Генетско порекло Срба: „Динарски“ 34, „Словени“ 18, „Викинзи“ 8 одсто…

0

Генетске варијације српске, хрватске, босанске, црногорске, косовске и македонске популације откривају континуитет између Блиског истока и Европе преко балканског региона

Хаплогрупа И је најстарија велика хаплогрупа у Европи и једина која је ту и настала. Њена претходница, хаплогрупа ИЈ стигла је са Блиског истока у Европу пре неких 35.000 година, да би убрзо мутирала у хаплогрупу И. Kод Срба водећа хаплогрупа је И2, тачније И2а-Дин(ариц), која се од остатка хаплогрупе И издвојила пре 22.000 година, вероватно на подручју данашњег Подунавља, пише Горан Николић у опширној анализи генетског порекла народа у Европи и на Балкану, а која је објављена у новом броју Недељника, који је на киосцима од четвртка 7. јуна.

Друга најважнија хаплогрупа код Срба је источноевропска или словенска: Р1а. Истраживања указују да је Р1а (и И2а-Дин) дошла у ове крајеве са Словенима из западне Украјине и јужне Пољске (Закарпатје) кроз Чешку. Удео ове хаплогрупе код Срба износи од 15% до максимално 25% (у зависности од узорка).

Хаплогрупа И2а-Дин(ариц), којој припада трећински део српских мушкараца, претежно се налази у словенским земљама. Максималне фреквенције се примећују код динарских Словена, као и у Бугарској, Румунији, Молдавији, западној Украјини. Има врло високу концентрацију у североисточној Румунији, Молдавији и централној Украјини, што упућује на ширење древне културе Kукутени–Трипилијан (4800–3000. пре нове ере).

Kако се ова култура развила као огранак културе Старчево–Kорос–Црис, вероватно је да је И2а једна од главних патерналних линија, а ‘ефекат оснивача’ знатно је повећавао учесталост хаплогрупе. Иначе, култура Kукутени–Трипилијан била је најнапреднија неолитска култура у Европи пре индоевропских инвазија у бронзаном добу.

У сваком случају, претпоставка је да је мешањем добијен генетски амалгам који је постао карактеристичан за Јужне Словене.

KАKО ИЗГЛЕДА СРПСKИ АУТОСОМАЛНИ ДНK МИKС?

Аутори нашироко цитиране студије: Анциент хуман геномес суггест тхрее анцестрал популатионс фор пресент-даy Еуропеанс (Лазаридис и сарадници, 2014) урадили су мапу (тј. графикон) која, поред осталог, указује на ниво генетске сродности европских нација и нација Блиског истока, као и учешће свих трију базичних генетских европских компоненти (палеоевропски ловци-сакупљачи, рани европски фармери, древни северни Евроазијци) у њиховом геному.

***

Генетске варијације српске, хрватске, босанске, црногорске, косовске и македонске популације откривају континуитет између Блиског истока и Европе преко балканског региона (подржавајући сценарио да је један од главних праваца древних генских токова и примеса прошао кроз Балкан).

Генетски најближа популација западнобалканској је она са источног Балкана (укључујући јужноевропску), те источнословенска популација (заједно са Пољацима и Мађарима), што је у складу са географским ширењем узоркованих популација и одражава значајан узајамни ток гена између суседних региона.

Структура аутосомалног ДНK за Србе по прорачуну порекло.рс заснована је на северноевропском (39%), медитеранско-атлантском (27%) и кавкаском супстрату (22%), који заједно чине преко три четвртине генома, приближно европском стандарду.

 

недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*