Галијашевић: Највеће пријетње – параџемати, вехабијска насеља и „џамијска рута“

0
Параџемати, вехабијска насеља и „џамијска рута“ којом се крећу мигранти, односно „поражене снаге `Исламске државе` и Ал каиде“, представљају највећу безбједносну пријетњу Балкану и ЕУ, а посебно БиХ, рекао је стручњак за безбједност Џевад Галијашевић.

Галијашевић је, коментаришући извјештај Стејт департмента о постојању 21 параџемата у БиХ у којема се окупљају вехабије и поборници радикалног исламског учења, рекао да је крајње вријеме да Обавјештајно-безбједносна агенција /ОБА/ БиХ и министар безбједности БиХ Драган Мектић престану „штитити“ терористе и да се позабаве овим најважнијим безбједносним проблемом.

Стручњак за безбједност позвао је Мектића и директора ОБА Османа Мехмедагића Осмицу да престану „рушити уставни поредак својим специјалним операцијама и нападима на Републику Српску“.

Он је нагласио да је Република Српска фактор стабилности, што су кроз овај извјештај рекли и Американци.

„У извјештају Стејт департмента за прошлу годину је поново указано да безбједносне агенције на заједничком нивоу у БиХ врло лоше раде и лоше координишу заједничке послове, те да Ударни тим за борбу против тероризма не дјелује уопште“, навео је Галијашевић.

Он је нагласио да Американци већ неколико година упорно указују на чињеницу да се у паралелним џематима не само обавља вехабијска обука, него и да су они прилично недоступни безбједносним агенцијама и да су далеко од очију јавности.

„Безбједносну димензију параџемата нису истраживали ни ОБА нити Агенција за истраге и заштиту /СИПА/ и Министарство безбједности БиХ. Остаје нејасно зашто Мектић и /замјеник директора ОБА/ Трифко Буха толико `воле` ове вехабије, што за Мехмедагића није чудо“, рекао је Галијашевић.

Он је нагласио да паралелни џемати, њих 21, колико их је именовала Исламска заједница, представљају структуре које су апсолутно ван контроле како Исламске заједнице, тако и било које друге институције у БиХ.

„Међутим, то није сав проблем, јер постоје и џемати који представљају безбједносну пријетњу и које је требало безбједносно анализирати. Ту, прије свега, мислим на џамију краља Фахда у Сарајеву, која јесте у систему Исламске заједнице у којој се окупљају радикалне вехабије и шири радикални и екстремне идеје, те практикује радикална, тврда екстремна опција ислама“, рекао је Галијашевић.

На територији БиХ, према извјештају америчког Стејт департмента, постоји 21 параџемат у којем се окупљају вехабије и поборници радикалног исламског учења, дјелујући изван оквира Исламске заједнице у БиХ.

У овом извјештају за 2017. годину, који преноси „Глас Српске“, наводи се да неки чланови Исламске заједнице настављају да означавају селефистичке групе као нетолерантне и екстремистичке, али да Исламска заједница наставља са напорима да убиједи све нерегистроване исламске групе да престану са својом религиозном праксом и званично се уједине са том вјерском заједницом.

НАЈВИШЕ ВЕХАБИЈСКИХ НАСЕЉА У ЗЕНИЦИ И САРАЈЕВУ

Највише вехабијских насеља у ФБиХ налази се на подручју Зенице и Сарајева, а има их и у Жепчу, Завидовићима, Бановићима, Бихаћу, Цазину, Доњем Вакуфу, Горажду, Грачаници, Хаџићима, Какњу, Калесији, Маглају, Сребренику, Тешњу, Травнику, Тузли, Великој Кладуши и Живиницама, рекао је Срни експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

Галијашевић је истакао да се вехабијска насеља у БиХ налазе у Зеници, и то у предграђу Подбрежја, затим у мјесту Шерићи између Зенице и Теслића /20 километара од Зенице/, затим у Тетову, Жељезном Пољу /у троуглу Зеница-Жепче-Теслић три параџемата/, те у селима Немила, Топчић поље, Ораховица – Горња Махала, Старина и Арнаути.

У Сарајеву се налазе у насељима Сокоље, Осијек, Бољаков поток, Заклопача, затим у насељу у близини Аеродрома „Бутмир“ /око Улице Хајрудина Шабаније/, у селима Бријешће Брдо и Бријешће Брдо два, у Доброшевићима у приградском насељу Рајловац, Баре код Ступа на Илиџи, у Касиндолској и Заулицама на Илиџи.

Према Галијашевићевим подацима, вехабијско насеље у Жепчу налази се у мјесту Језера, између Жепча и Теслића, на међуентитетској граници.

У Завидовићима се вехабијска насеља налазе у селима Мећевићи, Рујница, Каменица, Гостовић и Стог.

У Бановићима се налази у селу Страбашница, у Бихаћу у селу Грмуша и Злопољац, а у Цазину у селима Стијена, Мала Лиса, Штурлићка Платница, Дебељаци-Дебељак /заселак камп за обуку/ и Горња Копривна.

У Доњем Вакуфу се вехабијско насеље налази у засеоку Камењача, док се у селу Брезичани налази камп за обуку.

У Горажду се вехабијско насеље налази у Биволицама, засоку села Витковићи, а у Грачаници у Доњој Лохињи.

У Хаџићима се вехабијско насеље налази у селу Вранчићи, у Какњу у селу Хоџићи, у Калесији у селу Дубница, а у Маглају у селима Горња Бочиња и Ошве.

На подручју Сребреника и Брчког налази се вехабијско насеље у Горњој Маочи.

У Тешњу се налазе у селима Бобаре и Мекиш, у Травнику у предграђу Калибунар, у селу Мехурићи и засеоку код Мехурића Орашцу.

У Тузли се налазе у Ши Селу и Липовицама. У Великој Кладуши у селу Босанска Бојна, а у Живиницама у селу Грачаница.

„На основу информација прикупљених у току спровођења инструкције Ријасета Исламске заједнице БиХ, обављен је разговор са 38 група параџемата – Зеничко муфтијство 13, Сарајевско 12, Тузланско седам, Бихаћко три, Мостарско два, Травничко један. На подручју Бањалучког и Горажданског муфтијства није регистрована ниједна група“, истакао је Галијашевић.

Он је навео да број објеката које користе ове групе, а који нису регистровани у Исламској заједници БиХ износи 26.

„Од укупног броја група са којим су обављени разговори, представници 14 су потписали протокол и прихватили укључење у Заједницу. То су: Дебељак, Салем Бајрамовић, Чаршија – Какањ, Осијек, Драгуљ – Вреоца, Раковица, Бријешће Брдо, Бистрик, Бакаревац, Руиница, Боровница, Бајвати, Мечевићи, Бочиња“, нагласио је Галијашевић.

Он је рекао да представници 22 групе нису потписали протокол, и то Стијена, Брезичани, Хоџићи-Какањ, Побједа-фетх, Бријешће Брдо два, Касиндолска, Горња Махала, Куљани, Бара, Ошве, Калошевићи, Стрнокос-Зеница, Лијешница, Которско Доње, Горња Маоча, Горњи Рахић/Диздаруша, Чехаје један, Село Грачаница, Стара Жељезничка станица Бихаћ, Кула-Тузла, Дубница, те Делићи-Хукићи.

„Постоје текије у којима се обављају активности, а да оне нису у систему Тарикатског центра, као и џемати који су се одвојили од Заједнице и тако дјелују нелегално. То су Страњани и Клокот“, навео је Галијашевић.

ВЕХАБИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Галијашевић је истакао да вехабијске заједнице у Српској нису озбиљно третиране као параџемати, осим у насељу Которско код Добоја.

Ријеч је о мјестима и локацијама у рубним општинама Републике Српске гдје је до сада забиљежена највећа концентрација припадника вехабијског покрета – Кривдића брдо у општини Козарска Дубица, Урије и Видорија, те Благај у општини Нови Град, затим Козарац, Хамбарине, Раковчани, Чараково, Пухарска и Петрово у општини Приједор, као и Дубраве и Орахова у општини Градишка, рекао је Галијашевић.

Вехабије су лоциране и у насељима Лишња и Доња Мравица у општини Прњавор, у теслићком селу Каменица, затим у Новоселији и Врбањи код Бањалуке, у Шипрагама код Котор Вароша, у Которском недалеко од Добоја, у бијељинском насељу Јања, те у Локвањској Ријеци, Шепку, Зворничкој Каменици у општини Зворник.

Оне се налазе и у Коњевић Пољу, Глоговој и Церској у општини Братунац, у сребреничком насељу Сућеска и у близини села Друм у општини Власеница.

„Већина ових заједница се налази у близини магистралних путева, па ће вјероватно у случају да се догоде одређени инциденти ти магистрални путеви бити експлоатисани. У посљедње вријеме асфалтирају и пресијецају нове путеве велике ширине на подручју општина Горажде, Фоча, Калиновик, на правцу тзв. `зелене трансверзале` која их повезује са Санџаком и Косовом“, истакао је Галијашевић.

РТРС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*