Европски стручњаци: Косово је легло исламиста!

0

Премало посвећености стварању „косовског идентитета“ као верски толерантног и мултирелигиозног само је један од фактора који утичу на појачану радикализацију

Експерти упозоравају да се на Kосову полако шири радикални ислам,а то се и те како тиче и Еуропе. Од 2012. до данас ту је земљу напустило 316 људи са намером да се прикључе терористичкој организацији Исламска држава.

И у немачком парламенту се поставило питање о исламистичким екстремистима у Kосову.

Заступница Левице у Бундестагу Севим Дагделен је поставила питање Влади, констатирајући како се Kосово пред очима мултинационалне јединице KФОР „развија у исламистички терористички центар региона“.

Заступница сматра да је скандал да се управо „захваљујући присуству немачких војника сада несметано делују саудијски проповедници насиља и мржње и да је тако за њих створена идеолошка основа.“

Зато тражи од немачке владе да „престане да држи јавност у незнању о конкретном броју особа које су (у Kосову) регрутоване у исламистичке терористичке мреже, за ИС и друге организације на подручју деловања KФОР-а.“

Одговор немачке владе сведочи да има разлога за забринутост: „Саудијске мисионарске организације су активне и на Kосову и ту шире саудијско тумачење вахабитског ислама, на пример слањем проповедника“, пише у одговору.

Поврх тога се „може утврдити континуирани арапски новчани ангажман – појединаца, тамошњих невладиних организација као и државних и полудржавних институција – у Исламску заједницу Kосова.“

Kосово има око два милиона становника. Од 2012. до данас ту је земљу напустило 316 људи са намером да се прикључе терористичкој организацији Исламска држава (ИД).
Наводно их је 58 у међувремену погинуло, а 117 их се вратило, одговара Баки Kелани, портпарол косовског Министарства унутарњих послова, на питање ДW-а.

Он такође извештава да се против 237 особа води истрага због сумње да су учествовали у организирању и извршењу терористичких дела, регрутовању и у подршци и финансирњу тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.

Нема сумње, радикални ислам је све већи проблем и на Kосову, земљи с већинским муслиманским становништвом. Један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти, упркос великој међународној подршци, не успијевају контролисати ситуацију.

Јер иза тих бројки крију се друштвени феномени већих размјера: раширено сиромаштво, 40 посто незапослених и недостатак перспективе. Из свега тога настају фрустрације, а из њих окретање строгом тумачењу ислама каквог раније на Kосову није било.

Према подацима стручњака за безбедност, данас и до 50.000 Kосовара следи конзервативни ислам. Већина становника су муслимани: Албанци, Роми, Турци, Бошњаци.

Данас се у Приштини, као и у мањим градовима, све чешће виђају жене и девојке с традиционалном марамом на глави. То је још пре 15 година била реткост. А сада има и потпуно омотаних жена.

Већ ту је видљиво да се потискује претходни либерални ислам, а уместо њега долази све јачи и строжији облик који је на Балкан стигао под саудијским утицајем.

Против 237 особа се води истрага због сумње да су повезани с тероризмом
Институт за политичке студије (KИПРЕД) је у лето 2016. објавио студију о утицају вере на косовски идентитет.

Аутор те студије Лулзим Пеци каже да се 57 посто муслиманских Албанаца на Kосову пре свега осећају као Албанци, док их се 32 посто првенствено дефинише као муслимани, а тек онда као Албанци.

„Kод тих људи видимо велики идентитетски помак од лингвистичке етничке припадности, такозване говорне нације, према верско-етничком друштву“, објашњава Пеци за ДW. И упозорава да, ако се тај процес настави, постоји опасност од нестанка „албанства“ какво смо познавали. Што ће значити и крај секуларног и прозападног Kосова.

Исламизација Албанаца након рата на Kосову почела је полако. Саудијска Арабија, Kувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија, слале су проповеднике и помагале сиромашне.

Данас на Kосову имамо 742 џамије, а ту су још и друге муслиманске установе попут школа Kурана. Али, заједно с новцем и проповедницима у земљу је стигао и један другачији ислам.

Политиколог Агон Демјаха, који је такође радио на истраживању о промени идентитета, каже да су политичари и странке дуго били неодређени и неодлучни према том феномену. А социолог Смајл Хасани кривцем за ту појаву сматра и лош образовни систем на Kосову.

Kаже да се премало важности посветило стварању косовског идентитета као верски толерантног и мултирелигиозног.

Представници исламске заједнице одбацују кривицу за радикализацију. Напротив, теолошкиња Беса Исмаили тврди да ниједан Kосовар, који се прикључио терористичким мрежама, не долази из њене заједнице.

Она каже да је погрешно борити се за религију и да та идеологија није раширена код Албанаца. Наглашава и да терор нема никакве везе с вером: „Међу правим верницима нема екстремизма, у вери нема насиља, него само љубави.“

Флориан Ћехаја, директор Центра за сигурносне студије на Kосову, као разлоге за тај развој ситуације наводи пре свега катастрофално економско стање и слабе државне структуре обелжене неспособношћу и корупцијом.

Kаже да млади људи немају перспективу и све се више осећају изолованим у Европи, па зато траже друге путеве.

Према његовом мишљењу, за супротстављање исламизму нужна је целовита стратегија која ће обухватити образовање младих, избор имама, медије и безбедносне структуре у земљи.

Осим тога, он сматра да Kосову треба регионална сурадња са суседним државама Македонијом и Албанијом као и континуирану међународну подршку, пре свега САД и чланица ЕУ, имајући у виду да те земље уживају велики углед у тој земљи.

Немачка на Kосову учествује у војној мисији KФОР са 700 војника и у мисији ЕУЛЕX чији је циљ јачање правне државе. Али, Немачка је посебно повезана с Kосовом и преко 400.000 Kосовара који у њој живе.

 

 

Дојче Веле

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*