Ердоган пред избором: Америка или Русија?

0

Да је неко пре месец дана рекао да ће Турска имати бољи однос са Русијом него са Западом, вероватно би био сматран незналицом. Ипак, делује да је председник Турске Ердоган тренутно ближи са Владимиром Путином него са Вашингтоном и ЕУ.
Извињење Kремљу због рушења авиона, помирење са Израелом и најава могуће сарадње са Башаром ал Асадом учинили су да Ердоган поново активира односе са Москвом. Томе сведочи и најава сусрета Путина и Ердогана, заказаног за август, али и чињеница да је управо руски председник међу првима позвао свог турског колегу и пружио подршку његовом режиму.
С друге стране, односи са Вашингтоном захладнели су након што је Сулејман Сојлу, један од Ердоганових министара, отворено оптужио САД за саучесништво у организовању пуча. Шеф америчке дипломатије Џон Kери узвратио је брзо и оштро, и упозорио Турке да такве изјаве озбиљно угрожавају односе две земље. Председник Барак Обама није толико причао о подршци свом савезнику Ердогану, већ апеловао на њега да се „демократски бори са пучистима“.
Убрзо је реаговала и Европска унија, која је изразила сумњу да Ердоган под изговором покушаја пуча елиминише све неистомишљенике у власти. Јоханес Хан, комесар ЕУ за проширење и политику суседства истакао је да „делује као да је турска влада унапред припремила листу за одстрел“.

– У најмању руку изгледа као да је нешто унапред припремљено. Спискови су доступни, што показује да су припремљени како би се у одређеном тренутку искористили. Веома сам забринут. Управо смо се тога и плашили – рекао је Хан.
Турска себи сме да приушти луксуз да повремено пркоси Америци, из простог разлога што је Анкара неопходна Вашингтону због притиска на Русију. У Турској је велика НАТО база Инџирлик, ту је и америчко нуклеарно оружје, и стога Ердоган може себи да дозволи да нешто захтева од Американаца, рецимо да му предају Фетулаха Гулена којег сматра одговорним за пуч. С друге стране, САД је Анкара потребна због стратешког интереса, јер Вашингтону никако не одговара снажна сарадња Ердогана и Путина.

Што се Москве тиче, болне санкције које је Турска осетила пре свега у финансијском смислу, нагнале су Ердогана да призна грешку и замоли Путина за поновну сарадњу. С друге стране, Путин је изненађујуће лако опростио свом колеги, јер Русији савез са Турском и те како одговара, пре свега због Северног тока, али и моћи: савез Москве и Анкаре контролисао би читав Блиски исток.
У целој тој замршеној ситуацији свако ће покушати да извуче оно најбоље, и покуша да што више ослаби остале.

Највећи и најопаснији проблем могао би да буде неслагање са ЕУ. Уколико се стопира договор о отварању поглавља, визној либерализацији и финансијској подршци, Турска би поново могла да отвори своје границе и ослободи пут милионима миграната ка Европи.
Блиц
Бивши генерал признао да је одговоран за организацију пуча у Турској
Бивши главнокомандујуц́и ваздухопловних снага Турске Акин Озтурк преузео је на себе одговорност за учешц́е у организацији војног удара, јавила је телевизија НТВ из Палате правде у Анкари.
„Почео сам да делујем са циљем извршења преврата“, наводи телевизија речи Озтурка које је он изјавио на саслушању код тужиоца.

У петак увече су власти Турске јавиле о покушају војног преврата у држави. Са своје стране, војска је саопштила да је преузела власт у своје руке. У суботу ујутру побуњени војници почели су да се предају. Власти Турске изјавиле су да покушај пуча није успео.

Турске власти вец́ су ухапсиле више од шест хиљада људи међу којима су и виши официри. Према подацима Министарства унутрашњих послова Турске у преврату је погинуло 290 особа. Власти Турске оптужиле су опозиционог исламског свештеника Фетулаха Гулена за организацију преврата.
Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*