Фројденштајн: Србија мора да изабере – неутралност и Русија или приближавање ЕУ

0

Србија треба сама да одлучи о својој будућности – да ли жели да остане неутрална, или да одржава војне вежбе с Русијом, али ако одржи неутралност – која иде на руку Русији – то неће помоћи њеном приближавању Западу, јер неутралност у том конфликту није могућа, сматра Роланд Фројденштајн из Вилфред Мартенс центра.

– Неке земље чланице ЕУ, које су и веома активне чланице НАТО, почеће да се питају какве су стратешке намере политичке елите и странака у Србији – рекао је он у интервјуу објављеном данас за портал „Јуропеан Вестерн Балканс“ (Еуропеан Wестерн Балканс).

Овај експерт сматра и да ће можда чланство Црне Горе у НАТО-у помоћи да се неки људи у Србији убеде да има смисла придружити се војној алијанси.

Фројденштајн, који је директор за политику у Вилифрид Мартенс центру за европске студије са седиштем у Бриселу, у интервјуу за ЕWБ на недавно одржаном безбедносном форуму ГЛОБСЕЦ у Братислави, осврнуо се и на кључне спољне претње по наш регион.

У том контексту, издваја Русију за коју каже да „води свој рат против Запада на Западном Балкану као што то чини и у другим деловима света“.

Русија ратује преко Западног Балкана

– Најопасније је то што Русија једноставно користи сваки аспект етничких тензија или политичке дестабилизације било које врсте сукоба у сопствену корист, што значи – на штету Запада и либералне демократије. То је најмоћнији спољни утицај на Балкану, којем се морамо на неки начин супротставити -, истиче Фројденштајн.

Иако сматра да је дугорочна стабилност у нашем региону важнија од краткорочне, он са жаљењем констатује да је „лакше нешто разградити него изградити“ што, како наводи, Русија и те како користи.

Kао кључне елементе противтеже лидерима које би могао „завести руски корумпирани ауторитарни модел“, види невладине организације и цивилна друштва, али сматра и да би требало „условити будућу сарадњу у процесу приближавања западнобалканских земаља ЕУ“.

– Ако оне назадају, онда морају сносити неке директне негативне последице – истиче он.

Без правила игре нема стабилности

Фројденштајн каже и да ЕУ има извесну дилему на Западном Балкану – између краткорочне стабилности у региону, која подразумева да неће подсећати владе у региону на обавезе у погледу владавине права, и јасне поруке да без поштовања тих „правила игре“ нема дугорочне стабилности.

– То заправо није избор између стабилности и демократије, већ избор између краткорочне и дугорочне стабилности – појашњава он.

Дугорочно, каже Фројденштајн, политички системи без гаранција и јасне поделе власти, слободних медија и снажних цивилних друштава, неће бити одрживи.

– Земља која није одржива демократија неће бити стабилна – истиче овај експерт, који као кључне изазове на Западном Балкану тренутно види нестабилност, слабе демократије, недостатак владавине права и намерне покушаје спољних сила да додатно дестабилизују те земље.

Понашање ЕУ није од помоћи

Kад је реч о процесу европских интеграција, он указује да перспектива придруживања ЕУ не би требало да буде једини покретач реформи и модернизације на Западном Балкану.

При том подсећа да је пре 20 година у земљама Источне Европе главни покретач реформи и модернизације била њихова жеља да постану модерне европске демократије, а да је чланство у ЕУ било само инструмент.

– То у овом тренутку не видимо довољно на Западном Балкану. А то није зато што је ЕУ немарна или плашљива, или пак сита проширења, већ зато што је у тим земљама реформски процес у опасном застоју, а у неким случајевима је чак назадовао – повратком на ауторитарне облике управе – упозорава Фројденштајн.

У томе, напомиње он, понашање ЕУ свакако није од помоћи, већ је, како закључује, главни задатак самих земаља на Западном Балкану – да поново убрзају реформске процесе и поврате замајац на том плану.

 

 

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*