Феђа Димовић из Београдског синдиката: Људи против којих се ми бунимо су велики дебелокошци

0

Феђа Димовић, један од чланова и вођа хип-хоп састава „Београдски синдикат“ долази на протест сваког другог, трећег дана, кад стигне и кад му обавезе то дозвољавају. За Ноизз прича да би волео да власт узме у разматрање масу која свакодневно излази на улице јер је одлазак младих директна последица неслушања оног што имају да кажу.
– Остатак „Београдског синдиката“ је био у већем броју прекјуче, али и пре три дана. Долазе људи колико могу, ми нисмо у класичном смислу музичари, имамо своје професије и породице и јако мало слободног времена. Ја буквално крадем то време да бих пружио подршку колико сам у могућности – прича Феђа.

Примећује да, нажалост, има све мање људи и нада се да се протест неће угасити. Kаже да не зна шта је идеја студената који ће даље то наставити да воде, али је његова препорука да ће дефинитивно морати на неки начин да се организују како би се знало ко шта ради.

– Ми смо такав народ да ћемо пре реаговати и доћи на протест где се зна да те позива тај и тај човек или организација. То смо могли да видимо на протесту који је организовала иницијатива „Неда(ви)мо Београд“. Другачије је кад ти каже неко „дођи, то је неко спонтано окупљање“ јер ту онда крећу разне теорије завере итд. и мислим да то одбија људе – закључује Феђа Димовић.

Овај адвокат по професији каже да млади годинама одлазе одавде јер су игнорисани и не могу да дођу до изражаја од партијских апаратчика и улизица и управо у томе види највећу опасност за успех протеста.

– То је оно што нас највише убија. У ситуацији да се угаси овај протест људи би могли да се разочарају и кажу „добро, од ове земље нема ништа, идем ја преко где ће неко ценити моју диплому, моје знање и мој рад“. Од тога највише страхујем и због тога сам највише на улици – истиче репер.

На питање да упореди пређашње протесте са данашњим Димовић каже да су деведесетих људи били под утиском рата и да се нису либили да уђу у директан клинч са полицијом. Студентске демонстрације ’96. и ’97 су биле организоване унутар Универзитета и имале су подршку многих професора, а данас нажалост професори и декани не подржавају своје студенте.

– Малопре сам видео декана Правног факултета, то је иначе мој матични факултет који је директно подржао Вучића и организовао му трибине. Он би требало да буде овде са својим студентима или да на факултету дискутује са њима да види који су им захтеви и како може да помогне. Јер он је ту због њих, а не због неке власти која ће доћи и проћи – каже Димовић.

С обзиром на то да је „мета“ 24. протеста „против диктатуре“ био РТС, на питање шта мисли о тој „тактици“ рекао је да им треба отежати што више јер ће они сутра кад све ово прође морати да изађу на улицу и погледају своје комшије и суграђане у очи.

– Људи против којих се ми бунимо су велики дебелокошци и они једноставно не узимају ову буку много у разматрање. Не би они били ту да су слаби на те наше повике, звиждуке и сузе. Kонкретно имао сам искуства са садашњим директором РТС-а (Драганом Бујошевићем прим. аут.) који је био главни уредник „Политике“ у тренутку кад сам ја истеран одатле тако да врло добро знам о каквом је цензору реч – каже Димовић.

 

 

Ноизз

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*