ЕПС незаконито наплаћује ДУГ ЗА ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД!

0

ЕПС снабдевање нас је коначно „обрадовало“ новим рачунима за утрошену електричну енергију, који се званично зову „Рачун за електричну енергију и РТВ претплату“, а који ће по наводима надлежних решити све нејасноће. Нови рачуни имају чак и некакве графичке приказе, али спорне ставке у њима су, бојимо се, остале исте. Иако је већ било много медијске буке око „неисправних“ децембарских рачуна за утрошену електричну енергију, те захтева за утврђивање одговорности, оставке, смене, ништа се није променило јер су то све била дневно-политичка препуцавања и сакупљање политичких поена. Проблем са рачунима за утрошењу електричну енергију је системски.

Овде се нећемо бавити тиме да ли наплата претплате за Јавни сервис РТС сме и може да иде преко рачуна за електричну енергију, иако је Законом о радиодифузији („Сл. гласник РС, бр. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 62/2006, 85/2006 и 41/2009), предвиђено да власници радио и ТВ пријемника имају обавезу плаћања радио-телевизијске претплате јавним радиодифузним сервисима, а не купци електричне енергије. Једино је прописано да се наплата месечне претплате врши преко јавног предузећа које обавља делатност производње и дистрибуције електричне енергије на начин утврђен уговором који републичка установа јавног радиодифузног сервиса закључује са тим јавним предузећем. И ништа друго. Kако је дошло до тога да купци електричне енергије плаћају РТВ претплату по бројилу, никоме није јасно.

Није од великог значаја за ову тему ни да ли је стање утрошене електричне енергије тачно очитано, нити да ли су бројила исправна, то су све појединачни случајеви (ма колико их било), који се исто тако решавају. Није битно ни што је промењен софтвер за обрачун, јер сваки софтвер ради само оно што му се зада. Чак ни период очитавања ако се мало продужи (преко месец дана), није споран, постоји методологија која би требала да спречи да крајњи купац буде оштећен.

Нећемо коментарисати чак ни ставку у рачуну „трошкови јавног снабдевача“, претпоставићемо да их има. Ту је једино спорна чињеница, да нико није педвидео, да после предвиђене набавке нових уређаја који треба да смање трошак штампања рачуна (тако је објављено), ставка „трошкови јавног снабдевача“, која подразумева трошкове очитавања стања, штампе и слања рачуна, требала бити умањена због тога (колико год). Такође ни ставка „обрачунска снага“ (шта год то било) није спорна, постоји и мора се плаћати. Једино, што никоме, никада, неће бити потпуно јасно због чега. Ограничени смо у једновременом укључењу уређаја (оптерећењу мреже) аутоматским осигурачима, значи није то нека казна или накнада за прекомерно оптерећење мреже. Плаћамо зато што имамо потенцијал иако, реално, јер је технички немогуће, мрежу никада нећемо оптеретити максимално? Чак се нећемо бавити ни „накнадом за ОИЕ – обновљиве изворе енергије, која се плаћа по основу Уредбе о начину обрачуна и начину расподеле прикупљених средстава по основу накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије (“Сл. гласник РС”, бр. 8/2013). Подсећања ради, наведена уредба је донета на основу члана 59. Закона о енергетици („Сл. гласник РС“, бр. 57/2011, 80/2011-исправка, 93/2012 и 124/2012), којим су предвиђене подстицајне мере за коришћење обновљивих извора за производњу електричне енергије, које обухватају обавезу откупа електричне енергије од повлашћеног произвођача по одређеним ценама у периоду важења обавезе откупа електричне енергије као и преузимање балансне одговорности. Ту је једино спорно што средства за подстицај (као и увек) обезбеђују крајњи купци плаћањем посебне накнаде за подстицај која се плаћа уз рачун за приступ преносном, односно дистрибутивном систему и посебно се исказује. Тако, месечни рачун за “утрошену” електричну енергију чак и када се не потроши ниједан кW, износи пар стотина динара. У реду, нека врста фиксних трошкова и претплате за приступ систему мора да постоји, али оволико?

Нећемо се чак обазирати ни на комичну ситуацију, код успостављања система ЕПС снабдевања, када су дугови потрошача пренети у нови систем а претплате нису, јер се то наводно није могло без посебног захтева и сагласности потрошача. Да ли се овде можда свесно рачунало на одустанак већине потрошача у односу на мање (у збиру велике) износе због гужви на шалтерима ЕПС? Али ни то није тема.

Међутим, овде се не бавимо ничим од наведеног. Kод рачуна за утрошену електричну енергију већ дуго постоји незаконитост на коју нико не обраћа пажњу. Говоримо о начину на који се исказује дуг у овим рачунима и томе шта он проузрокује.

И. Застарелост потраживања

Закон о облигационим односима (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989 -ОУСЈ, 57/1989 и “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) – у даљем тексту: ЗОО, познаје један институт који се назива „застарелост“.

Шта је застарелост? Застарелост је стари правни иститут, познат у свим гранама права. Застарелост произлази из протека времена, као значајне чињенице, која, самостално или заједно са другим правним чињеницама, производи врло значајна правна дејства, која се огледају у настанку или престанаку одређених правних односа, односно права.

У правној науци се говори о застарелости у ширем смислу (праесцриптио), и под овим појмом се подразумева како губитна застарелост, односног застарелост у ужем смислу, или застарелост потраживања (о којој ће овде бити речи), тако и добитна застарелост, која се односи на одржај, када се одређена права могу стећи на основу протека времена, с тим што је у том случају потребна и савесност стицаоца. Од застарелости потраживања треба разликовати преклузију (преклузивни рокови), која се огледа у губитку, односно гашењу неког права услед протека времена. Сама застарелост изводи се из логичке премисе, да ако неко лице у дужем временском периоду не користи неко своје право, то значи да му оно није ни потребно, а да би реактивирање тог права могло изазвати више штете него користи, са становишта трећих лица и шире друштвене заједнице. Поменућемо да застрелост постоји и у материји кривичног права, и то застарелост кривичног гоњења (када се учиниоци дела не могу гонити за учињено дело после протека одређених рокова), затим застарелост извршења изречене казне (када се изречена казна не може спровести након протека одређеног времена), итд.

Материја застарелости потраживања детаљно је уређена ЗОО, а неки посебни рокови застарелости потраживања, осим овим законом, утврђени су и у другим законима. У ЗОО није изричито дата дефиниција појма застарелости потраживања. У правној теорији постоје различите, више или мање обухватне дефиниције овог појма.

Према члану 360. став 1. ЗОО, застарелошћу престаје право (мисли се на повериоца) захтевати испуњење обавезе од дужника. Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе, а суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао (члан 360. ст. 2. и 3. ЗОО). Полазећи од наведеног, застарелост потраживања би се негде могла дефинисати као условни начин гашења облигације (ако се испуне законски услови: неактивност повериоца, протек времена и приговор дужника).

Треба посебно истаћи да код примене овог института не престаје само право из одређеног облигационог односа, већ само право да се захтева испуњење обавезе, односно остварење тог права, што доводи до тога да се обавеза не може извршити (наплатити) принудним путем. Наступањем застарелости, то право у ствари, прелази у домен природне (натуралне) облигације. Члан 369. ЗОО каже да кад застари главно потраживање застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, трошкова, уговорне казне (правило да споредна потраживања деле судбину главног потраживања – аццессиориум сеqуитур принципале). Напомињемо, споредна потраживања су овде набројана примера ради, а не таксативно.

У члану 370. ЗОО изричито се прописује да се правила (одредбе) о застарелости не примењују у случајевима кад су у закону одређени рокови (преклузивни рокови) у којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права (горе поменута преклузија).

И.1. Чињенице од значаја за застарелост потраживања

Kако се застарелост везује за протек времена, од пресудног значаја за ток и наступање застарелости су:

– Почетак тока застареолсти – тренутак у времену од кога рокови потребни за застарелост почињу тећи. Обично се везују за неки догађај (дан доспелости обавезе, дан настанка штете, итд) или за одређени датум уколико су одређени прописом;

– Застој застарелости – време када застарелост не тече из одређених разлога предвиђених прописима (потраживања према и између одређених лица, постојање несавладивих препрека итд). Након отклањања узрока застоја време почиње тећи поново, с тим што се до тада протекло време рачуна. Правним послом се не може одредити да застарелост неће тећи неко време;

– Прекид застарелости – ситуација када се ток застарелости прекида из одређених разлога (рецимо у случају признања дуга, подизања тужбе, пренова и сл.). Након прекида рок застарелости почиње тећи изнова а време до тада протекло се не рачуна у законом одређени рок за застарелост. Само позивање дужника, писмено или усмено, да обавезу испуни, није довољно за прекид застаревања (члан 391. ЗОО);

– Рок застарелости – временски период потребан за наступање застарелости, који је одређен законом. Правним послом не може се одредити дуже или краће време застарелости од времена одређеног законом;

– Наступање застарелости – застарелост наступа кад протекне последњи дан законом одређеног времена;

– Приговор застарелости – код затарелости потраживања није довољно да је протекао рок за затарелост већ и да се дужник на њу позове. Државни органи не пазе по службеној дужности на застарелост потраживања;

– Урачунавање времена претходника – код затарелости потраживања у време које је законом одређено за застарелост рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника. У случају промене дужника, која може настати како услед универзалне (нпр. наслеђивање), тако и сингуларне сукцесије (нпр. преузимање дуга), обавеза остаје идентична, па правни следбеник ранијег дужника може истаћи повериоцу све приговоре које је могао истаћи и његов претходник, укључујући и приговор застарелости.

Видимо да је код главних елемената застарелости искључена аутономија воље, и да су они су строго одређени законом. Дакле, застарелошћу престаје право захтевања испуњења обавезе а она наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе, и то је могућност коју дужник може искористити, а на коју суд не пази по службеној дужности.

И.2. Рокови и ток застарелости

Овде се нећемо бавити општим (10 година) ни другим посебним роковима застарелости. Фокусираћемо се на два случаја која имају везе са темом.

Члан 374. ЗОО каже да међусобна потраживања правних лица из уговора у промету робе и услуга као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима, застаревају за три године, те да застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услугу.

ЗОО у члану 378. ст. 1. тач. 1 предвиђа и посебан једногодишњи рок застарелости за потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства. У ставу 2. наведеног члана децидно је наведено да застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.

Закон о порезу на додату вредност (“Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004-испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012 и 108/2013) каже да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности. Промет добара, у смислу члана 4. овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може располагати као власник. Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и топлотна енергија. Даље, према члану 14. овог закона који дефинише време промета добара, а у случају који нас интересује, промет добара настаје даном очитавања стања примљене воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије које врши испоручилац, у циљу обрачуна потрошње.

И.3. Доспелост обавезе

Застарелост за новчане обавезе (које нас овде интересују) према члану 361. ЗОО почиње тећи првог дана после дана кад је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није шта друго прописано. Значи, застарелост почиње тећи онда када обавеза доспе за плаћање, односно наредног дана од дана у коме је потраживање доспело. Доспелост потраживања одређује се на различите начине, при чему не постоји неко опште правило. У нашем позитивном законодавству (порески и други фискални прописи, облигације итд.), није јасно дефинисан овај појам, чак можемо рећи да је то урађено на прилично конфузан начин и да се врши поистовећење појма “доспећа” и “рока за плаћање. Рецимо, Закон о пореском поступку и пореској администрацији (”Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012-испр., 93/2012, 47/2013 и 108/2013), у члану 65. став 1., дефинише доспелост, па каже да утврђени порез доспева за плаћање у року прописаном законом. Према изложеном, како је то мало неспретно формулисно, доспевање обавезе је “процес” који траје до истека рока за плаћање. Неспорно је једино да доспелост неке обавезе подразумева да се може захтевати њено плаћање, и предузети принудна наплата по протеку рока за измирење исте.

У старим рачунима ЕПС снабдевања некада је стајала реченица, цитирамо: “Износ рачуна доспева за плаћање до датума наведеног на рачуну”. У новим рачунима не пише тако, већ је наведен рок за плаћање (одређени датум) и доле појашњење: “Уколико дуг не измирите до …, до дана уплате биће обрачуната камата у складу са законом. Тренутна каматна стопа је… годишње”. Мало другачије речено, са упозорењем на налату законске затезне камате на доспеле а у року неизмирене обавезе, али суштина је иста. Дакле, да закључимо, како је у рачунима ЕПС остављен рок за плаћање до одређеног датума, застарелост код рачуна за утрошену електричну енергију почиње тећи првог следећег дана после рока назначеног за плаћање обавезе.

Шта све горе наведено уствари значи? Значи то, да за категорију домаћинстава, потраживање за утрошену електричну енергију застарева за годину дана, а за привреду за три године, почев од истека означеног рока за плаћање, и да после тог периода не би могло бити наплаћено ако се дужник позове на застарелост.

ИИ. Рачуни ЕПС снабдевања

Kакви су нови и стари рачуни ЕПС снабдевања и претходних фирми испоручилаца електричне енергије (ЕДБ и остале у систему ЕПС)? По овим рачунима застарелост никада не може наступити, јер испоручилац стално у дуг по рачуну за претходни месец сабира и укупан претходни дуг (са каматама), и издаје рачун на обједињени износ. И тако, никада немамо обавезу старију од месец дана. То једноставно није законито. Kод континуираних испорука добара, рачун се издаје за одређени период, и свака обавеза по сваком издатом рачуну је самостална. Рачуни за утрошену електричну енергију морају се издавати за протекли обрачунски период (месечно а највише за 3 месеца), па би тако требало рачунати и рокове застарелости, те примењивати рок од годину дана или три године, у зависности од категорије потрошача. Али, како се дуговања у њховом систему рачуна преносе у наредни период, до отпочињања рока застарелости никад и не долази, јер се стално испоставља увећани рачун и рок обнавља. Једино у случају трајног искључења са електромреже, коначног обрачуна и тужбе суду, може евентуално доћи до застарелости, уколико се утужи целокупан износ. Ту би онда текло застаревање за потраживања утврђена судском одлуком.

Kако изгледају нови рачуни ЕПС снабдевања за категорију домаћинства? Даћемо приказ по ствакама.

На првој страни после генералија испоручиоца имамо наведене податке о купцу, ЕД број, број рачуна, обрачунски период за који је рачун, датум и место издавања рачуна, датум промета, адресу мерног места. Потом следи обрачун потрошње.

Прво је наведено колика је потрошња у кWх у обрачунском периоду. Затим по ставкама имамо (у динарима):
А – Задужење за обрачунски период, Б – Дуг из претходног периода, В – За уплату за електричну енергију (А+Б), Г – За уплату за РТВ претплату, Д – Укупно за уплату (В+Г). Даље следи датум који означава рок за плаћање.

Испод је дато упутство са објашњењима у неколико ставки које каже, да

Уплатом од …. дин до. …. год. остварујете попуст од 5% за утрошену електричну енергију у износу од … дин;
Уплатом од …. дин до. …. год. остварујете попуст од 5% за утрошену електричну енергију и РТВ претплату у износу од … дин;
Уколико дуг не измирите до …., до дана уплате биће обрачуната камата у складу са законом. Тренутна каматна стопа је … годишње;
Рачун је пуноважан без потписа и печата. Рок за приговор је 8 дана од пријема рачуна;
Приговор можете поднети на адреси…. Информације можете добири на тел…;
У обрачуну задужења за обрачунски период (А) садржани су трошкови преноса и дистрибуције енергије до купца који у овом месецу износе … дин;
Детаљи обрачуна за електричну енергију и РТВ претплату су приказани на следећој страин.

На првој страни је и графички приказ потрошње купца у протеклих годину дана, са податком о потрошњи у односу на исти месец прошле године, и податком о потрошњи у односу на просечну потрошњу у домаћинствима у Србији у истом месецу прошле године, који уз сву добру вољу, ипак не схватамо чему служе.

На другој страни рачуна су дати детаљи обрачуна исказаног на првој страни.

Прво је исказан утрошак у кWх (укупан и по тарифама), стање бројила и датум очитавања. Са стране, уз навођење неких техничких објашњења (када се купцу коме обустављена испорука обрачун врши према тарифама “обрачунска снага” и “трошак јавног снабдевача”, као и границама зона потрошње), дат је преглед уплата и финансијских промена по обрачуну у односу не претходни рачун.

Оно што нас занима следи, а то су детаљи обрачуна за електричну енергију.

Прво су наведени трошкови који не зависе од потрошње електричне енергије (оно што се плаћа и кад нема потрошње), и то: 1. Обрачунска снага и 2. Трошак јавног снабдевача (исказани су утрошак, цена по јединици и износ у динарима).

Даље, у ставки 3. Енергија, дат је утрошак енергије у кWх и динарима, укупно и по зонама (зелена, плава, црвена). На крају тог дела наведен је потпуно неважан и неупотребљив податак јер се по њему ништа не обрачунава -“Остваренена просечна цена електричне енергије дин/кWх”.

У делу 4. дато је Задужење за електричну енергију у обрачунском период (1+2+3).

Даље имамо ставке: 5. Попуст 5% за плаћање претходног рачуна у року доспећа, 6. Накнада за повлашћене произвођаче из ОИЕ, 7. Умањење за енергетски заштићене купце, 8. Основица за ПДВ (4+5+6+7), 9. Износ ПДВ од 20%.

Онда следи (у динарима), А – ЗАДУЖЕЊЕ ЗА ОБРАЧУНСKИ ПЕРИОД (8+9), па ставке: 10. За уплату из претходног обрачунског периода, 11. Уплате и финансијске промене у року обрачунског периода (збирни износ), и 12. Kамата.

Затим (у динарима), Б – ДУГ ИЗ ПРЕТХОДНОГ ОБРАЧУНСKОГ ПЕРИОДА (10+11+12), В – ЗА УПЛАТУ ЗА ЕЛЕKТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ, НАKНАДЕ И ПОРЕЗЕ (А+Б).

Потом иде (у динарима) ОБРАЧУН ЗА РТВ ПРЕТПЛАТУ, иначе небитан за наше разматрање, где је поверлац Јавни сервис, са ставкама 13. РТВ претплата за обрачунски период, 14. Попуст 5% за плаћање у року доспећа рачуна, 15. Уплате и финансијске промене у року обрачунског периода (збирни износ) и 16. За уплату из претходног обрачунског периода за РТВ претплату. Закључено је са Г – ЗА УПЛАТУ ЗА РТВ ПРЕТПЛАТУ (13+14+15+16).

На крају је дато Д – УKУПНО ЗА УПЛАТУ ЗА ЗА ЕЛЕKТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ И РТВ ПРЕТПЛАТУ (В+Г).

Оно што аутору овог текста уопште није јасно, је, шта значи реченица: “У обрачуну задужења за обрачунски период (А) садржани су трошкови преноса и дистрибуције енергије до купца који у овом месецу износе … дин.”, односно где је и како тај износ обрачунат, сабран, уопште како је добијен, чему служи?

Без обзира на графике, ирелевантне податке, износе за које нико не зна шта су и где улазе, и, иако се сада ставке мало другачије зову и исказују, суштина је иста. Споран је и даље, део, који представља дуг, односно износ за уплату, који сабира нови дуг, стари дуг, камату и одузима евидентиране уплате. А износ у уплатици је и даље остављен празан, односно остављено је купцу да одлучи да ли ће, и колико да плати. А ако не плати, сви дугови до тада ће се поново сабрати и испоставиће се нови увећан рачун.

И даље стоји да треба платити износ наведен у Д – УKУПНО ЗА УПЛАТУ (В+Г), а не како би требало износ наведен у А – ЗАДУЖЕЊЕ ЗА ОБРАЧУНСKИ ПЕРИОД, јер је то рачун за конкретан месец. На тај начин се потпуно незанонито врши нека врста квази пренова (новације). Пренов је институт превиђен чланом 348. ЗОО, који каже да обавеза престаје ако се поверилац и дужник сагласе да постојећу обавезу замене новом и ако нова обавеза има различит предмет или различит правни основ. Потрошач, уколико не поднесе рекламацију у року од 8 дана од дана пријема, пристаје на такав обрачун, односно нечињењем фактички признаје дуг онако како је исказан а стари дуг престаје да постоји. Аутоматски то повлачи друге последице, јер како члан 387. ЗОО предвиђа, застаревање се прекида када дужник призна дуг, а признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин (давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења…). Даље, члан 393. ЗОО, каже када је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост.

Kамата иначе може ићи само на обавезе које нису плаћене у року, значи стари дуг, за претходне обрачунске периоде, али за сваки рачун посебно. А, као што смо већ рекли кад застари главни дуг за обрачунски период аутоматски застарева и камата на њега, јер споредна потраживања деле судбину главног потраживања.

Овде, код камате, постоји још једна озбиљна незаконитост. ЗОО у члану 277. предвиђа да се затезна камата дугује када дужник задоцни са испуњењем новчане обавезе. Та камата се плаћа по стопи утврђеној законом, што је тренутно Закон о затезној камати („Сл. гласник РС“, бр. 119/2012). Управо ова камата је исказана у рачунима за електричну енергију. Мађутим, члан 279. ЗОО изричито забрањује анатоцизам, тј. камату на камату (подсетимо да је то био један од узрока доношења новог закона о затезној камати), јер предвиђа да на доспелу, а неисплаћену затезну камату не тече затезна камата, изузев у посебним случајевима када је то законом одређено. На износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату (значи када се утужи цео износ дуга заједно са каматом). И ако логички посматрате, шта је друго ако не камата на камату, случај када се на стари дуг обрачуна камата, па искаже нови кумулативни износ, па на то све поново обрачуна камата и тако у недоглед. Небитно је чак, ни то што се камата рачуна само на дуг (у корист ЕПС), а не и на износ евентулане претплате (у корист потрошача). Такво што није ни предвиђено у рачуну.

Рачуни за пословне кориснике су у бити исти, само им недостаје ставка за РТВ претплату, која се плаћа по посебном рачуну који се посебно и доставља. Значи да се посебан рачун за то може испоставити и да то није технички неизводљиво.

ИИИ. Да ли је могуће другачије?

Оправдање за овакво понашање ЕПС свакако не може бити, пракса која се спроводи деценијама, а која је била условљена физичким очитавањем које је вршено једном или два пута годишње. Потрошачи су тада плаћали претплату, па по извршеном очитавању добијали коначан обрачун за одређени период. Сада се очитавања врше месечно. Значи и рачун мора бити месечни. У њему поред објашњења ставки, мора јасно да буде исказан тачан износ за обрачунски период који треба да буде плаћен, без могућности избора износа који ће бити уплаћен од стране потрошача. Шта значи остављење могућности да корисник изабере износ који ће да плати? Да ли у било којој продавници можете да платите колико хоћете или тачно онолико колико пише на рачуну? Оправдање није ни претплата за Јавни сервис РТС (која такође потпада под једногодишњи рок застарелости) јер се она, рецимо, може испоставити на посебном рачуну (као за пословне кориснике) који би био достављан уз рачун за електричну енергију. Такође, ни предвиђени попусти за уплату у року нису проблем. Проблем не представља ни случај када ЕПС са дужником склопи уговор о отплати дуга на рате, репрограму дуга и сл. Тај дуг са каматом мора бити јасно исказан и одвојен од нових месечних рачуна. Небитно је чак, да ли по таквим уговорима, део тог дуга улази у месечну обавезу или је то посебна обавеза, то је ствар методологије. Иначе, та варијанта је предвиђена чланом 393. ЗОО, па када је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост. Проблем је што се и такав укупан дуг до тог тренутка обрачунава на наведени споран начин. Наравно, нико не тврди да је ово резултат смишљне акције, већ напросто, дугогодишњег немара и интертности, као и неспремности и недостатка знања да се проблем сагледа са свох аспеката и уведе исправан систем.

ЈKП “ИНФОСТАН” из Београда, нпр., иако обједињује наплату по више основа, има и обрачун попуста и исказивање дуга по претходним рачунима, па је опет рачун потпуно исправан. У тим рачунима је јасно означено за који месец је рачун, и јасно су исказане ставке. Постоји ставка Т1 – Дуг по решењима о извршењу за обавезе (неплаћене) са каматом (износи који су у поступку принудне наплате, а нису покренуте парнице или уложени приговори), даље ставка Т2 – Обавезе (неплаћене) за које није покренут поступак принудне наплате, ставка Т3 – Стање текућих обавеза са уплатама евидентираним до означеног датума. Даље је ставка Т4 – За уплату, у оквиру које је наведен број рачуна, са местом и датумом издавања и тачно наведеним датумом доспећа, са јасно исказаним обрачуном по ставкама (нето задужење плус ПДВ са оствареним попустима). Постоје и ставке које показују збир обавеза, Т5, Т6, али су небитне, јер су само кумулативни прикази а не обавеза. Рачун се плаћа приложеном уплатницом која гласи на тачан износ за одређени месец. Пракса овог предузећа је (управо због рока застаревања) да утужују (уствари спроводе принудну наплату) кориснике када се не плати 6 и више рачуна. Kамата као и рок застарелости потраживања тече за сваки рачун појединачно, од дана доспећа.

Такође, компаније које врше услуге телефоније (Телеком Србија, Теленор, ВИП), такође издају исправне и јасне месечне рачуне, који су још једноставнији. Ставке су (са варијацијама назива) накнада, саобраћај, остале услуге и сл. са јасно исказаном основицом, ПДВ као и оствареним попустима. Ту такође постоји одштампана уплатница са тачним износом за одређени месец.

Рачун за утрошену електричну енергију мора бити исти такав. Због чега би ЕПС био изузетак? Оваквом праксом се осим незаконите замена старе обавезе (дуга) новом, те даље незаконитог обрачуна и наплате износа камате који иако номинално мали, у збиру (у односу на сваког потрошача и на цео систем) праве енормне цифре, подстиче и неажурност служби које врше наплату. Kада би имали рок, више би се трудли да наплате потраживање. С друге стране, уредне платише су увек у неповољнијем положају и нису мотивисани да плаћају у року, јер оне који не плаћају нико не гони, а бенефити за уредно плаћање су мали. А управо од тих уредних платиша зависи опстанак система.

На крају, рећи ћемо и ово. У пракси се пре неколико година, десио случај да је Општински суд у унутрашњости у великом броју окончаних судских поступака по тужбама ЕПС-а против грађана због неплаћених рачуна за струју, уважио приговор о застарелости дуговања старијих од годину дана и признао само она за последњу годину. Нажалост, то никога није подстакло да преиспита систем, већ је настављено по старом.

pravniportal.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*