Два ултиматума Србији у року од 8 сати: Шта тражи Москва, а шта Брисел?

0

Прво нас је Чепурин упозорио на последице приступања ЕУ, а онда нас је Брисел подсетио на обавезе

Исток или Запад? Москва или Брисел? У само осам сати, српском државном врху су упућене поруке, везане за стратешко опредељење наше државе. Прво нас је амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин упозорио да ће уласком Србије у ЕУ билатералне пословне везе претрпети значајне промене, да би нас шефови дипломатија ЕУ позвали да постепено морамо усагласити своју спољну политику с безбедносном и спољном политиком Уније.

У првом упозорењу, акценат је на економији и енергетици. Чепурин је рекао да ће после приступања Србије ЕУ, зона слободне трговине Србија-Русија или Србија-Евроазијска економска унија бити принуђена да престане да функционише.

– То ће довести до кварења успостављених трговинских токова Србије и Русије, и као до губитака предузећа двеју земаља – рекао је Чепурин.

Више од губитка предузећа, треба да нас плаши сарадња у области енергетике. Чепурин каже да приступање Србије ЕУ може имати негативне последице по ту област, а опште је познато колико смо зависни од руског гаса.

Није много чекао ни Брисел да нам удари пацку. У синоћ усвојеним “Приоритетима заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ” пише да Србија мора постићи резултате у реформама владавине закона, јачању правосуђа и борби против корупције, а постепено мора усагласити своју спољну политику с безбедносном и спољном политиком ЕУ.

Ове треба обратити пажњу на МОРА. Обе реченице садрже овај глагол. Kао што је познато, без руских енергената наша привреда не може да функционише, тако и знамо за актуелну спољну политику ЕУ, односно санкције које је Брисел наметнуо Москви.

До сада су се српске власти опирале да Русији уведу санкције, а највиши државни функционери су у више наврата истакли да Београд неће нарушти традиционално добре односе две земље.

Ипак, како одмиче процес приступања Србије ЕУ, односно отварање поглавља и хармонизација са правилима Уније, тако и расте притисак на Београд.

– То је све очекивано. Ближимо се тренутку, када ће морати да се донесе коначна одлука у ком правцу Србија треба да иде – каже за Телеграф, Дејан Вук Станковић, политички аналитичар.

Према његовим речима, не постоји могућност дугорочног балансирања између ове две супростављене стране.

– Србија је пред избором прихватања заједничке политике са ЕУ и да се тиме сврста у ред држава, које су увеле санкције Руској федерацији или да задржи постојећи однос, који има према Москви и да се превише дистанцира од Брисела – каже Станковић.

Русија полази од тога, да ћемо у неком моменту на путу евро-интеграција, Београд морати да редефинише односе са Москвом, отуд и Чепуринова порука, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Он за Телеграф каже да ће то изазвати контра реакције.

– Прекид је увек двостран. Ако ми изађемо из неких аранжмана са Русијом, онда ће и Русија изаћи из неких других – појашњава Анђелковић.

Он, ипак напомиње, да Брисел у овом тренутку нема права да нам поставља такве услове, јер је датум приступања још јако далеко.

– За нас је само важно, да не прихватимо наметање од стране Европске уније, сада када је још не реалано да уђемо у Унију и да се надамо да ће се односи Брисела и Москве у међувремену нормализовати, па да многе ствари неће бити проблем, које су сада проблем – рекао је Анђелковић.

У међувремену, премијер Србије Александар Вучић изјавио је да је примио к знању извештај из Брисела, док се поводом изјаве руског амбасадора српски званичници нису изјашњавали.

 

 

 

Tелеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*