Dušan Kovačev: Evropska tragedija srpske ustavnosti, čin drugi

0

Vučić je stvorio privid da balansira između Zapada i Rusije. Ima on mnogo teži problem. Balansira između zahteva globalističkog političkog činioca koji deluje iz SAD i V. Britanije i Nemačkih zahteva. Jedni hoće reformu, a drugi reviziju Ustava Srbije, svako u svom interesu. Vučić je smislio solomonsko rešenje. Njegova trupa će nam evropsku tragediju srpske ustavnosti izvesti u dva čina. U prvom činu će srpsko pravosuđe potčiniti uticaju atlantističkih globalista, a u drugom bi trebao da omogući  Evropskoj uniji nemačkog naroda da izvrši anšlus Srbije!

 

I ako satana satanu izgoni, sam se u sebi razdelio;

kako će, dakle, opstati carstvo njegovo?

(Sv. Jevađenje po Mateju, 46, 26)

Teško uočljivi uticaj Nemačke u srpskoj ustavnoj reformi postao je vidljiviji tek s proleća 2015. godine.

Nemačka poslanica važnija od rasprave o ustavnoj reformi

Maja 2015. godine se o ustavnoj reformi Srbije oglasila Doris Pak[1] (iz redova vladajuće nemačke Demohrišćanske unije). Ona nije nosilac posebnog ovlašćenja EP, a kamo li visoki zvaničnik EU, već tek poslanik nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu. Doris Pak je doslovno poručila da će razlog promene Ustava Srbije biti izmena preambule radi priznavanja ilegalne secesije Kosova i Metohije: „U ovom trenutku niko neće insistirati na izmenama Preambule ukoliko za to ne postoji spremnost. Nisam od onih koji sugerišu da to treba sada učiniti, ali je definitivno da se to jednom mora učiniti. Na njima je da pronađu pravi trenutak, jer je to neizbežno(…) U tom procesu proteći će vreme, a na kraju doći ćemo do tačke kada će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova. EU ne može prihvatiti državu čije granice nisu precizno određene. To jednostavno nije moguće“[2]. Stil ovog javno datog naloga je posebno zanimljiv. Pakova otvoreno kaže da ne sugeriše, ona zapoveda! I Doris Pak i domaći mediji su se veoma trudili da ovoj izjavi kasnije daju drugačiji smisao.

Za vanredni doprinos otcepljenju od Jugoslavije, Tuđmanova Hrvatska je odlikovala Doris Pak još 1995. godine. Ona nije zvaničnik EU, ali je za SNS mnogo važnija od EU. „Blic“ je tvrdio da je upravo ona kontrolisala reforme u SNS-u[3]. Doris Pak se još 2007. godine proslavila rusofobnom izjavom: „Rusija nije zainteresovana ni za Kosovo, ni za Srbiju, već samo za to da oslabi Evropu. Uopšte joj se ne dopada jaka Unija u susedstvu“[4]. Istom prilikom je dala izjavu o problemu  Kosova: „To nema veze sa međunarodnim pravom“. Godinu dana kasnije je srpskoj javnosti postalo poznato čuveno pismo Vilija Vimera nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu iz 2000. godine[5]. Suspenziju pridruženog članstva DSS Evropskoj narodnoj partiji (2008. g) je upravo Doris Pak komentarisala razlogom porodično-rusofobnih vrednosti EU: „Gospodin Koštunica se poslednjih meseci ne ponaša kao neko ko je član naše porodice. Protivi se svakom evropskom pristupu i stalno krivi Evropsku uniju i evropske zemlje za sve. Čak više nije zainteresovan ni za pravu integraciju sa Evropskom unijom, dok se istovremeno zalaže za jače veze sa Rusijom. Koštunica treba da shvati da članovi našeg bloka treba da imaju iste vrednosti i ciljeve“[6].

Doris Pak je zahvaljujući nemačkoj Demohrišćanskoj uniji visoki funkcioner Evropske narodne partije (EPP), pa je njen visoki značaj postao odlučujući za Vučićevu SNS  čim je postigla pridruženo članstvo u Evropskoj narodnoj partiji[7]. Bez obzira na sve, iz Ministarstva pravde R. Srbije je 2015. g. poručeno da će do kraja 2017. godine Srbija izmeniti Ustav[8]! Skupština R. Srbije je odmah formirala Akcionu grupu za reformu političkog sistema, izbornog zakonodavstva i Ustava Srbije[9], a učešće u njoj su prihvatile Dveri i DSS (koju je pre toga napustio Vojislav Koštunica)[10]. Ova grupa je uputila opšti poziv javnosti za slanje predloga reforme političkog sistema[11]. Dakle, rasprava o promeni Ustava je javnosti predstavljena kao nešto drugo, da se Vlasi ne dosete.

„Evrointegracije“ kao mehanizam nemačke političke volje za moć da promene srpski Ustav 

Aleksandar Vučić je promenu Ustava, nakon zahteva Doris Pak, prikazao kao neophodnost zbog evrointegracija[12]. Vučićevi epigoni su počeli da ponavljaju taj stav. Do danas se pritisak nemačke poslanice iz EP uporno predstavlja kao neophodost za prijem Srbije u EU, a pravni osnov se ne navodi. O Nemačkoj, njenim spoljnopolitičkim satelitima i njenim lobistima za promenu Ustava R. Srbije među visokim zvaničnicima EU se ćutalo. Violeta Beširević sa Univerziteta Union je komentarisala da bi se promenjenim Ustavom status Kosova mogao regulisati poput rešenja kojim je Ustav SR Nemačke „rešio“ pitanje DR Nemačke[13]. U političkom diskursu promene Ustava javljale su se i druge analogije poreklom iz modela nemačke ustavnosti, poput izbora predsednika republike u skupštini i slično.

Nametljiva politička priroda Nemačke se teško može prikriti autocenzurom. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert (kolega Doris Pak iz nemačke Demohrišćanske unije) je u Skupštini R. Srbije izrekao da dijalog o ustavnim promenama u Srbiji treba voditi u parlamentu[14], ali i da Nemačka sebe vidi kao učesnika u tom našem dijalogu. Lamert je doslovno poručio: „Ako sam dobro razumeo govor novog državnog predsednika, da najavi dijalog o konstitucionalnim pitanjima, onda ja pod time zamislim da zapravo najvažnije mesto za takav jedan dijalog je upravo ovaj parlament, gde inače možemo voditi takvu jednu raspravu, gde i na koji način se treba promeniti Ustav, u interesu razvoja zemlje“. Osim što Predsednik Bundestaga ne zna da u Srbiji od 2013. godine Jukom vodi raspravu o promeni Ustava koja nije pod kontrolom nemačkog političkog činioca, iz njegovog govora je jasno da se suvereniteta[15]treba odreći ili ga deliti, na šta ću se posebno vratiti kasnije.

U pravnom poretku EU postoje izuzeća (opt-out i druge klauzule) radi zaštite suvereniteta pojedinih članica poput Danske, Holandije, Švedske, Češke i V. Britanije. Izuzeća u EU Balkancima neće biti dozvoljena, pa to Norbert Lamert „domaćinski“ ne pominje. Politički činioci našeg desnog centra, anestezirani svojim kreativnim političkim mnenjem o „suverenizmu“ ne poimaju u šta se Srbija uvaljuje. Radi se o prihvatanju „Pravnih tekovina“ (aquis communautaire), razvijenih u okviru strategije „Procesa stabilizacije i pridruživanja“ (PSP), usvojenih u EU tokom nemačkog predsedavanja 1999. godine, uslovu propisanom samo za zemlje „Zapadnog Balkana“. Osim toga, u procesu pregovaranja uvode se dodatni uslovi. Nazivaju se „merila“ i njima je pretrpana svaka faza procesa evrointegracija. Merila za otvaranje pregovora, prelazna merila, privremena merila i merila za zatvaranje pregovora… Uvodi se traženje „dokaza o sprovođenju“ što je osnov za ocenu ispunjenja uslova o čemu će birokratija EU rešavati izveštajima (screening), nakon čega će odlučivati o procesu integracije. Uprkos potpuno arbitrernim ovlašćenjima evrobirokratije u pogledu postavljanja uslova i ocene njihove ispunjenosti radi integracija, u odnosnim dokumentima EU uopšte nema osnova za nametanje obaveze Srbiji da menja svoj Ustav. Prihvatanje „pravnih tekovina“ EU uopšte ne iziskuje promenu Ustava.

EU ne zahteva promenu Ustava R. Srbije

Ipak, od Srbije se politički zahteva da novim Ustavom prihvati „integrativnu klauzulu“, to jest da na ustavno-pravnom nivou prihvati da „pravne tekovine EU imaju jaču pravnu snagu u odnosu na domaće pravne akte[16]“.  „Pravne tekovine“ su neodredivi  standard, može se tumačiti beskrajno šire od pojma pravnih akata EU, ali nema osnova da se njihov domašaj odnosi i na Ustav. U objavljenim pravnim dokumentima se uvek govori o „usklađivanju zakonodavstva“, nikad o usklađenju Ustava. Istraživanje Narodne Skupštine Srbije[17] tvrdi da ustavna reforma nužno proizilazi iz „primene pravnih tekovina EU“, pa to predstavlja kao zahtev EU prema Srbiji. Umesto navoda pravnog osnova, ta tvrdnja se argumenuje stavom da obaveza promene Ustava proizilazi iz Kopenhagenskih kriterijuma iz 1993. g. Međutim, to nije tačno, pošto se u tom aktu pravni kriterijumi doslovno prozivaju političkim, a politički su prozvani pravnim. Kopenhagenskim kriterijumima se političko proglašava pravnim da bi se pravno svelo na nivo političkog. Ipak, u Kopenhagenskim kriterijumima nema pomena ni o kakvoj promeni Ustava[18]. Čini se da su skupštinski istraživači pokušali da u ovom dokumentu „otkriju“ ono što se u SSP-u i PSP-u ne može naći.

Osnov za ustavnu reformu ne postoji čak ni u domaćim političkim aktima. Usvajanjem Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina[19] (NPAA) se izričito predviđa potreba usklađenja zakonodavstva R. Srbije sa evropskim „pravnim tekovinama“, a ne i promena Ustava. Čak ni u Projektu za pravnu reformu se uopšte ne pojavljuje stav da EU očekuje promenu Ustava Srbije, iako ga je pripremilo Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ)[20]! Uprkos nepostojanju pravnog osnova promene Ustava, ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da se Srbija obavezala na promenu Ustava prihvatajući novo, 23. poglavlje: „Predlog izmena Ustava biće dostavljen Venecijanskoj komisiji bez čijeg pozitivnog mišljenja se ne može dalje u proceduru[21]“. Iz kog akta proizilazi ta obaveza? Da neko nije u ime Srbije potpisao novu „Tajnu konvenciju[22]“? Po kom pravnom osnovu  će pozitivno mišljenje Venecijanske komisije o predlogu novog Ustava biti uslov pokretanja formalnog procesa promene Ustava? Taj uslov nije poznat domaćem pravnom poretku, ali ni u pravnom poretku EU. Srpska ministarka je najavila učešće jednog savetodavnog tela Saveta Evrope sa odlučujućim ovlašćenjem, višim od ma kog tela EU, u procesu ustavne reforme Srbije radi integracija u EU. Savet Evrope (čije telo je Venecijanska komisija) nije ustanova Evropske unije[23]!   Uvođenje stranog tela u odlučujuću ulogu procesa promene Ustava R. Srbije predstavlja direktno kršenje člana 2 Ustava kojim su građani R. Srbije ustanovili svoju suverenost. Ilegalan je rad svakog ko prihvata ovakvu ulogu Venecijanske komisije pri promeni Ustava R. Srbije. 

Posledica ove tajanstvenosti je skriveni stav Vučićevog režima da odlučujuća volja građana Srbije i volja Evropske unije ab initio treba da se deli sa telom neke druge međunarodne organizacije koja nije čak ni sporni subjekt međunarodnog prava. Možda je to promena njihove pravne svesti, ali ovo znači da će sav budući proces naše ustavne reforme biti protivan i našem domaćem pravu kao i pravu Evropske unije. Ukoliko se sprovede, biće to nedirektno odricanje od suvereniteta R. Srbije. Svega ovoga naročito moraju da budu svesni članovi Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. g, pošto u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije slabo ko ima sposobnost da pojmi u šta su se uvalili. Naime, Norbert Lamet je u Skupštini R. Srbije izričito i direktno poručio: „Ne radi se ni manje ni više nego o spremnosti da se odreknemo određenih delova suvereniteta koje bismo mogli da zadržimo za sebe, ali koje u zajednici država delimo sa drugima u uverenju da ćemo na ovaj način ostvariti veći uticaj na istoriju i na događanja u periodu globalizacije.“ Sve jasno ukazuje da će o integraciji u EU pod rastućom dominacijom Nemačke (bez Velike Britanije) ubuduće odlučivati u ustanovama koje se nazivaju evropskim, nisu ustanove EU, a služe za zamajavanje Balkanaca u rezervatu zvanom „Zapadni Balkan“. Ovu „sitnicu“ je Evropski pokret u Srbiji u svojim debatama o „reviziji Ustava“ propustio da pomene.

Da li dva Zapada menjaju Ustav R. Srbije?

Znamo mi da je istorija učiteljica života. Iako istorija naročito nije nemačka učiteljica, nama je pokazala kako su prošli naši sunarodnici u Nemačkoj. Pokazala je i da funkcioneri bilo koje demokratske države koja nije Nemačka ili njen politički satelit ne očekuju od Srbije da promeni Ustav.

Šta god mislili o Jukomu i NED-u, njihov uticaj na ustavnu reformu u Srbiji sasvim je drugačije postavljen u odnosu na Nemački. Dokumentovan je, formalno demokratičan, otvoren i javni. Globalisti, a za njima SAD i V. Britanija se trude da poštuju demokratske forme. Jukom naglašeno hoće da predstavi kako je cilj rasprave o reformi  Ustava unapređenje i zaštita prava ljudi, naročito manjina i veća efikasnost pravne države, pre svaga pravosuđa. Nemačku nametljivost srpska ustavna reforma mnogo više zanima sa stanovištva odricanja Srbije od svog suvereniteta pod disciplinskim nadzorom EU. Vučićev režim daje dve carte blanche stranim faktorima da promene Ustav R. Srbije. Prvu daje globalističkom spoljnopolitičkom činiocu, pa kad nam oni reformišu Ustav, onda će drugu dati Nemačkoj da nam ustav revidira. Sve se prikriva floskulom evrointegracija, jer nema veze sa EU. Dokaz je i izjava pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića da će Srbija u procesu evrointegracija čak dva puta menjati Ustav: „Prvi put, i to su ove promene u oblasti pravosuđa, potrebno je da omogućimo sebi ustavnim i zakonodavnim okvirom da postignemo one rezultate koji će nas tek kvalifikovati za pristupanje Uniji. I kada budemo kvalifikovani za pristupanje, onda ćemo imati čak jedan poluformalni deo u kome ćemo se i formalno, kao što su i sve druge zemlje članice EU to uradile, odreći delimično suvereniteta, odnosno predati ga na zajedničke organe i institucije EU“[24]. Direktno iz Ministarstva pravde je najavljeno da će se R. Srbija ustavnom reformom odreći svog suvereniteta! U ovakvom procesu Vučićev režim je izneo nameru da status naše otadžbine svede na kondominijum velikih Zapadnih sila. Taj proces će kontrolisati tela dve međunarodne organizacije sa kvazi-subjektivitetom u međunarodnom pravu: Evropska unija i Savet Evrope, a Venecijanska komisija će igrati ulogu supervizora celog procesa.

Gde je tu ona Zapadna demokratija?

Ne zaboravimo da su Ustav Srbije 2006. doneli građani najneposrednijim sredstvom demokratije (direktnim izjašnjavanjem) uz prethodni konsenzus svih političkih partija[25]. Kako god da bude vršena ustavna reforma, ona neće postići onaj stepen demokratskog saglasja i podrške koju je dobio aktuelni Ustav. Iako su sve članice NATO učestvovale u agresiji na našu zemlju, priznale nezavisnost tzv. Kosova, političari SAD i Velike Britanije ipak nisu od Srbije zahtevali da menja svoj demokratski donet Ustav. Britanija nije ozbiljno ni očekivala od Srbije da postane članica EU. Šta više, ona upravo napušta tu kvazi-federalnu tvorevinu kojom sve više gospodari Nemačka.

Danas Srbijom vladaju ljudi koji smatraju da imaju nemačku pamet, pa su mudriji od Engleza i sposobniji od Amerikanaca. Predsednik Srbije je prethodno promenio svest da bi prihvatio luteranske vrednosti[26], pa proglasio Nemce domaćinima Srbije[27]. Dok mu apsolutni duh hiperdramatizuje sopstveni značaj, Srbija treba da menja Ustav radi EU, iako ta organizacija sa sumornom  perspektivom[28] ovo uopšte ne zahteva. Reformu Ustava Srbije po svom ukusu programiraju globalisti iz SAD i V. Britanije, a reviziju Ustava nam, po svom ukusu, kroje nemački političari Demohrišćanske unije i Socijal-demokratske partije. Ovo drugo izričito nema veze s demokratijom. Norbert Lamet je srpskoj javnosti otvoreno poručio najbitnije: „Sada vi svi znate, poštovane dame i gospodo, Nemačka nije izvor demokratije“.

Vučićeva tragedija srpske ustavnosti je s početka ličila na posrbu Šekspirovog Kralja Lira u kojoj se za njegovu državu jagme burgundski kralj i franački vojvoda. Međutim, u Vučićevoj posrbi Kralja Lira nema, na sceni su se pojavili Faust i Mefisto, a srpski režimski političari pred tom dvojicom igraju ulogu publike nalik na Bidermana i Bumenmajera[29].

Nikakvo opredeljivanje Srbije između Zapada i Rusije ne postoji kao problem ovog režima. Sve to je Vučićeva maskarada za lakoverne. Pregled stranih uticaja na srpsku ustavnu reviziju pokazuje da režim Aleksandra Vučića tragično razdire krajnje opasno opredeljivanje kojeg javnost još ne shvata. Kome udovoljiti? Da li volji globalista ili Evropskoj uniji nemačkog narodaNew World ili Neue EuropaTakvo prokleto pitanje otvori se srpskom političaru koji manipuliše opredeljenjem između carstva zemaljskog i carstva nebeskog.

[1] Beta – Doris Pak: Preambula Ustava Srbije je u koliziji sa tendencijom članstva u EU, NSPM, 21. 5. 2015. g.

[2] Beta – Doris Pak: Preambula Ustava Srbije je u koliziji sa tendencijom članstva u EU, NSPM, 21. 5. 2015. g.

[3] Tomić, N – Doris Pak kontrolisala reforme u SNS, Blic, 23. 4. 2015. g.

[4] Tanjug – Doris Pak: Kosovo nema veze sa međunarodnim pravom, Blic, 14. 12. 2007. g.

[5] Vili Vimer. Pismo Gerhardu Šrederu, Novinar.de, 15. 3. 2008. g.

[6] Radičević, N – Kada Doris Pak „pakuje“, Politika, 14. 3. 2008. g.

[7] SNS postala pridruženi član Evropske narodne partije, N1, 15. 11. 2016. g; Doris Pak: Evropski narodnjaci mogu da unaprede Vučićevu stranku, RSE, 16. 11. 2016. g.

[8] Tanjug – Čedomir Backović: Ustav Srbije biće izmenjen do kraja 2017, na to smo obavezani zbog pristupnih pregovora sa EU, NSPM, 3. 9. 2015. g.

[9] Nikolić, Maja – Vladajuća većina, Preambula je za sada sigurna, N1, 20. 5. 2015. g; Tanjug – Grubač: Promena Ustava se sprovodi neustavno, Večernje novosti, 14. 6. 2015. g.

[10] Pavlović, Branko – Učešće u „radnoj grupi za promenu političkog sistema“ ili – kako vam nije jasno? FSK, 19. 6.2015. g.

[11] Beta – javni poziv Akcione grupe za promenu političkog sistema, Blic, 12. 6. 2015. g.

[12] Tanjug – Promena Ustava zbog EU, ali ne bez konsenzusa, RTV, 2. 10. 2015. g.

[13] Latković, Nataša – Promena Ustava, Blic, 1. 12. 2016. g.

[14] Osma posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu 15.06.2017. g.

[15] O problemu političkih činilaca desnog centra u Srbije koji poriču suverenitet sopstvene otadžbine pisao sam ranije. Videti: Kovečv, Dušan – „Suverenizam“ umesto suverenosti, FSK, I i II, 29. 9. 2016. g.

[16] Bećirović, Emir – Promena Ustava kao uslov pristupanja Srbije Evropskoj uniji, Pravne teme, g. 4. br. 8. str. 141.

[17] Promena Ustava i proces pristupanja i članstva u EU, Biblioteka Narodne Skupštine, br. 29.01.2015, januar 2015. g.

[18] Kriteriji iz Kopenhagena, Direkcija za evropske integracije, 30. 6. 2010. g.

[19] Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, Kancelarija za evropske integracije, Jul 2014. g.

[20] Odnosnom dokumentu je nemoguće pristupiti preko stranice Ministarstva pravde na kojoj je postavljen link (Pregovaračka poglavlja 23 i 24 – O čemu pregovaramo?), pošto su sadržaji  blokirani! Ipak, do linka se može doći zaobilaznim putem, radi se o „Vodiču za novinare“.

[21] Kuburović: PromenaUstava je obaveza preuzeta poglavljem 23, EWB, 12, 7. 2017. g. Europe Western Balkans vodi Centar savremene politike čiji tim čine reformatori povezani sa naučnim ustanovama Nemačke, Austrije i Mađarske. Videti: Centar savremene politike, Naš tim.

[22] Jedan akt u funkciji sprovođenja ustavne reforme zaista je donet kroz šumu akata kojima se reguliše paket 23 pregovora o pridruživanju EU. To je Akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine. Političke je prirode, podzakonske forme (strategija), a njome se utvrđuju mere i aktivnosti. U čl. 1. 11. 4.  predviđena je „promena ustavnog okvira“. Međutim, „promena ustavnog okvira“ pod kontrolom Komisije za sprovođenje strategije je predviđena isključivo radi reforme domaćeg pravosudnog sistema. Ni pomenuti akt ne zahteva odricanje ili  podelu suvereniteta sa EU ili bilo kim drugim. Sem toga da se radi o promeni Ustava, ona ne bi bila nazvana drugim imenom.

[23] Zbog naziva njega javnost stalno brka sa Evropskim savetom i Savetom EU. Zbrci je doprinela evro-birokratija koja Savet EU redovno naziva simenom „Evropska komisija“.

[24] Trninić, Suzana – Kažiprst: Gost Čeodmir Backović, B92, 14. 7. 2017. g.

[25] Činjenica da je LSV jedina glasala protiv predloga Ustava znači da protiv njega suštinski nije bila politička organizacija već organizacija lobista Rokfelerovog kapitala u Vojvodini koja se javnosti predstavlja kao politička stranka, o čemu sam već pisao. Videti: Kovačev, Dušan – LSV kao rokfelerovski politički lobi, FSK, 1. 3. 2016. g. Uznemirijuća je činjenica da je upravo toj lobističkoj  organizaciji politički režim Aleksandra Vučića prepustio skupštinski Odbor za evropske integracije.

[26] Kovačev, Dušan – Luteranske vrednosti i duh Aleksandra Vučića, FSK, 30. 6. 2017. g.

[27] Kovačev, Dušan –   Aleksandar Vučić u Bačkom Jarku proglasio Nemce domaćinima Srbije, FSK, 31. 5. 2017. g.

[28] Videti radove i predavanja dr Miroslava Jovanovića objavljivane na NSPM od 2008. g, do danas.

[29] Izmišljeni likovi iz humoreski minhenskog časopisa „Leteće stranice“ (Fliegende Blätter) na osnovu kojih je nemački književnik Jozef Viktor fon Šlefel jednu vrstu životnog stila prve polovine XIX veka prozvao „Bidermajer“.

Fond Strateške Kulture

POSTAVI ODGOVOR

*