Европу чека пакао!

0

Европа је у опасности. Терористички напади постају свакодневница, док темеље ЕУ тресу миграциона криза и дубока подељеност земаља чланица.

Само у последњих месец дана догодило се толико потреса колико није за последњих 40 година. Британија је изгласала напуштање Европске уније и шокирала чак и највеће евроскептике, мете терористичког напада били су Истанбул и Ница, док је у Турској покушан пуч. Жаришта је све више, а решења за проблем се не назиру.

Kључ европског мира лежи на Блиском истоку

Др Невен Цветићанин са Института за друштвене науке сматра да се Европа налази у истој ситуацији као и 30-их година прошлог века.

– Живимо у времену убрзавања историје. Европа може да одабере хоће ли склизнути у четрдесете или скочити у седамдесете године 20. века. Оно што је сигурно јесте да ништа више неће бити исто. Нема враћања назад – каже др Цветићанин.

Он додаје да кључ европског мира лежи на Блиском истоку, те да у Европи постоји својеврсна криза лидерства.

– Европи треба политика какву је својевремено водио Шарл де Гол, који је обновио однос са арапским светом, а ислам није третирао као непријатеља. У том периоду сви су били намирени: од Арапа до Израела. Чињеница је да тренутно не постоји лидер који би спроводио такву политику, и од Европе направио неку врсту меке тампон зоне између истока и запада. Европа мора да растерети саму себе, иначе ће потонути у још дубљу кризу – истиче Цветићанин за „Блиц“.

Одговорност сносе и САД

– Све је почело након војних интервенција Американаца на Блиском истоку, у којима је Европа асистирала. Због тога се сада трпе болне последице. Притом, Европа је прва на удару терориста са Блиског истока. Много је лакше напасти европске земље него САД, које чува Атлантски океан – рекао је за „Блиц“ Михаил Лидерс, немачки стручњак за Блиски исток.

Он је и раније упозоравао да су избеглички талас и криза у Европи заправо „закаснели рачун који је стигао на наплату“, и истицао да Европа мора да заузме далеко одговорнију и паметнију политику уколико жели да избегне лошу ситуацију у којој се тренутно налази.

Мигранти, тероризам, разједињеност

Миграциона криза унела је велике поделе међу земљама чланицама, које су отворено показале све супротно од гесла јединства које се толико потенцира на сваки спомен ЕУ. Немачкој, као предводници политике отворених врата супротставиле су се пре свих Мађарска, Велика Британија, Пољска, Чешка… Уз то, као додатни проблем произашао је и рапидни раст ултрадеснице, која је све гласнија. Алтернатива за Немачку ушла је у регионални парламент захваљујући антиисламској и ксенофобичној реторици, која је очигледно допрла до забрињавајуће великог броја гласача. Слична ствар прети и Аустрији, где је десничар Норберт Хофер фаворит за председника на изборима заказаним за септембар.

Од друштва које је симболизовало стабилност, спокој и сигурност, Европа је постала место у којем нико није безбедан. Терористички напади у бројним метрополама унели су осећај немоћи међу лидерима. Само у последње четири године Француска је била мета 13 терористичких напада, што мањих што већих. Нису поштеђене ни Немачка ни Белгија. Страх се увукао међу становнике Старог континента, који имају осећај да више нигде нису довољно безбедни.

С друге стране, излазак Британије из ЕУ открио је растуће незадовољство чланица, али и бројне слабости Уније, која још од финансијске кризе са Грчком никако да исплива из проблема који наилазе са свих страна.

Има ли решења?

Може ли Европа да превазиђе овај тежак период и поново постане оаза стабилности и мира? Судећи по тренутној ситуацији – тешко. Прво што би требало да се деси јесте јединствен став по питању миграната, што сада изгледа немогуће. Превише је сукобљених ставова и међусобног неслагања, и не постоји политички „икс фактор“ који би могао да уједини Европу.

Друго, учешће у интервенцијама на Блиском истоку морало би да престане. У супротном, одмазде попут оних у Бриселу, Паризу, Минхену и другим градовима ће се наставити, недужни људи ће и даље гинути, а страх расти.

Треће, Европа мора да почне да води своју политику, и наметне се као равноправан фактор са САД и Русијом, а не да дозвољава да буде слуга њихових геополитичких циљева, и успут плаћа крваву цену због тога.

Док се то не деси, Стари континент ће и даље тонути у живо блато, из којег ће бити све теже искобељати се.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*