Где све живе наши сународници? Чињенице о српском расејању на једном месту!( први део )

0

Кренемо ли у обилазак света од Аргентине до Јапана или од Аљаске до Аустралије, скоро да не постоји град у којем нећемо срести наше сународнике, који су из различитих разлога напустили Отаџбину и свој нови дом потражили у далеком иностранству. Најновија истраживања указују да у расејању живи преко 5 милиона Срба, а они су, веровали или не, распоређени у чак 159 држава света.

Портал Говори Србија вам открива најважније чињенице о српској дијаспори на једном месту – погледајте како је дошло до исељавања Срба, у којим земљама има највише српских исељеника и како се у далекој туђини чувају традиција и везе са матицом.

Срби у расејању – Српска дијаспора кроз историју

Ако занемаримо врло давна времена, исељавање Срба је започело с продором Турака, крајем 14. века. Први већи талас исељавања Срба иде ка северу, углавном у Срем и Арад. „Велика сеоба Срба“ под вођством патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића десила се у лето 1690. године. Тада се иселило чак 37 000 породица Срба. Друга велика сеоба се десила 1740. године када су бројни Срби поново бежали од турске одмазде, овога пута углавном у Аустрију. Током тих сеоба Србију је напустило толико људи, да су централни делови земље зарасли у шуму, од чега је настало и име региона Шумадија. Само је на Косову тада опустело чак 360 српских села.

Сеоба због немаштине започела је крајем 19. почетком 20. века. Срби су се у то доба исељавали из Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Одлазили су у Сједињене Америчке Државе (преко Калифорније). То је била најдужа сеоба Срба, која је трајала чак до почетка Другог светског рата. За време Другог светског рата је са територија које су до тада насељавали протерано 260.000 Срба. После Рата, по Европи се расуло око 390.000 људи. Они су даље одлазили у Аргентину, Аустралију, САД (овога пута преко Њујорка), Канаду и Велику Британију.

Средином шездесетих година 20. века на реду је „сеоба гастарбајтера“. Одлазак радника на привремени рад у иностранство уследио је на основу међудржавних споразума, али и индивидуално. До половине 70-их број тада југословенских (српских) радника у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији и Швајцарској достигао је скоро пола милиона људи. Осамдесетих година прошлог века се све више исељавају високообразовани стручњаци, пословни људи, уметници и спортисти. Земље у које одлазе су САД, Канада, Француска, Немачка, Аустралија. Почетком деведесетих година 20. века због рата на Балкану долази до масовног исељавања српског и других народа бивше СФР Југославије. 4,1 милион људи из Југославије одлази у свет.

Тренд исељавања наставио се и у 21. веку. Због дугогодишње економске кризе и слабе перспективе, свакога дана млади људи и породице и даље напуштају Србију. Према проценама Управе за сарадњу са дијаспором укупан број Срба на планети данас достиже цифру од око 11 милиона људи, од чега њих чак 45% живи изван Србије. У наставку погледајте како смо распоређени по континентима и где нас највише има.

СРБИ У АМЕРИЦИ

На северно-америчком континенту данас живи 830 хиљада Срба, од тога 180 хиљада у Канади, а 650 хиљада у САД.

Први регистровани Србин који је дошао у Америку 1815. године био је Ђорђе Фишер. Оснивач првог, Јужно-словенског друштва ,,Славоник“ и српске цркве Свети Никола био је Божа Гојсовић, који је 1869. године са Кордуна дошао у Џонстаун у Пенсилванији, где је средином 19. века било првих 1.000 Срба. Најстарији српски лист у САД ,,Амерички Србобран“ основан је у Питсбургу 1905, где и данас излази једном недељно. Најутицајнија и најважнија српска организација у историји српског исељеништва у Америци је Српска народна одбрана, коју су 1906. године основали Јован Дучић и Михајло Пупин, који је био и њен први председник. Захваљујући њиховом угледу, велики број српских исељеника учланио се у ову организацију која и данас постоји.

Највећа концентрација српског становништва у САД налази се у великим метрополама западне и источне Америке, пре свега у Чикагу, Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века), те у Гринсбору (од деведесетих година двадесетог века).

Српска дијаспора бројна је и у канадском граду Торонту, где по неким проценама живи око 80.000 Срба.

Чикаго – највећи ,,српски“ град

У престоници државе Илиноис, према незваничним проценама, живи око 350 хиљада Срба због чега се ово место сматра српским упориштем у Америци. Поређења ради, други највећи град у Србији, Нови Сад, има око 340 000 становника. Трагови српског присуства могу се уочити скоро на сваком кораку. То сведочи велики број црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастира Св. Саве у Либертивилу, у коме је смештен и српски православни богословски факутет.

Спој српске и америчке традиције

Иако хиљадама миља далеко од својих огњишта Срби у Америци нису заборавили своје корене па се тако и даље придржавају старих народних обичаја. За америчке Србе најважнији празник у години је без сваке сумње православни Божић услед чега се међу српском популацијом развио веома занимљив начин његовог обележавања. Тако Срби у малом калифорнијском граду Џексону Божић славе громогласно и у великом стилу. Чисте ловачке пушке, двоцевке и кратеже, набављу муницију са драмлијама и праве план јавног пуцања у порти храма Свети Сава у главној улици. Полиција им на овај дан излази у сусрет и дозвољава им да Божић прославе по старим српским православним обичајима.

Традиција да се Божић прославља пуцњавом у ваздух стара је код америчких Срба сто година. То је спој праксе Дивљег запада и српског обичаја ,,прангијања”. Док једни Срби пуцајући у ваздух узвикују на српском ,,Христос се роди”, други уз звуке пушчане паљбе одговарају ,,Ваистину се роди”. Због овог весеља Срби из Џексона су постали популарни у Америци.

Ова манифестација одушевљава и остале становнике града који нису српске националности, а медији спремно сваке године испрате ову сада већ чувену манифестацију. Они су врло често јављали да то ,,у Џексону пуца Свети Сава”. Тако је и стекла славу црква Свети Сава, најстарији српски православни храм у САД.

Чињенице о Србима у Америци које сигурно нисте знали

Најчешће коришћен српски топоним у САД је Београд (Белгрејд). Име српске престонице у Америци носи 18 заједница, три општине и девет природних атракција. Ово име појављује се у 11 држава САД. Сервија или Сербија је железничка станица у држави Вашингтон. Име јој је доделила Сент Пол железничка компанија по Краљевини Србији, а потом је и град, који је нарастао поред ње добио име Сервија.

 

У Тексасу постоји српско пиво које се зове „Усамљена звезда“ (Лоне стар), „Српски пут“ и „Сербина“, споменик српским пионирима, подигнут 1936. године. У Тексасу, недалеко од Остина и Хјустона, постоји чак и варошица која се зове „Сербин“. Давне 1854. године у Сербину је штампана књига о Србима у Тексасу под називом „Ја сум Серб“ („Ја сам Србин“).

Стручњаци процењују да данас у САД постоји преко 53.000 обележја која чувају присуство Срба у Америци. Своје споменике у Америци имају српски великани Петар Петровић Његош, Вук Караџић, Михајло Пупин, Никола Тесла, владика Николај Велимировић, Дража Михаиловић, краљ Петар II Карађорђевић и многи други национални прваци.

СРБИ У ЕВРОПИ

У земљама ЕУ, Швајцарској и Норвешкој живи преко милион Срба, од којих чак трећина у Немачкој.

Подаци показују да је Срба у Немачкој око 450.000, у Аустрији 300.000, а у Швајцарској 195.000. Око 20.000 Срба за живот је изабрало Италију, а у Француској се налази њих између 50.000 и 120.000. Релативно велики број Срба налази се и у Словенији (70.526), Шведској (35.000), Уједињеном Краљеству (80.000) и Шпанији (4.600). Најмање српске заједнице у Европи су у Естонији, Летонији и Литванији.

При томе треба имати у виду да је стварни број Срба како у Европи тако и у свету много већи од званичног. Разлог томе је да истраживања укључују углавном само особе са српским држављанством или оне које су стално пријављене на територији Србије док они који су пореклом Срби, који говоре српски језик, а имају само држављанство земље у којој живе, у та истраживања нису укључени.

Погледајмо како је српска емиграција организована у оним европским земљама где је има највише.

Срби у Немачкој

Како се истиче у српском конзулату у Берлину, према званичним немачким подацима, у Немачкој живи нешто више од 260 хиљада Срба. Ипак, претпоставља се да је тај број далеко већи, јер се не убрајају људи који поседују двојно држављанство или само држављанство Немачке. Они су заведени као Немци. Због тога се процењује да у Немачкој има између 400 и 500 хиљада наших сународника. Највећи број Срба свој нови дом потражио је у великим немачким градовима попут Минхена, Бона, Нирнберга, Дрездена, Хамбурга, Штутгарта, Франкфурта и Берлина.

Немачка је на првом месту по броју српских „гастарбајтера“, па стога и земља на чијем тлу постоји највећи број организација српске дијаспоре. У Минхену постоји „Југословенска и српска општина у Баварској“, као и српско фолклорно друштво и културни центар.

Српска православна црквена општина Берлин је основана 28. фебруара 1969. године, тако да су исте године први пут Срби у Берлину добили могућност да присуствују литургији. Од тада православна црква у Берлину је једно од главних места окупљања Срба који живе у овом немачком граду. Уз то, у Берлину постоје бројна културно уметничка друштва и спортски клубови, а од скора и прво обданиште за децу Срба настањених у овом граду.

У немачком Келну основана је јединствена институција на подручју читаве Немачке: „Централни савет Савеза Срба“. Веома активно културно деловање Срба постоји и у саксонском граду Келну. Занимљиво је истаћи и да у читавој Саксонији живи чак 60 хиљада Лужичких Срба, који се сматрају најраспрострањенијом етничком групом.

Срби у Француској

Срба у Француској данас има око 55.000, али уколико убројимо и оне који немају српско држављанство али су Срби пореклом, та бројка достиже скоро 120 хиљада људи. Они се налазе углавном у градовима као што су Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.

У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали ,,Српску читаоницу“ у Паризу. Данас у овој земљи бригу о културном и националном животу Срба води Савез Срба Француске, као кровна организација српске дијаспоре са седиштем у Паризу.

Беч – ,,град где се на сваком кораку прича српски“

Ако је Чикаго највећи ,,српски“ град у Америци, онда је у Европи то неусмњиво аустријска престоница Беч, у којој се према последњим проценама налази чак 180 хиљада Срба. Они су по бројности други, одмах иза домаћина Аустријанаца. Процењује се да у Аустрији има укупно преко 300 хиљада Срба, рачунајући и оне који немају српско држављанство, али су Срби пореклом односно као свој матерњи језик наводе српски.

Међу Србима у Бечу најпознатији је тзв. Светосавки бал, традиција дужа од 20 година, која сваке године окупи најпознатије представнике српске дијаспоре у Аустрији. Поменути догађај, поред Срба, радо посећују и представници аустријског политичког и јавног живота.

Пре 21 годину ,,Српски центар“ из Беча је поново оживео традицију српског бала у Бечу, која датира још од давне 1846. године, када је кнез Милош Обреновић дошао на идеју да организује манифестацију на којој би једном годишње окупљао све Србе који живе у Бечу. Виспрени српски државник је тим поводом такође дао налог Јохану Штраусу млађем да напише одговарајућу пратећу композицију, за овај бал. па је тако настао ,,Српски квадрил“, који је први пут и изведен на првом балу. Први пут ,,Српски кадрил“ изведен је 28. јануара 1846. године на српском балу у главном граду Аустрије и након тога, до 1998. године, када је Српски центар ,,оживео“ Српски бал, више није јавно извођен.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*