Филип Давид: „Наши политичари настављају да залуђују свој народ“

1

Наши политичари настављају да залуђују свој народ. Премијер изјављује да Србија не подржава референдум у Републици Српској.

Вели да је то мишљење и председника Србије. Председник Србије, све се чини, не мисли баш тако.

Истовремено, таблоиди припремају народ на рат, не зна се тачно с киме. Да ли опет са читавим светом (осим Русије).

Или ће Србија ратовати, по већ устаљеном, волшебном обичају, а да не буде у рату?

Kо је овде луд, а ко нас прави лудим? Ова политичка шизофренија није сасвим из уџбеника психијатрије, она је чедо политичког прагматизма најгоре врсте. Њена главна карактеристика је да се једно говори, друго мисли, а треће ради. То се назива и хипокризијом. Хипокризија, друштвена, политичка, приватна, постала је саставни део наших живота, наше свакодневице.

Није никакво оправдање за сопствени мрак да оваквог или сличног зла има свуда и да се попут непогоде премешта с једног краја света на други, са континента на континент. Напротив, што је таквог зла више, што је свеобухватније, постаје неподношљивије, горе је, опасније и срамотније.

Хоће ли се поновити „догађање народа“, навлачење маса на ратна решења? Опет су на врху ратне реторике ислужени и већ „доказани“ политичари, купљени новинари, интелектуалне протуве. Народ је лаковеран јер је очајан. Наседа на увек делотворне иако офуцане фразе како нас сви мрзе, како смо једини у праву, како се широм света само кују завере против Србије. И да нам зато не иде добро.

Многи немају да преживе, избеглице не могу да се врате својим домовима, млади немају посла, корупција цвета. Идеално за демагоге. Машинерија која производи ратове има своју сулуду логику. Прво наступају благоглагољиви душебрижници. Улагивачким обманама и заклињањем на родољубље мобилишу масе. Убрзо се њихове речи преображавају у стварне убилачке метке. Тако су нас завлачили почетком деведесетих, тако нас завлаче и данас.

Зар им није било доста?!

Избори се добијају на порукама нетолеранције, непоштовања других, вређању и псовању. Политичари Балкана претворили су своје народе у мрзилачке, где се власт задобија само порукама мржње и свађалачком реториком.

Мрачна времена бацају своје дуге сенке према будућим временима и генерацијама које долазе. Мрачне идеје тешко се искорењују. Оне су отпорне и дуговечне. Ништа није крхкије и краткотрајније од људског памћења зато ваља стално подсећати на сумњиву вредност мрачних идеја и зла које из њих израста. На крају, најмање криви подносе највеће жртве и највећа страдања. Шта може произићи из овог ударања у бубњеве старих и нових ратних добошара осим лудила које доноси много нових јада и несрећа, нових година мржње, нетрпељивости, очајања и беде. А ни старе се ране још нису преболеле. Лоше намере шире се брзином пламена и снагом олује.

Ако не умемо да радимо, умемо да се бијемо.“ Војске су нам сведене на најмању могућу меру, оружје нам је одузето, али ништа зато, ми ћемо се тући моткама, каменицама и палицама за бејзбол (то, доказали смо, знамо).

Kажимо одлучно и гласно „не“ свим тим произвођачима мржње и профитерима рата. Док не буде касно.

Мрак у људским главама најстрашнији је, најтрајнији и најопаснији мрак.

Антиратно и опозиционо опредељен

Филип Давид, прослављени књижевник, есејиста и драматург рођен је 1940. године у Kрагујевцу, у јеврејској породици. Деценијама је јасно антиратно и опозиционо опредељен. Добитник је бројних награда, међу којима су и Нинова, Андрићева, Меша Селимовић…
Блиц

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*