Ево које домаће медије финансира ЕУ!

0

Они који додељују новац, додељују га самима себи

Комисија Министарства културе којом је председавао Динко Грухоњић, некадашњи председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), доделила је овом удружењу милион динара. Оно о чему се донедавно само шапутало у медијским круговима, први пут је прошле недеље признало ресорно министарство – новци за медијске пројекте деле се, по правилу – они који додељују новац, додељују га самима себи.

Док су конкурси Министарства културе јавни, а чланови комисије унапред познати, идентитети оних који одлучују о расподели новца из фонда ЕУ добро је чувана тајна. Њихова имена се не саопштавају ни након доношења одлуке.

Како је 2015. изостала уобичајена свечаност делегације Европске уније на којој добитници грантова потписују уговоре, једном делу медијске чаршије учинило се да је расподела новца била нетранспарентна.

444

Ипак, увидом у податке које смо добили из канцеларије ЕУ, прошле године за медијски програм подељено је 1.766.573 евра. Колач су поделили углавном добро познати играчи – Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), НДНВ, НУНС, новинска агенција Бета, Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), недељник „Време”. Од 15 добитника последњег конкурса њих девет се нашло и на листи од пре две године, а шест је новац од Европе добило и 2010.

Значајна средства издвојена су и за продукцијске куће чији пројекти немају много везе са новинарством. Тако је чак 140.769 евра припало продукцијској кући глумице Бојане Маљевић „Монте ројал пикчрс”. Тај новац требало би да буде утрошен за серију која кроз случајеве из канцеларије Омбудсмана упознаје грађане са њиховим правима.

АНЕМ и продукција „Инсајдер” не припадају глумишту, па су можда баш због тога добили највише новца – 140.843 евра. За 7000 евра краћи је НДНВ. Новинска агенција Бета изборила се за суму од 131.040 евра пројектом који анализира рад локалних институција. Једини национални штампани медиј који је 2015. добио новац из фонда ЕУ је недељник „Време”. За пројекат који се бави насиљем у породици кроз европско право добили су 129.774 евра. Међу радио-станицама су два добитника – новосадски 021 (130.421 евра) и пожаревачки Бум 93 (53.934 евра).

Новине „Врањске”, чији је власник председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, добиле су 117.889 евра. Интересантно је да је овај медиј, пријављујући се на конкурс, написао да има најмање 4000 читалаца, док се маркетинг на сајту „Врањских” дичи податком из 2010. према којем се тај лист штампа у тиражу од 3450 и ремитендом од 14 одсто.

Апсолутни победник последњег медијског конкурса је Независно удружење новинара Србије (НУНС). За пројекат „У фокусу”, који спроводе у сарадњи са Топличким центром за демократију и људска права и Локал пресом, добили су 129.957 евра. Недавно је објављена листа десет локалних медија чији ће пројекти бити финансирани у оквиру овог програма. Први на листи је „Газда”, породични лист Јоване Глигоријевић, новинарке „Времена” и чланице извршног одбора НУНС-а која је говорила на маршу „Не давимо Београд” испред зграде РТС. Пројекат о „несхваћеном и неплаћеном раду жена на селу” НУНС-ова „трочлана независна комисија” подржала је са 4200 евра.

Међу добитницима новца ЕУ је и Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) чији је оснивач НУНС – 98.141 евра. Ту није крај НУНС-ове успешне офанзиве на европске фондове – Медија центар чији је такође оснивач НУНС добио је 98.467 евра. Ни то није све – НУНС-у је у оквиру програма подршке цивилном друштву и медијима добио још један грант од 1.189.616 евра. Реч је о трогодишњем пројекту Регионална платформа за заговарање медијских слобода и безбедности новинара на западном Балкану у којем НУНС као координатор учествује са још пет организација из Македоније, Црне Горе, БиХ, Хрватске и Косова.

Како је објашњено на сајту овог удружења те организације „су се окупиле око заједничких проблема – растућег ограничавања медијских слобода од стране државе и све учесталијим нападима на новинаре у нашим земљама”. За исти пројекат НУНС је добио средства и од државе – два милиона динара.

Из ЕУ фонда новац је добила и агенција Бојане Лекић „Брендон” (111.280 евра), продукцијске куће „Мрежа” (106.702 евра) и „Плејграунд” (59.380 евра), компанија Биљане Степановић „Бизнис инфо-група” (89.803 евра) и Шер фондација (94.473 евра).

За рад Савета за штампу прошле године издвојено је 198.333 евра.

Списак прошлогодиших добитника, али и свих оних који су у бази Европске комисије од 2007. за економисту Владимира Глигорова су „хладан туш”. Како је навео у „Новом магазину”, европским новцем се „финансирају и критичари, изразити, тренутне владе, као што се финансирају и критичари саме Европске уније”.

Иако су на Танјуг били огорчени због финансирања из државног буџета, агенције Бета и Фонет добро су познати рачуновођама Европске комисије. Знатижељни ће у бази података Европске комисије на којој се налазе примаоци великих средстава наћи НУНС и НДНВ, али не и УНС. Такође, код европског Деда Мраза су БИРН и ЦИНС, али не и „Пиштаљка”.

Ни „Политика” није прошла без европских поклона упакованих у украсну хартију од вредности – 2274 евра за оглас „Европи је стало до Србије”. Јесте да је сума, у односу на много мање тиражне листове мизерна, али поклону се у зубе не гледа.

Аутор Вишња Аранђеловић

Извор Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*