве у Бајчетини

Говорећи о раду фондације своје супруге, председник Николић је крајем фебруара ове године рекао: „Обичај је, у српском народу се знало, онај ко је владар, онај ко је на власти, нешто треба да остави својој држави. Па како памтимо задужбине? Одакле мени од плате за задужбинарство? Само од угледа“, рекао је тада Николић.

Тврдња да од плате не може да финаснира задужбинарство, отворила је поново и питање од ког новца Томислав Николић финансира изградњу цркве Светог Димитрија у Бајчетини. Приликом полагања камена темељца за ову цркву, Николић је 2013. рекао да ће цркву изградити „сопственим средствима“.

Током више од три године градње, медији су само нагађали колико коштају радови па се могло прочитати да ће храм Светог Димитрија бити подигнут за милион евра, а да само осликавање фрески кошта 350.000 евра. Према последњем извештају о имовини који је Николић доставио Агенцији за борбу против корупције он нема уштеђевину, а као председник зарађује 130.000 динара месечно.

У допису новинарима Инсајдера, из Агенције за борбу против корупције су истакли да ће и изградња цркве чији је ктитор председник Томислав Николић, бити предмет провера које се врше у оквиру праћења имовине функционера.

 

 

Инсајдер

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*