Две куполе чувају Русију

0

Русију чувају две куполе. Једна је она — нуклеарна, другу чине куполе руских цркава. Сем оне велике руске војске, постоји и друга војска — духовна. Маршал те војске је добротвор, благотворитељ Виктор Иванович Тиришкин…

У граду Пушкино у Подмосковљу, четрдесетак километара од Москве, на дан Светог Серафима Саровског, куполе Храма Светог Николаја Чудотворца и Богољупског храма сијају као три сунца, у предвечерје дана Светог Илије звона зову на молитву…

Пре 18 година овде није било ничега. На месту где је данас Храм Светог Николаја Чудотворца била је ледина, у Богољупском храму пекара… Виктор Иванович подигао је, уз Божје допуштење, својим новцем и својим утицајем, својим радом, борбом, оба храма.

„Ако Богу буде угодно биће овде и манастир“, каже Игор Кузко, један од најближих сарадника Тиришкина.

Виктора Ивановича пре месец дана одликовао је лично председник Русије Владимир Путин. На свечаној униформи Тиришкина, пуковника армије бившег СССР-а уз одликовање председника Путина стоје и највиша одликовања Руске православне цркве и одликовања некадашњег Совјетског Савеза.

Настојатељ Храма Светог Николаја и Богољупског храма, отац Ион, „Баћушка“, како га сви у граду Пушкино зову, благ је као августовски дан у Подмосковљу. Благосиља и Србе и Русе који дођу на поклоњење. Показује Србима икону Светог Василија Острошког, слава му и милост, коју су у далеко Пушкино донели ходочасници из Србије.

Црква у Пушкину.
Црква у Пушкину.

„Овде сам дошао пре 25 година… Литургије држао на ледини, под отвореним небом, крај бреза, а да бисмо почели обнову и градњу храмова морао сам прво да нађем место где ће власти преселити пекару из Цркве… Онда је, слава Богу, дошао Виктор Иванович, учинио Богу угодно дело, изградио два манастира, у славу Бога, на корист овом народу“, каже отац Ион.

Звоне поново звона са Богољупског манастира, где су звонила и пре 100 година.

„На северној страни Цркве била је фреска пресвете Богородице… Године 1944. одлуче власти да је префарбају, прекрече, то и учине, фреска са ликом мајке Божије неколико дана касније појави се испод оне фарбе… Они је поново префарбају, фреска се тако појави… Пуне 34 године, власти су сваки час фарбале фреску и она се упорно појављивала, све док је 1977. године нису прекрили керамичким плочицама“, прича отац Ион.

Отац Ион у Богољупском храму
Отац Ион у Богољупском храму

У Цркви деценијама радила пекара… Једном, уочи Васкрса, пекари су у празној Цркви, у којој су уместо иконостаса стајале пекарске машине, у чуду слушали литургијско појање које је долазило однекуд са небеса, слушали и нису веровали…

Поверовали њихови наследници… Виктор Иванович на месту где су се дешавала чуда, тешко болесни бивали исцељени, а тројица пекара у једној ноћи угледали жив лик мајке Божије, па од страха завршили у хитној помоћи, вратио славу старом Храму…

„Добар је наш Баћушка, воле га људи, понаша се на исти начин и према богатима и према беднима. Има много људи у Русији који би као и Виктор Иванович Тиришкин могли да граде и помажу цркве, али неће… Бог допустио Виктору Ивановичу да то ради“, каже Игор Кузко.

Звоне поново звона са Богољупског манастира, где су звонила и пре 100 година.
Звоне поново звона са Богољупског манастира, где су звонила и пре 100 година.

Тиришкин је у граду Пушкино подигао и вртић за 220 малишана на својој земљи и поклонио га граду, и библиотеку на 1.636 квадрата, безброј станова поделио погорелцима… У Јарославкој области, Виктор Иванович, власник грађевинске фирме у Подмосковљу, који је у статут предузећа ставио обавезу да сваку трећу рубљу даје у добротворне сврхе, нема цркве коју није помогао. Колико је цркава озидао, не зна ни сам.

„Људи кажу, мора да Виктор има неки тајни разлог зашто помаже цркве. Други веле, мора да има пуно грехова на души па се сад искупљује. Ја немам времена да се тиме бавим ни да им одговарам. Ништа не кажем на то што они причају. Ако човек узме новац и раздели га онима којима је потребан, кажу — сишао с ума… Ја знам само да још много посла имам, још много тога морам да стигнем да урадим, а мало је снаге, мало је новца.. Бринем да нећу стићи све да урадим што сам планирао“, каже Тиришкин.

„У Јарослављу једном је један богоборац предлагао да ми се одузму пословна способност и фирма јер много новца дајем црквама… Предлагали су да управу над предузећем предају мојој жени… Када су томе што је то предлагао рекли да ми је и жена иста, да и она помаже цркву, рекли су да се фирма да ћерки… Када су рекли да је и ћерка иста, онда су предложили да се моје предузеће преда држави, јер онај који помаже није нормалан“, каже Виктор Иванович.

„Није добро само причати о великој Русији. Ми јесмо велики, али треба засукати рукаве и радити да би Русија била велика. А што се цркава тиче, не подиже њих човек, њих подиже сам Бог“, каже Тиришкин.

 

Извор: Искра, аутор текста Зоран Шапоњић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*