ЕВО ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ ако број држава које су признале Kосово падне испод 100

0

Могуће је да у наредном периоду на Kосову буде протеста јер све тапка у месту. Нема нових признања последњих година, а са друге стране, имамо провлачења признања, што ствара општи утисак да се та „независност“ некако мање вреднује сада, него 2009. године.

Чињеница да су чак две државе повукле признање независности Kосова у кратком року не иде на руку Приштини, ни у дипломатском смислу, а још мање на терену.

Према речима нашег саговорника Дарка Димитријевића, иначе и члана тима за заједнице при кабинету тзв. председника Kосова, истиче да је албанско друштво све више апатично, као и да много мање верују у „независно“ Kосово него што је то било пре неколико година.

Ако овоме додамо да је министар спољних послова Ивица Дачић изјавио да очекује да ће број земаља које су признале Kосово са 114 пасти на испод 100 земаља, онда није тешко замислити да ће се остварити Димитријевиеве прогнозе да би Kосово могло да се „заталаса“.

– Веома је могуће да у наредном периоду имамо и протесте грађана, јер све тапка у месту. Нема нових признања последњих година, а са друге стране имамо повлачења признања, што ствара општи утисак да се та ’независност‘ некако мање вреднује сада, него рецимо 2009. године – каже саговорник Спутњика.

Он напомиње да овакве ствари и политички утичу на статус Kосова у међународним токовима и да је то један од разлога због чега Приштина инсистира да се Америка укључи у преговоре.

Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, додаје да је правно небитно колико је држава признало Kосово, јер без одлуке Савета Безбедности не може да постане члан УН.

– Без квалификоване већине и СБ нема ништа! Ово мало јесте изненађујуће са повлачењем признања, јер то није уобичајена пракса, али то политички смањује углед и позицију Kосова и протагониста њихове независности – објашњава Јевремовић.

Шта ако падне испод 100?

Повлачење признања, према речима Стефана Сурлића са Факултета политичких наука, има јаку симболичку поруку, јер ако број признања Kосова падне испод 100 држава то би значило да више од половине земаља света не признаје независност Kосова.

– Управо та активност јача позицију Србије пред најављени споразум са Приштином као услов за даље европске интеграције. Наравно, два су сценарија могућа. Повлачење признања могу да смање притисак на Србију, јер јача аргумент да пет чланица ЕУ нису признале Kосово, као и да расте број земаља у свету које не признају Kосово. Са друге стране, појачана дипломатска активност Србије може да произведе већи притисак на Србију, оних који традиционално подржавају Kосово, да прекине са оваквом дипломатском праксом. Тачније, да не позива друге државе да повуку признање Kосова – објашњава Сурлић.

У сваком случају, закључује он, без обзира на исход, порука коју оваквом дипломатском активношћу Србија јасно шаље јесте да, без обзира што је независност Kосова проглашена још 2008. године, што значи да ће идуће године бити 10 година од тог чина, решавања коначног питања статуса Kосова не може да буде решено без пристанка и сагласности Србије.

Раније је министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио да је, након што је Гвинеја Бисао повукла признање Kосова, списак од 114 земаља које су признале Kосово „шарена лажа“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*