Економист: Шта је кренуло наопако? – Избледеле наде Србије

0

Лондон – Европска унија мора да покаже региону да још увек има шансу да јој приступи, пише „Економист“.
Балканским земљама је још 2003. године речено да је њихова будућност у ЕУ, али данас су наде Србије и још пет аспираната – избледеле, додаје лондонски недељник.

Европљани, који су се „опекли“ после преурањеног уласка Румуније и Бугарске 2007. године, али и Брегзита не показују велику вољу да прошире свој клуб.

Изјава председника Европске комисије Жан-Клода Јункера из 2014. године, који је рекао да нема проширења током његовог петогодишњег мандата, ослабила је могућности реформиста на Балкану, наводи „Економист“ и додаје да данас само 43 одсто Срба каже да жели у ЕУ, док је 2009. чланство подржавало 67 процената српских грађана.

Лист се пита шта је кренуло наопако. Приступање би, како се каже, натерало корумпиране елите у региону да омогуће медијску слободу, јачају владавину права и либерализују своје економије. Мали број њих жели да учини нешто од ових добри ствари, а њиховим земљама недостаје снажна администрација која би могла да прођу кроз промене.

„Они више не верују у то када их лажемо у вези приступа и ми не верујемо њима када нас лажу да ће се повиновати правилима ЕУ“, рекла је Весела Чернева из Европског савета за спољне односе.

У последње време било је неколико турбулентних момената, пише лист наводећи пример кризе у Македонији, напетости између Србије и Косова.

Иако се касније регион смирио делимично, како се наводи, напорима америчких дипломата, посебно Немачка страхује од нових сукоба, а висока представница за спољну политику и безбедност Федерика Могерини улаже интензивне дипломатске напоре на Балкану.

То, како наводи „Економист“, значи рад са лидерима попут Александра Вучића који је најпре премијер а сада и председник Србије.

Вучић, министар у време Слободана Милошевића, данас себе приказује као проевропског реформатора и кредибиланог економског менаџера, пише лист и додаје да европски званичници кажу да немају избора него да сарађују са њим.

И док су Европљани некад гајили наде да ће овај регион трансформисати током процеса приступања, они данас своју веру полажу у трговину и инвестиције.

Овонедељни самит у Трсту понудио је планове за регионално заједничко тржиште и европске фондове за инфраструктуру. Као и увек, на речима је дата подршка европској перспективи Балкану, али апетит ЕУ за остваривање политичких промена је избледео, наводи „Економист“.

Балканске државе су, како се каже, напорни партнери, оптерећени политичким размирицама, слабим економијама и граничним споровима због делића водене површине или неког планинског врха.

Ипак, ЕУ не би требало да одустане од свог неуређеног задњег дворишта, ако ни због чега другог оно зато што пасивност доноси ризик, оцењује „Економист“.

Делови Балкана су, како се наводи, већ постали руте за кријумчарење људи, дроге, оружја у ЕУ, а исламистички екстремизам појавио се у деловима Босне и Косова.

У овом окружењу, циничне игре локалних лидера који често подстичу кризе како би изигравали миротворца, лако би могле да измакну контроли.

У тексту се наводи и да Европљани често говоре о „злоћудном“ утицају спољних сила, попут Русије и Турске, на западном Балкану, али економске, политичке и културне везе са остатком Европе остављају у сенци Москву, Анкару и њима сличне, док већина баканских лидера зна да немају будућност ван ЕУ.

То, како се наводи, захтева двоструки приступ – веће ослањање на владе које толеришу безакоње или нелиберализам и обнављање посвећености проширењу. Али све то тражи одустајање од скептицизма који је после година разочарања пустило корење.

Можда би, додаје се, канцеларка Ангела Меркел ако победи у септембру на изборима у Немачкој, могла да потроши мало дипломатског капитала на Балкану.

У Трсту се пуно говорило да је Балкан на раскршћу, а заправо је регион на бесконачној обилазници неиспуњених обећања и бирократског празног хода, закључује британски лист.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*