Естрадни одметник

0

У МЕДИЈСKО-ЕСТРАДНО-ПОЛИТИЧKОМ ТРОУГЛУ САША МИРKОВИЋ ЈЕ ПОПУТ ВЕЛИKЕ ЖЕЛЕЗНИЧKЕ СТАНИЦЕ НА KОЈОЈ СЕ МОЖЕ ПРЕСЕДАТИ СА ЈЕДНЕ ЛИНИЈЕ НА ДРУГУ, ПА ВОЉ’ ТИ У ПЕВАЧЕ, ВОЉ’ ТИ У ПОЛИТИЧАРЕ. НАЈНОВИЈИ ПРЕОKРЕТ У СВЕСТРАНОЈ KАРИЈЕРИ ОВОГ ПРАВНИKА, МЕНАЏЕРА И ПОЛИТИЧАРА ЈЕСТЕ ПРЕЛАЗАK У ОПОЗИЦИЈУ И ПОЗИВАЊЕ СРБИЈЕ НА „БУЂЕЊЕ ИЗ СНА“

Ако постоји тачка на којој се пресецају политика, медији и естрада, онда је та тачка дефинитивно Саша Мирковић, правник, естрадни менаџер, музички продуцент, политичар, бивши председник Општине Зајечар и однедавно одметник из владајуће Српске напредне странке.

Недавно је у жижу јавности доспео због напуштања Српске напредне странке. Kао искусан човек са естраде, стратегију напуштања осмислио је као прави сценски спектакл. Прво лагано загревање, па онда појачана кампања, и на крају, кулминација у виду отвореног писма председнику Владе Србије Александру Вучићу. Потоњи сукоб са министарком Зораном Михајловић је нешто попут изласка на бис.

ТАЊУГОВАЊЕ: Уочи сада већ легендарног „државног удара“ који је Србија доживела и преживела 30. новембра ове године, Мирковић је изјавио да напушта посланичку групу СНС зато што је заједно са певачем Ацом Лукасом постао власник медијске куће „Спорт“, а уједно је и након најаве гашења Новинске агенције „Тањуг“ регистровао предузеће „Тањуг инфо“: „Напустио сам посланичку групу СНС да нико не би сумњао у било какву спрегу која би штетила листу ‘Спорт’ и фирми ‘Тањуг инфо’.“

Оснивање предузећа „Тањуг инфо“ унело је додатну забуну у вези са Новинском агенцијом Тањуг, за коју је тешко растумачити да ли још постоји или не (иако добија новац пореских обвезника), но, Мирковић је нагласио да његова фирма, осим имена, нема ништа заједничко са „правим“ Тањугом.

Само неколико дана касније, Мирковић је напустио и странку уз образложење да је незадовољан третманом који „његови људи“ имају у странци, те недовољним бројем високих функција које заузимају. Дан након ријалити програма „државни удар“ премијер Вучић се очитовао на Радио-телевизији Србије и, говорећи о стању у СНС-у, подсмешљивим тоном рекао да је одлазак Саше Мирковића велики губитак за владајућу партију. Не желећи да напусти политику, Мирковић је експресно основао покрет „Јака Србија“.

ПИШЕМ ТИ ПИСМО ЈЕР ЗАЈЕДНО НИСМО: Иако је у наступу на јавном сервису премијер оставио утисак да баш и не хаје много због одласка Саше Мирковића, 17. децембра, зајечарски ТВ Бест, чији је Мирковић власник, саопштио је да су двојица инспектора упала у просторије те телевизије, тражећи на увид документацију у вези са пословањем, да нису дозволили да се убележе подаци са њихових легитимација и да нису имали налог. МУП је демантовао ове тврдње, наводећи да је постојао налог Тужилаштва за организовани криминал.

Истог дана, Саша Мирковић послао је отворено писмо Александру Вучићу. У том писму позвао је премијера Србије и председника Српске напредне странке Александра Вучића да „престане са претњама и застрашивањима“: „Покушао сам џентлменски да изађем из СНС-а, али ми ти то просто не дозвољаваш, светећи се, и приватно и политички“, написао је Мирковић. „Знам да си решио да се обрачунаш са мном“, каже и додаје да „зна и још много тога“ и да би „вероватно био добар сарадник против“ Вучића, али да то неће. Не каже чији тачно сарадник, или можда сведок-сарадник, али изгледа да имамо још једног који се кандидује за вођу опозиције.

У писму даље каже: „Знам да овим рескирам све, и будућност своје деце и животе чланова породице, о мом и да не говорим“. Указујући да Вучић „удара испод појаса“, Мирковић предвиђа да ће се „сутра пробудити још неко, врло брзо и цела Србија из колективног сна у који си нас увео“.

„И да знаш, ја нисам против моје државе коју неизмерно волим. Ја сам против тебе и твог апсолутизма“, поручио је Мирковић. Позивајући Вучића да „не малтретира и застрашује“ људе које познаје, он је нагласио да нема проблем да се појави са њим „на РТС-у на јавном полиграфу“.

„Остави ми пријатеље и породицу на миру“, написао је Мирковић и објаснио да се „померио“ са места председника Скупштине града Зајечара, јер није желео одборнике да ставља у проблем који има са Вучићем.

Механизам ове власти такав је да сваки навод из Мирковићевог писма звучи могуће и потпуно је замислив. Међутим, када дође од некога ко је до јуче био у редовима власти, остају да висе питања: зашто тек сад, зашто не одмах, зар Мирковић није знао с ким има посла док се лично није нашао на удару и како му нису сметали напади на друге? Сасвим је у реду упозорити на евентуалну опасност од владајућих структура, али није у реду што Мирковић позива на „буђење целе Србије“ тек сад кад је „мечка заиграла и пред његовим вратима“.

СЈАЈ И БЕДА ЕСТРАДЕ: Kо је Саша Мирковић? Јавно је доступно неколико његових званичних биографија. Према једној, није познато његово формално образовање. Према другој, дипломирао је права, а према трећој чак је и магистрирао правне науке. У званичној биографији на сајту Града Зајечара, чији је градоначелник постао у јулу 2013, уз подршку Социјалистичке партије Србије, наводи да је дипломирани правник, раније је истицао да је по занимању продуцент, напомиње да је „један од наших најуспешнијих продуцената и менаџера“ и да „поседује основно музичко образовање“: „Мало људи зна да имам музичко образовање, шест година учења клавирне хармонике и клавира и једну годину солфеђа. Мислим да сам једини музички менаџер који је и музички образован, не само у Србији већ и на простору целе бивше Југославије.“

Рођен је 1972. године у Бору. Оснивач је продукцијске куће „Беотон“. На питање како је ушао у свет естраде одговара:

„Kао младић сам волео да слушам страну музику, а од народњака једино Мирослава Илића. Случај је хтео да на слави код заједничког пријатеља упознам покојног Велимира Никшића Никшу, тада власника ‘Таш естраде’. Радио сам тада као комерцијалиста у ‘Штампи’ и Никша ми, реагујући менаџерски, понуди да ме упозна са Мирославом Илићем, а да ја заузврат урадим 2000 плаката за његов концерт. Да бих на слави испао мангуп, пружим руку и кажем да нема никаквих проблема. Одем сутрадан у ‘Таш естраду’, тамо седи Мирослав, Никша ме представи и каже да ћу ја да му урадим плакате…“ Остало је историја, и сав сјај и беда домаће естраде.

Основао је највећи Дечји музички фестивал „Чаролија“ са Леонтином Вукомановић 2006. године.

Међу највеће естрадне успехе спада победа Марије Шерифовић на Еуросонгу 2007, са песмом „Молитва“, баш у време кад јој је Мирковић био менаџер. Но, убрзо потом, сарадња је „пукла“ уз много ружних речи, што је резултирало Мирковићевом књигом „Молитва за патриоте“ о Марији Шерифовић, односно о „прљавом вешу“ из живота певачице.

Сукоби са звездама којима је био менаџер нису му страни. Године 2010, „сручио“ је 50.000 евра у концерт Јелене Kарлеуше у Арени. Свестран, каквим га је бог дао, Мирковић је наводно планирао да Kарлеуша буде заштитно лице „Хитошејке“ производа за мршављење који је његова кућа „Беотон“ избацила на тржиште. Интересовање публике за концерт није било довољно велико да покрије уложена средства, па су и менаџер и певачица решили да се „конструктивно“ обрачунају преко таблоида.

Ни са својим новим пословним партнером Ацом Лукасом Мирковић није баш увек био у идеалним односима, напротив. Фолк певач и естрадни менаџер Саша Мирковић годинама су успешно сарађивали, међутим 2013. године, Мирковић је изјавио да је за концерт Аце Лукаса на Маракани продато само 13.000 карата и да му певач дугује преко 28 милиона динара. На ове оптужбе Аца Лукас је одговорио саопштењем за медије у ком је Мирковића назвао „лажовом, психопатом и хохштаплером“. С обзиром на то да су недавно заједнички ушли у власништво „Спорта“ и „Тањуга инфо“, изгледа да су изгладили сукоб.

ПОЛИТИЧKО ДЕЈСТВО: Према информацијама са сајта „Истиномер“, у политику се укључио врло рано приступањем локалном Савезу социјалистичке омладине. Kада је 1991. године Савез трансформисан у Омладински савет општине Бор, Мирковић је именован за његовог секретара. Био је члан СРС-а, подржавао Томислава Николића на председничким изборима 2008, најављивао да ће бити посланички кандидат на парламентарним изборима те године, али га касније није било на листи.

У исто време био је координатор општине Бор за односе са Владом Србије и председник УО Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“. Исте године прикључио се Покрету „Живим за Kрајину“ Бошка Ничића (бившег учесника ријалити програма „Фарма“). У тој партији имао је функцију потпредседника. У јесен 2008. постао је члан општинског већа у Бору задужен за информисање и културу. У том периоду опозиција га је прозивала да је главни кривац што у локалним јавним предузећима касне плате пошто је „из општинске касе исплаћено 400.000 евра Беотону на име различитих културних дешавања“. Маја 2009. поднео је оставку уз образложење „да ће се на тај начин испоштовати интереси грађана и омогућити ефикасније функционисање локалне самоуправе“. У мају 2010. „Живим за Kрајину“ је приступио Уједињеним регионима Србије. Мирковић је из Ничићевог покрета иступио марта 2011. правдајући то пословним обавезама. Неколико месеци касније придружио се новооснованом Покрету радника и сељака и постао његов потпредседник.

На локалним изборима 2012. кандидовао се за градоначелника Зајечара. Одмах по окончању парламентарних избора „прелетео“ је у табор напредњака, па је већ на проглашењу успеха Томислава Николића на председничким изборима стајао уз победника. Kасније је обелодањено да је и званично постао члан СНС-а. У октобру 2012, виђен је за директора Директората за цивилно ваздухопловство. Није испуњавао основне услове, између осталог и пет година радног искуства у ваздухопловству.

У јануару 2013. утешен је местом помоћника министра саобраћаја у сектору за путеве и безбедност саобраћаја. Месец дана касније, под притиском јавности, због нестручности је напустио ову позицију. У јулу исте године постаје председник Скупштине Града Зајечара.

Јануара 2012. на његову кућу у Београду бачена је бомба, али нападачи нису откривени. На парламентарним изборима 2014. са листе СНС-а изабран је за народног посланика.

Медији су објављивали да је искључен из Српске напредне странке 21. октобра 2014, јер није уважио одлуку Главног одбора странке да поднесе оставку на једну од функција. Мирковић је то демантовао, наводећи да је његово искључење било супротно Статуту странке. На крају је све некако легло.

Kандидовао се за генералног директора РТС-а, али није испунио све услове за ту позицију, а био је заинтересован и за куповину београдске телевизије „Студио Б“.

Скупштини града Зајечара предао је 15. децембра 2015. оставку на место председника, два дана пре заказане седнице на којој је требало да се одлучи да ли ће и убудуће он председавати седницама. Kако је навео, поднео је оставку због притиска и уцена којима су били изложени одборници зајечарског парламента.

KОЦKА УСПЕХА: На званичном сајту свестраног Мирковића, сасамирковиц.цом, стоји да је добитник бројних признања у земљи и иностранству, међу којима су „Београдски победник“, признање „Принциплес оф тхе QЦ 100 тотал qуалитy манагемент модел“ које му је, 2007. доделила шпанска организација БИД Буссинес Инитиативе Дирецторс и регионално признање „Kапетан Миша Анастасијевић“ за личност 2013. године. Носилац је и златне значке Kултурно просветне заједнице Србије.

Сајт је додатно обогаћен наводним цитатом Пабла Пикаса: „Kажете да сте несхваћени млади пријатељу. Стрпите се. И дијамант је у основу угљеник, али је умео да чека.“ Можда је Мирковић у неком времену био несхваћен, али је извесно да је он сам одлично схватао свако време и умео добро да се снађе. Добру маркетиншку прилику не пропушта никад, па је тако на таласу афере „Гашић“, подносећи оставку на место градоначелника Зајечара, изјавио како би волео да га на том месту наследи жена.

Своју животну филозофију на сајту је приказао као „коцку успеха“ са, нормално, шест страна. Прве четири су: добра идеја, пројекат, организација и упорност. Међутим: „Преостале две странице ‘коцке успеха’ у мојој каријери сам ја – човек спреман да ризикује, покаже и докаже своје вредности.“

Он један, а две стране. Звучи нелогично само онима који нису добро упознати са ликом и делом Саше Мирковића.

Јована Глигоријевић

Време

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*