Две године тишине… Без одговора…

0

Те 13-те мартовске вечери пре две године, око 22 сата, затекох се на скверу код Дома здравља „Нови Београд“…

„Професионална деформација“ у спрези са чулом слуха ми је „говорила“ да се у ваздуху налази „осмица“. Врхови „црвених солитера“ у 70-ом блоку се нису видели од облака, који су се, праћени ситном кишом спустили испод 100 метара. Ипак, „шаптање“ мотора ТВ2-117 је звук који се лако препознаје…

– Мора да је „керамичар“ негде „загинуо“ током редовних обилазака јединица у својству военог милистора, прође ми мисао кроз главу.

Па опет, „рачунам“, зар је толика „преша“ била да се лети по оваквом времену када ни птице не лете…

12550-let

Нисам ни био свестан у том тренутку, да сам се чувши звук мотора „вредне пчеле“ (како „тепамо“ транспортној „осмици“), на неки начин опростио од Драје, Мехе, Миладинчета и Ђуке (којег, као млађег колегу нисам „стигао“ да упознам)…

Вратио сам се кући и погледао, пред спавање електронске медије… ТВ и интернет…

Угризох се за језик! Ипак није министар „загинуо“, па су га по том кијамету од времена морали враћати са терена у престони град, но се још једном показала хуманост људи који су дали заклетву… Без обзира на сва понижења која су им све власти сервирали деценијама унатраг…

„Рекоше“ тада медији да је хеликоптер нашег РВ учествовао у акцији спасавања превремено рођене бебе која је требала због постпорођајних компликација да буде хоспитализована…

11018936_1571506419756441_8013215342815492714_nПрође ми, не знам зашто, кроз главу лик „старог лоле“ Драје, стаменог делије са Златибора и његов осмех који разоружава…

– Ма гарант је он био у посади… Где ће „вредна пчела“ без њега!

Пробудим се ујутро, 14. марта око пола шест. По навици узмем телефон и не знам како, али отворим Пере Луковића „е-новине“.

Кад тамо, вест да је хеликоптер пао.

Прво што помислих, знајући Перу-мора да је нека грешка. Уме Пера то; да провоцира…

Прочитах опет. Нема сумње. Пао хеликоптер. Погледам остале медије. Тамо свуда вест од ноћас…

„Хеликоптер слетео, беба збринута, санитарни министар лично учествовао у спасавању. Све похвале храброј посади која је у немогућим временским условима извела једино могуће. Спасла један тек започети живот“... И све на том фону…

Драја ми опет, не знам зашто пред очима…

Осам сати. Телевизор по „навици“ ради… Прекида се програм. Дом Војске, ванредно укључење. Смркнути Бандић, Диковић, Зечевић…

Ипак је Пера Луковић, какав год да је, једини био новинар, за разлику од свих режимских новинџија…

Прочиташе имена…

После је ишла „драма“ у више чинова… Почев од Првог министра који „не да“ своје министре, па до истраге и налаза вештака, саопштења Суда.. Нико није крив… Ах, да.. Провучено је онако „џукачки“ да је посада била под дејством алкохола…

Јутрос је у параклису Светог Илије на аеродрому Батајница служен помен посади. Нисам стигао да одем. У мислима и молитвено сам био и са њима који настрадаху и са колегама које су се јутрос скупиле у капели…

17103724_10203003519206124_1895513474149418753_n

Вама момци нека је Богом просто. Ви сте сада са многима у небеској ескадрили… Знате и сами, Омере, Драјо, Ђука и Миладинче, да пилоти не умиру… Они само одлете и не враћају се…

Гмазови се ваљају по блату…

Милан РАКИЋ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*