Evo šta je Haradinaj rekao Mariću na pitanje da li je nekoga nekada ubio

0

Gostovanje predsednika predsednika prištinske vlade Ramuša Haradinaja kod Milomira Marića u emisiji „Ćirilica“ izazvalo je ogromnu pažnju javnosti.

Toma Fila je na početku emisije rekao da ga je Haradinaj upitao „zašto se vi Srbi bavite politikom?“, nakon čega je dao i objašnjenje.

„Nama šta god treba pitamo Ameriku. Oni nam i predsednika odaberu, samo nam daju kovertu, gde piše ime novog predsednika. Da vi Srbi tako radite bilo bi vam divno“, ispričao je Toma Fila šta mu je rekao Haradinaj.

„Sve što se dešava u svetu je dogovor“, rekao je Toma Fila.

„Grupa koja je radila sa Haradinajem po pitanju „eliminisanja svedoka“ je vrlo ozbiljno odradila taj posao“, rekao je Goran Petronijević.

Danica Marinković, 1999. godine bila šef istražne ekipe Okružnog suda u Prištini, i prva koja je stigla u Račak i napisala izveštaj sa uviđaja, ispričala je da nisu mogli tri dana da uđu u Račak i da su pucali na njih, dok je Vilijam Voker nameštao zločin koji je u izveštaju okarakterisan kao srpski zločin nad albanskim civilima, što je poslužilo kao opravdanje za NATO bombardovanje Srbije.

Dokaze sudije Marinković, gotovo deceniju posle, prihvatio je i Međunarodni krivični tribunal i posle njenog briljantnog svedočenja Tužilaštvo je odustalo od tačke optužnice za Račak, protiv Miloševića i srpskih generala policije i vojske. Da nije bilo tako, jasno je kakvu bi još štetu inscenirana jednostrana interpretacija Račka nanela srpskom narodu.

„Ne samo da Vokeru nije odgovarala istina o Račku, takva istina nije odgovarala ni nevladinom sektoru u Srbiji. Logično, jer su se neki od predstavnika tih organizacija, pa i partija, otvoreno zalagali za bombardovanje SRJ. Njima nisu odgovarale ni prethodne istine, kao ona o Klečki u kojoj su završili oteti Srbi iz Orahovca. Ta tragedija orahovačkih Srba, oteto ih je 47, dogodila se u leto 1998. godine, dakle, mnogo pre Račka. U živi kreč su bacana tela otetih i, dok živim, pratiće me te slike istrage. Ali nije to bila moja jedina istraga zbog koje sam žigosana. Prethodilo je više desetina predmeta o kojima je pripadnicima albanske terorističke bande dokazano neprijateljsko delovanje protiv države. Ubistva pripadnika policije i vojske, a sve u cilju da zastraše srpski živalj, prinude ga da napusti Kosovo i Metohiju a teroristi formiraju svoju nezavisnu državu. Što se, nažalost, i dogodilo“, priča Marinkovićeva.

„Sve što se dešava u svetu sve je to isti rukopis. Libija, Sirija, otmice, zločini, uopšte nisu kreativni“, rekao je Petronijević.

Danica Marinković je napomenula da je i u Prištini bilo navodnih pokušaja trovanja i da su se, navodno, otrovali samo Albanci, ali ne i Srbi, aludirajući da aktuelna dešavanja u Siriji nisu ništa novo, nego je to „prepisan recept“.

Marić je napomenuo da Haradinaj nije bio gost u emisiji, nego je otišao na Kosovo i odradio intervjuu sa njim, nakon čega je pustio video snimak.

Marić je upitao Haradinaja kako je moguće da nije pročitao Briselski sporazum, koji je napisan na jednoj stranici A4 formata, na šta mu je ovaj kratko odgovorio:

„To je sabotaža.“

Formiranje Zajednice srpskih opština?

„Hajde da prvo ustanovimo o kakvoj ZSO je reč, pa tek onda kada će biti formirana“, rekao je Haradinaj, na šta se nadovezao Milomir Marić rečima:

„Mi bi smo voleli da to bude Republika Srpska na Kosovu.“

„Jedna varijanta je kao Briselski sporazum. To nije konačno jer Ustavni sud mora odlučiti o tome. Mi možemo sada formirati ZSO, ali je to pitanje Ustava Kosova.“

Milomir Marić upitao je Haradinaja da li je tačno da se po tom ustavu samo ime može održati, a da sve tačke koje ga sadrže nisu po u skladu sa ustavom.

„Za mene je rano da sada sam interpretiram to, ali ono što sam uradio jeste da sam intenzivirao to pitanje, odnosno, uspostavio mehanizme njegove implementacije. Imamo i menadžment za implementaciju koji je sastavljen samo od Srba. Dvoje ih je sa severa Kosova, a dvoje iz južnog dela. Problem će nastupiti kasnije, da li će taj završni dokument biti u skladu sa ustavom.“

Na konstataciju da se Srbi plaše da će ta ZSO biti formirana tako da bude pod potpunom kontrolom Prištine, Haradinaj je rekao:

„Ne mora se to zvati strahom, ali Kosovo postoji i izvor našeg postojanja je Ustav. Tako svi ovde funkcionišemo.“

Ovde se, dakle, govori o Ustavu Kosova, dok srpski ustav govori da je Kosovo deo Srbije. Da li se i Haradinaj s tim slaže?

„Pa, nisam čitao Ustav Srbije, ali mislim da se tu ne radi o realnosti. Kosovo je nezavisno od 2008. godine i priznato je od strane zavidnog broja zemalja u svetu i institucija. Još nije realnost da ga i Srbija prizna.“

Milomir Marić je konstatovao da Albance iz Srbije niko nije i ne proteruje, a da je 200.000 Srba proterano s kosova.

Ako već govorimo o ciframa, onda moramo reći i da je 1999. godine million Albanaca moralo da napusti Kosovo. Mnogi su se vratili, ali ne svi.

„Svi Albanci su se vratili, ali ne i Srbi“, konstatovao je Marić.

„I neki Srbi su se vratili, ne znam tačan broj. Želim reći da nema prepreke živeti na Kosovu zbog nacionalnosti, zato što si Srbin na primer. Veliki broj živi ovde u Prištini, ne mogu da kažem koji je to broj. Evo na primer, drugi program naše televizije je na srpskom jeziku. Situacija Srba na Kosovu nije toliko teška kako se predstavlja u Beogradu.“

„Zašto Srbima u ličnim kartama piše da su Kosovari“, upitao je Marić.

„Ni meni ne piše da sam Albanac“, odgovorio je Haradinaj.

Na pitanje koliko sada ima Srba u Prištini s obzirom da ih je devedesetih bilo nekoliko hiljada, Haradinaj se nevešto branio ponavljajući: „Ima Srba, ima ih dosta.“

Brutalno hapšenje Marka Đurića pre nekoliko nedelja izazvalo je veliku pažnju u svetu. S obzirom na to kako je sve izvedeno, postavlja se pitanje da li je ikada igde jedan pregovarač tako otet i vođen ulicama grada kao Marko Đurić.

– To je jedna čudna situacija, baš čudna. Niko se zbog toga nije osećao dobro. Marku Đuriću je bio zabranjen ulazak do sutradan, i mi smo mislili da se neće pojaviti. Čak sam ga lično molio, preko svih kanala, da sačeka do sutra kada istekne zabrana ulaska. Da je samo sačekao dan kasnije i sve bi bilo u redu. Znate, da nismo reagovali opozicija bi reagovala. Bio je to nespretan splet okolnosti i moram reći da je i Srbija tu pogrešila.

Na pitanje Milomira Marića na koga je mislio predsednik Vučić koji je rekao da je jedan poziv oslobodio Marka Đurića, Haradinaj kaže:

– Najverovatnije je predsednik Vučić zvao nekoga u Prištini i niko ovde nije želeo da se to oduži. Mene niko nije zvao, a bio sam za to da se ne dovodi u Pruištinu, da se što pre to završi i da se čovek vrati svojoj kući.

Odmah posle tog incidenta, desilo se hapšenje Gulenovih pristilica i ekspresno izručenje Turskoj. Tom prilikom predsednik Erdogan je govorio za Haradinaja da orgija, da se opija, da je čovek lakog morala.

– Pa, nešto od toga je i istina. Recimo, volim nekad da popijem čašicu rakije. Odakle je dolazim, to je deo ritual da gosta dočekate sa časicom. Nisu svi Albanci muslimani niti je nacionalnost isto što i vera. Albanci su dugo bili hrišćani. Poštujem Tursku i imamo dobre odnose. Ali ja zastupam Kosovo. Ja sam se odlučio da zbog tog izručenja, o kome nisam bio obavešten, zastupam ono što je moja dužnost. Direktor policije nije smenjen, već ministar i direktor obaveštajne službe.

Mnogi su mišljenja da je taj sukob sa Amerikom došao zbog Amerike. Haradinaj je poznat kao američki čovek, dok je problem između SAD i Turske nastao upravo zbog Fetulaha Gulena koji je u Ankari označen kao organizator puča.

– Mi smo deo Evrope i sarađujemo sa Briselom i Berlinom. Međutim, kada je spoljna politika u pitanju, mi smo deo kluba zemalja koji predvodi Amerika. Nama to nije problem da priznamo, nemamo ni vremena da se bavimo problemima u svetu.

Iako politička slika daje jednu percepciju, ekonomska je sasvim drugačija.

– Ja mislim da od svih zemalja Srbija ovde najviše izvozi svoje robe. Ja sam to i rekao vašem čoveku iz privredne komore: da li si svestan da plasirate ovde robu zemlje koja nas blokira. I ovde postoji problem kod ljudi koji se pitaju da li je ispravno da Srbija bude toliko zastupljena na ovom tržištu.

Na pitanje kako to da se sa predsednikom Vučićem nikada nije sastao, Haradinaj kaže:

– Nije to bila agenda do sada. Suština je da se pregovori nastave, ne samo među političarima nego i među ljudima.

Zanimljivo je bilo čuti i Haradinajevo sećanje na boravak u Haškom tribunal, gde se susreo sa velikim brojem Srba poput Šljivančanina i Šešelja koji su mu i uputili pozdrave.

– U Hagu je bila nova Jugoslavija, ali iz nacionalističke perspektive. Realnost je bila da smo jako loše živeli pod Miloševićem. Vlast i policija su grozne stvari radili, ali je i srpski narod znao da to nije u redu. Zamolio bih službeni Beograd da pruži više prostora Srbima odavde. To je nekako uobičajeno da se glavni grad služi okolišem.

Milomir Marić postavio je konkretno pitanje kako je nastala legenda o crnom Haradinaju, zločincu odgovornim za stradanje Srba.

– Ja sam video to na vašoj televiziji i bilo mi je žao Srba što moraju da slušaju tu propaganda. Za mene je normalno da se to govori tokom rata, kada su dve strane u sukobu. Ali mi nije jasno zašto se to nastavilo posle sukoba.

Kako ne bi izbegao konkretan odgovor, Milomir Marić je direktno pitao Haradinaja da li je nekoga ubio?

– Ne znam, verovatno, rat je rat. Ja sam obukao uniformu svestan posledica. Izgubio sam dva brata u uniformi, a isto tako razmišlja i srpski vojnik kada krene u rat. Ako ne možeš to da podneseš, onda nemoj ulaziti u sukob.

Nameće se pitanje kako je uspeo da izbegne hašku robiju u dva navrata.

– Istinom. Odrastao sam u normalnoj porodici i živeli smo časno. Jedan od svedoka, koji se navodi da je bio svedok u mom suđenju, nastradao je u kafanskoj tuči od strane Srbina. Pitaj te ga, sada je u Crnoj Gori, da li sam ga ja angažovao da ubije tu osobu. I tužilac Serž Bramerc je rekao u Beogradu da protiv mene nema dokaza kako piše u optužnici.

– Nisam ni sanjao da će najava televizijskog intervjua sa predsednikom vlade u Prištini izazvati takve reakcije, čak i najavu demostracija ispred zgrade televizije – kaže Milomir Marić i dodaje da se nije obrukao u intervjuu sa Haradinajem i da mu je u lice rekao ono što niko drugi nije uspeo.

– Uvek me je čudilo što su Albanci medicinski fenomen: droga kod drugih izaziva zavisnost, a kod njih nezavisnost – nastavlja Milomir Marić, koji je emisiju počeo rečima da se mora razgovarati, iako je većina Srba od njega očekivala da se prema Haradinaju ponese kao Gavrilo Princip ili Miloš Obilić i da ga pred kamerama strelja ili raspori.

Gledaoci će biti iznenađeni kada čuju da je Ramuš Haradinaj dva puta oslobođen optužbi za ratne zločine pred Haškim tribunalom, ne samo što su svedoci likvidirani, što se naglašava u presudi, već i zato što je jedan Srbin iz Beograda, koji je radio za srpsku vojsku, poslao u Hag televizijski snimak koji je doveo do oslobađajuće presude.

Intervju sa Ramušem Haradinajem, koji je vođen u Prištini, u emisiji „Ćirilica“ komentarisaće najugledniji srpski advokati i tužioci, sa višegodišnjim iskustvom iz Haga, koji će objasniti zašto su tamo oslobođeni svi koji su činili zločine nad Srbima, dok su srpski predsednici, ministri, generali i komadanti raznih nivoa osuđeni na više od hiljadu godina robije.

U „Ćirilici“ će gostuju ugledni srpski advokati i tužioci Toma Fila, Goran Petronijević, Danica Marinković i Milovan Drecun.

Njihov zadatak je da iz studija u Zemunu komentarišu činjenicu da za zločine nad Srbima nije osuđen niko u Haškom tribunalu, za razliku od srpskih generala, komandanta i političara koji su dobili nekoliko stotina godina robije.

 

Hepi TV

POSTAVI ODGOVOR

*