Evropi preti italijanski „bregzit“

0

Kakve moguće promene donosi referendum koji se održava u Italiji? Nemački finansijski ekspert Ernst Volf govori o opasnosti daljeg jačanja kapitalizma u Italiji, zavisno od rezultata referenduma.

Italijanske banke, po mišljenju eksperta, praktično neće biti moguće reformisati. Dugove Italije, na kraju krajeva, platiće EU, ali „preko leđa“ Nemačke. „Italijanski parlamentarni sistem je dvodomni i mogao bi, zavisno od rezultata referenduma, biti podvrgnut ozbiljnim izmenama. To jest, vladi bi moglo biti omogućeno da zakone ’progura‘ brže i jednostavnije. Zakoni koji su sad u proceduri uglavnom se tiču tržišta rada“, objašnjava za Sputnjik Ernst Volf. Ovde se, nastavlja Volf, radi na slabljenju zaštite od neosnovanog otkaza, na liberalizaciji radnog prava, a sve kako bi Italija navodno postala konkurentnija. Indikativno je, kaže Volf, što iza ove platforme stoje između ostalog američke firme „Džej-Pi Morgan“ i „Morgan Saks“. Da li to onda znači da se ovde radi o mogućem slabljenju birokratije ili demokratije? — Naravno da se, nažalost, radi o slabljenju demokratije, jer to daje vladi niz mogućnosti da usvaja one zakone koje zapravo stanovništvo ne odobrava ili ne podržava. Drugim rečima, ako dođe do izmena ustava u Italiji, to će značiti jačanje autoritarne države. Ako većina ipak glasa protiv promena ustava, kako bi se to odrazilo na italijanske banke? — To će stvoriti velike poteškoće za italijanske banke. Ali, problemi postoje i bez toga, i oni su, generalno govoreći, nerešivi. Banke su opterećene starim neisplaćenim kreditima, čija je suma, prema zvaničnim podacima, između 360 i 400 milijardi evra. Nezvanično, radi se o sumi od 600-800 milijardi evra. Samo treća po veličini italijanska banka, „Monte Dei Paski“, opterećena je sa 50 milijardi evra starih, neisplaćenih kredita. To su ogromni problemi i ove probleme sad pokušavaju da reše putem referenduma. Nemačka pokušava da spreči da se banke u Italiji spasavaju tako što bi se u taj proces umešali državni mehanizmi, jer bi onda Nemačka, kao najjača ekonomija EU, morala da plati najviše. Naravno, osnovni je problem u tome što je u Italiji, kao i u drugim državama, finansijski sistem mrtav još od krize 2008. godine. Ali EU će, na kraju krajeva, zbog sebe same spasiti Italiju? — Da, to će se, naravno, dogoditi. EU ne sme da dozvoli italijanskim bankama da kolabiraju. Italijanske banke su previše tesno povezane sa francuskim i nemačkim. Drugim rečima, ako bi službenici EU dozvolili da italijanske banke propadnu, to bi onda izazvalo domino-efekat koji bi zahvatio i nemačke banke, a to bi sigurno dovelo do raspada čitavog bankarskog sistema unutar EU i samim tim i do raspada američkog sistema, a time i globalnog. Kakve mogu biti konkretne posledice glasanja „za“, odnosno „protiv“ na italijanskom referendumu? — Ako Italija glasa „za“, posledice će osetiti zaposleni, jer će se odredbe radnog zakonodavstva značajno pooštriti. Zaštita zaposlenih će biti značajno umanjena, kao i mere zaštite na radu. Biće jednostavnije zaposliti ljude za značajno nižu platu. Sa druge strane, ako glasaju „protiv“, premijer Renci će dati ostavku i na vlast će doći tehnokrate. Vrlo moguće, tada bi na čelo vlade stao ministar finansija, kako je to bilo u vreme Montija, koji je i sam svojevremeno radio za „Goldman Saks“. To bi značilo da bi u tom slučaju finansijska industrija sve sama rešavala.

 

 

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

*