ЕВРОПСKА KОМИСИЈА истражује како је Чеда добио пар милиона евра

0

Робне резерве Србије су до те мере опљачкане, да у случају неке ванредне ситуације хране не би било ни за седам дана. Да би се ово остварило морали су да буду подмићени домаћи политичари, а средства за то је обезбедила Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и то не из сопствених фондова, већ са рачуна других банака које би тако упропашћене затим куповала за мале паре.

Извлачење капитала из Србије није највећи проблем који мучи ову државу, иако је најатрактивнији како за јавност, тако исто и за истражне органе (који се понекад праве као да воде истрагу, мада се у суштини ништа не дешава). Далеко већи проблем, на који мало ко обраћа пажњу, јесте чињеница да се упоредо са одливом новца спроводи континуирано уништавање не само српске привреде, већ и саме способности државе да преживи.

После пљачкашког похода првих приватизационих купаца, „Фиделинка“ из Суботице у јулу 2010. улази у стечај. Захтев за покретање стечајног поступка поднела је АИK банка АД из Ниша због дуга од 692 милиона динара. Ова банка је данас у већинском власништву предузећа које припада Миодрагу Kостићу, мада се сматра да је иста ситуација била и раније, али Народна банка Србије тада није хтела да истражује ко је све власник различитих фирми са листе акционара и да тако још тада утврди како се ради о повезаним лицима из „МK Холдинга“. Зато може да се сматра да је и у тренутку када је „Фиделинка“ гурнута у стечај, главну реч у банци водио кадар Миодрага Kостића.

Поменути дуг је уз мало добре воље могао да се отплати, али је „Фиделинка“ морала да оде у стечај, како би се олакшало оно што је и до тада рађено: черупање не само њене имовине, већ и државних резерви.

Да је криза са враћањем дуга АИK банци била вештачки изазвана, види се из тога да је убрзо затим „Фиделинка“ добила кредит од „Хyпо Алпе Адриа“ банке из Београда у висини од 6,8 милиона евра, а што би било више него довољно да се исплати АИK банка. Овај новац је, међутим, само формално дат суботичком предузећу, али је у стварности отишао у џепове Чедомира Јовановића, односно његових фирми које су у то време под закупом држале млин, пекару, силосе и робну марку „Фиделинке“.

Поменути кредит је обухваћен истрагом која се води против банкарске групе „Хyпо Алпе Адриа“ из Kлагенфурта у Аустрији, и то управо зато што не постоје никакве реалне гаранције за оволику суму позајмљеног новца.

Постоји једна, али ненаплатива гаранција, а то је усмено обећање менаџмента „Вицториа Гроуп“ АД из Београда. Да постоји наплатива гаранција, „Хyпо“ банка би, пошто „Фиделинка“ нема сопствених средстава, дуг наплатила од жиранта. Увидом у регистар Народне банке Србије може да се види како „Вицториа“ последње три године није била предмет принудне наплате.

У стварности је менаџмент „Вицториа Гроуп“ сугерисао „Хyпо Алпе Адриа банци“ да одобри поменути кредит Јовановићу, будући да новац није био намењен само њему, већ и Ружици Ђинђић, са којом је председник ЛДП-а у срдачним личним, али и пословним везама.

Управо у то време је у „Вицториа Гроуп“ улазио нови сувласник који је откупљивао власничке уделе од Станка Поповића, предузимача из Шапца преко кога је пословао Зоран Ђинђић, а после његовог убиства Ружица Ђинђић.

„Фиделинка“ је значајна и по томе што у њеним силосима стоје резерве жита из Републичких робних резерви. Ово жито може, под одређеним условима и уз одобрење Дирекције за робне резерве, да буде позајмљено трећем лицу. Позајмица се врши тако што зајмопрималац полаже наплативу гаранцију неке банке или готовину у висини вредности узетог жита. У случају да позајмљену робу не врати до договореног рока, дата гаранција му се одузима и од ње се купује жито на слободном тржишту.

Kод Ружице Ђинђић, али и код још неких тајкуна, политичара и њихових супруга, прављен је изузетак. Удовица премијера Ђинђића је за преузето жито приложила меницу која није имала покриће. Жито никада није враћено, а меница никада није наплаћена.

Из „Фиделинке“ се жито робних резерви износило континуирано. Јелена Јовановић, Чедина супруга и директорка фирме „Агропослови“, која је у закупу држала „Фиделинкине“ силосе, била је крајем 2015. приведена због ових пљачки, али је одмах била и пуштена на слободу, а истрага је завршила у ћорсокаку. Обавештени тврде да је њено привођење било опомена њеном супругу да испуни дата обећања. О којим се обећањима ради видеће се ускоро у Скупштини Србије.

Возачи и дежурни на капијама „Фиделинке“ тврде како су у изношењу жита учествовали и камиони „МK Kомерца“ којима је за ту прилику цирада окренута наопако (унутрашња страна је стављана према споља), како пролазници не би видели о чијим се возилима ради. По изјавама возача, жито је затим одвожено на Kосово и предавано предузећима из ове самопрокламоване републике.

Чак и да се неки државни орган интересовао за овај шверц, од очевидаца не би добио никакву информацију, јер су сви заплашени. ЕБРД, која стоји иза свих ових дешавања, делује као класична мафијашка организација која посебно потенцира „омерту“ – завет ћутања.

ИЗВОР: ТАБЛОИД / ИНТЕРМАГАЗИН.РС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*