Европа скреће у десно?

0

Сасвим је могуће да ЕУ растом национално-суверенистичких покрета може да крене у правцу који би се звао „орбанизација“ ЕУ

Очито је да последњи изборни резултати у Аустрији и Чешкој више никога не могу ни да изненаде, констатује за Спутњик аналитичар Саша Адамовић и примећује да се и даље наставља успон суверенистичких странака и покрета у Европској унији, па је европском естаблишменту, односно етаблираним странкама, све теже да зауставе тај успон.

ШТА ЋЕ ДОНЕТИ ДЕСНЕ СНАГЕ
Подсетимо, на изборима за Дом посланика, Доњи дом чешког Парламента победу је однела странка АНО 2011 привредника Андреја Бабиша. Недељу дана раније, лидер аустријске Народне партије, шеф дипломатије у влади која одлази, Себастијан Курц, прогласио је победу на националним изборима, захваљујући којој ће постати најмлађи премијер у Европи. Каква ЕУ може бити у перспективи после ових али и ранијих избора у Холандији, Француској, Немачкој.

Различити су резултати ових победа у Аустрији и Чешкој, напомиње за Спутњик Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду, додуше у Чешкој још није јасно ко ће чинити ту владајућу коалицију, а у Аустрији би то требало да буде народњачко-десничарска коалиција.

Међутим, истиче тај истраживач, оно што је у току у самој ЕУ јесте полако одвајање на два пола.

„На оне који су за то да ЕУ постане заиста самостални играч, да између осталог направи и европску војску и да се одваја од Америке и НАТО-а. Ту причу тренутно предводе Ангела Меркел и Емануел Макрон, који имају све мању подршку и све мању маневарску могућност у својим земљама. С друге стране су они који су за наставак сарадње са САД“, тумачи Јанковић.

Те нове снаге, условно речено, које су победиле у Аустрији и Чешкој, сматра Јанковић, немају исту политику. Аустријанци би били више они који се везују за Немачку у овом случају, истиче Јанковић, док би ови у Чешкој пре неку други струју која није за даље централизовање ЕУ и претварање ње у неку нову врсту САД, само европских у овом случају.

„Тамо где суверенистичке странке или покрети остваре одличне резултате, чак и тамо где не дођу на власт, дешава се да је не само предизборна кампања већ буквално читав политички простор окупиран управо оним политичким темама које намећу те суверенистичке странке и покрети. Наравно, то нису странке и покрети екстремне деснице, како их титулишу глобалистички медији, већ је то покушај неке врсте самоодбране од свега онога што се дешава у ЕУ последњих година“, посебно наглашава Саша Адамовић.

ПРЕРАСПОДЕЛА НА ВИШЕ НИВОА И НАЧИНА
Одлични резултати суверенистичких странака у Аустрији и Чешкој, додаје тај аналитичар, велики су ударац и политици немачке канцеларке Ангеле Меркел, а с обзиром да су Аустрија и Чешка две државе које су важни чланови или би требало да буду важни чланови оног најтврђег језгра саме ЕУ.

„Ударац по Ангелу Меркел је утолико већи и значајнији. У претходном периоду Немачка је успевала да амортизује, могли бисмо и да кажемо, тај национално-популистички притисак рецимо у Холандији или у Француској на тамошњим изборима, али изгледа да то више неће моћи с обзиром да је велики проблем за Ангелу Меркел и њену политику и успон Алтернативе за Немачку на претходним немачким изборима“, резонује Адамовић.

Сасвим је могуће да ЕУ растом национално-суверенистичких покрета, предвиђа Адамовић, може да крене у правцу који би се можда звао „орбанизација“ ЕУ али за сада ту „орбанизацију“ на неки начин предводе или намећу мање државе-чланице ЕУ као што су оне из Вишеградске групе.

„Интересантно је, а сачекаћемо још неколико дана да видим какве ћемо владе имати у Аустрији и Чешкој, то што ће будућа политика Аустрије или Чешке имати много тога више заједничког са рецимо политиком земаља Вишеградске групе него са политиком Брисела, коју он још намеће“, закључује Адамовић.

Пропале су све претње Европске комисије земљама-чланицама, у првом реду Пољској и Мађарској што се тиче миграционе политике, сугерише Слободан Јанковић, и оно што сад следи, без обзира на левицу и десницу, јесте да је прича о миграцијама пропала.

„Пропала је дефинитивно европска политика, и ова нова, и остаје да се види шта ће бити следеће. Међутим, оно што је јасно јесте да уз ово паралелно обрачунавање иде и борба за прерасподелу у ЕУ. Између осталог Немачка и Аустрија настоје сад да разбију Вишеградску групу, то се полако најављује по интерним форумима, тако да ће они на тај начин још више гурнути у наручје Америке у првом реду Пољску али и поједине друге земље Источне Европе“, указује Јанковић.

Аутор Ненад Зорић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*