Evo kako izgleda novi ruski telefon koji lovi špijune

0

Prvi ruski antišpijunski telefon „Tajgafon“ predstavljen je javnosti i uskoro će se naći u prodaji. Pametni antišpijunski telefon delo je grupe kompanija „Infovoč“, na čijem se čelu nalazi Natalija Kasperska, i namenjen je kompanijama koje žele da kontrolišu protok poverljivih informacija.

Još početkom 2015. godine ruska štampa je pisala da će taj smartfon imati nekoliko nivoa zaštite, kao i da će biti moguće potpuno isključiti pristup kameri i ostaviti samo mogućnost usmene komunikacije putem poziva. Sada, kada su svi nagoveštaji realizovani, antišpijunsko „čudo tehnike“ predstavljeno je krajem septembra u Moskvi na 10. Međunarodnoj konferenciji „Biznis informejšen sekjuriti samit“.

Tom prilikom je javnosti rečeno da senzorni ekran „Tajgafona“ ima 5 dimova i rezoluciju 1.280 sa 720 piksela. Operativna memorija ima 16 gigabajta, dok je interna memorija kapaciteta 2 gigabajta, uz kapacitet baterije od 1.900 miliampera. „Tajgafon“ ima dve kamere, glavna ima 8 megapiksela, dok je frontalna upola slabija — 4 megapiksela.

Antišpijunski telefon biće isključivo zelene boje i baziran je na operativnom sistemu „Android“. U telefon istovremeno mogu da se stave dve sim kartice, a ima i mikro u-es-be ulaz za punjenje. Cena će mu biti od 200 do 300 evra.

Na prezentaciji je rečeno da će taj telefon biti isporučivan zajedno sa kompleksom programa koji će svakoj kompaniji ponaosob omogućiti da za svaki aparat bude podešena zaštita, a u sklopu sistema zaštite jedne konkretne kompanije. Takođe, moguće je uništiti sve podatke sa telefona u slučaju da ga zaposleni izgubi.

Prethodno je Aleksej Nagorni, jedan od vlasnika kompanije „Tajga sistem“ (koja ulazi u sastav grupe kompanija „Infovoč“), objasnio da je primarni zadatak tog telefona da maksimalno oteža slanje bilo kakve fotografije, dokumenta ili podatak o lokaciji bez odobrenja korisnika.

Iako ta vest zvuči kao senzacija, ispostavlja se da je „Tajgafon“ dopuna, odnosno alternativa prvobitnoj ideji kompanije „Infovoč“ i njene šefice Natalije Kasperski, objašnjava za Sputnjik Leontij Bukštajn, glavni urednik internet portala „Mobilne telekomunikacije“.

Suština je, prema rečima našeg sagovornika, da se analizira protok informacija, odnosno oni podaci koji izlaze iz kompanije, da se filtriraju i da se identifikuje curenje insajderskih informacija. Ideja je bila dobra, ali nije došlo do realizacije. Još pre nego što su programeri pristupili osmišljavanju svih algoritama i programa za praćenje informacija, ruski zakonodavci i regulatori su se pobunili, smatrajući da bi se na taj način narušila privatnost pojedinca.

„A sa druge strane, o kakvoj poverljivoj privatnoj prepisci možemo da govorimo ako se radi o poslovnoj korespondenciji? Međutim, kako god da mi posmatramo to pitanje, tada se odustalo od ideje praćenja prepiske“, ističe Bukštajn.

Naš sagovornik dodaje i da je najparadoksalnije to što je tada, i pre nego što su zakonodavci dali crveni karton prvobitnom projektu, iz same kompanije procurela informacija o nameri da se radi na programu praćenja poslovne prepiske. To je bilo istovremeno i tužno i smešno. Ispostavilo se da je u samoj kompaniji postojao „dobronamerni“ kolega koji je javnosti saopštio namere kompanije.

Zaposleni u „Infovoču“ se upravo bave problemom „bežanja ključnih informacija“ i, nakon fijaska prvobitne zamisli, odlučili su da naprave telefon koji bi smanjio rizike odavanja krucijalnih poslovnih podataka. Bukštajn dodaje da je i dalje nemoguće u potpunosti isključiti odavanje informacija, ali taj telefon veoma komplikuje težnje nedobronamernih saradnika.

„Natalija Kasperska je i sama jedna od osnivača ’Laboratorije Kasperskog‘ i osoba sa ogromnim iskustvom i zna tačno šta i zašto radi. Zato, kada se i danas sa druge strane okeana govori o ’problemu sa hakerima‘, to je smešno, jer najčešće konce mrsi insajder, neko ko je deo sistema. Nikakvi hakeri nisu potrebni, već čovek koji je po običaju za sitan novac spreman da oda ključne informacije“, ironičan je sagovornik Sputnjika.

Glavni urednik ruskog portala „Mobilne telekomunikacije“ objašnjava da algoritam koji se nalazi u osnovi sistema „Tajgafona“ reaguje na ključne reči i termine. Na primer, ako se radi o fabrici raketa, algoritam antišpijunskog telefona će biti podešen da tokom razgovora reaguje na reči poput motor, lansiranje, gorivo, itd. Vizuelna signalizacija obaveštava korisnika ukoliko neka aplikacija pokušava da pristupi mikrofonu ili da sa „Tajgafona“ pošalje poruku. Istovremeno, poruka o sumnjivom „upadu“ u sistem telefona se šalje i serveru kompanije.

Natalija Kasperska je podvukla da je njihov smartfon namenjen isključivo za korporativnu upotrebu i da oni nemaju nameru da njihov „Tajgafon“ konkuriše ruskom „Jotafonu“ ili sličnim projektima.

„’Infovoč‘ je o svom ’čedu‘ Tajgafonu javnost obavestio na biznis forumu i to nije slučajno. To nije bilo tek saopštenje za štampu ili intervju za stručni časopis, već velika prezentacija namenjena širokoj profesionalnoj publici. I tu je sve jasno, jer se radi o biznisu, i prezentacija je bila najpre upućena kompanijama koje su više nego zainteresovane da očuvaju poverljive informacije“, objašnjava Bukštajn.

U februaru prošle godine, „Rospatent“ je registrovao robnu marku „Tajgafon“. Ruski antišpijunski telefon će se proizvoditi u Kini.

POSTAVI ODGOVOR

*