Гетоизција: Повратак избеглица у Грчку

0

Немачки министар унутрашњих послова предлаже да се поново примене Даблинска правила и 40.000 избеглица врати тамо где је први пут крочило на тло ЕУ – у Грчку. Ситуација у Kавали показује зашто би то ишло веома тешко

Почела је нова школска година у Грчкој, али међу школарцима бисте узалуд тражили избегличку децу. Око 20.000 избегле деце и младих, који су тренутно у Грчкој, најпре морају да прођу припремне курсеве. Наставно особље недостаје на сваком кораку, а нови наставници би требало да се запосле новцем ЕУ. Припремни курсеви похађају се за грчки, један страни језик, математику, информатику, уметност и спорт. И курсеви се, додуше, одвијају у редовним школама, али само послеподне када су грчки ђаци већ отишли кућама. И све то су ресорна министарства дала на знање тек ове седмице иако је школска година почела 12. септембра.

Пре тога је кружила гласина да ће избегличка деца бити распоређена у обичне разреде. Против тога су се бунили многи родитељи грчке деце, рецимо у Ориокастру северно од Солуна, или западногрчкој Превези. Тврдили су да би тако њихова деца била директно угрожена јер избеглице наводно нису вакцинисане. Чуле су се притужбе да су дошљаци слабије образовани, жалбе на „различите погледе“ малих муслимана на улогу породице, положај жене и религију. Има и оних који су директно упозоравали на „преплављивање грчке цивилизације“. Влада је послала високе службенике у места где је протест родитеља био посебно жесток како би комуницирали с грађанима.

Хоће на Запад

У лучком граду Kавали су предшколски курсеви за избеглице већ почели. Похађа их и 19-годишњи младић из Алепа по имену Исис. Нешто фраза на енглеском је већ научио и говори све боље. Kаже, пробаће да преко програма УНХЦР за спајање породице пређе код брата који је већ у Немачкој. Сада мора да чека. То је вероватно највећи изазов за избеглице у Грчкој, да некако убију време „чекања“. Волео би да ради, прича Ахмед (24) из сиријске Латакије, али нема довољно посла ни за Грке. „Но wорк, но монеy – нотхинг“, каже он. Kао и сви остали у избегличком дому, и Ахмед се пријавио за одлазак даље ка једној западноевропској земљи.

Дом у Kавали смештен је у једној магацинској згради бивше касарне на источном ободу града. У хали су разапети шатори у којима живе избеглице. То је нешто боље него до пре месец дана када су шатори стајали ван града под ведрим небом. Наводно је чак 95 одсто становника дела града у којем је касарна потписало петицију против доласка избеглица. Плаше се, кажу, настанка гета. Тај страх дели и већина у градској власти укључујући и градоначелницу Димитру Цанаку. Ова конзервативна политичарка држи да су дошљаци – осим делимично Сиријаца – неподобни за интеграцију јер је њихов начин живота другачији од европског. „Избеглице треба да се врате чим прилике у земљама порекла то дозволе“, каже Цанака. Али сада се, додаје, треба бринути о њима.

„Ви то мене завитлавате?“

Она не говори у празно. Kада је крајем фебруара у неколико дана са острва у лучки град стигло 1.300 избеглица, а влада у Атини оставила локалне самоуправе на цедилу, Цанака је упркос празној градској каси организовала смештај и храну за избеглице у изнајмљеном конференцијском центру. То је био, како поносно каже, „анти-Идомени“, место потпуно другачије од неусловног кампа који је био на македонској граници. У мање од два месеца је град потрошио 400.000 евра које заправо није имао. Градоначелница је отишла у Атину и убедила централну власт да већи део избеглица пребаци у друге регионе. У Kавали је остало око 300 људи у кампу на отвореном, грчка војска се побринула за храну, невладине организације за сваку другу помоћ.

Данас је у касарни још само 120 избеглица, али је Димитра Цанака убеђена да на томе неће дуго остати. Верује да ће ускоро са острва стићи стотине нових. У кругу касарне се у једној од зграда управо уређују просторије за предшколске курсеве, лекарске ординације или дружење жена. То је све наопако, сматра градоначелница. Најбоље би за интеграцију избеглица било да живе у приватним смештајима широм града. Kаже, ако дођу стотине нових, онда ће у касарни заиста настати гето и од интеграције неће бити ништа.

Цанаку смо питали и шта мисли о предлогу немачког министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера. Он је рекао да би поново требало применити Даблинска правила према којима би Немачка у Грчку могла да врати све потражиоце азила који су тамо први пут регистровани – њих 38.000. Цанака гледа сумњичаво: „Ви ме завитлавате? Шта мислите како би реаговало становништво ако би дошло још избеглица? Да овде дангубе пошто је ионако незапосленост висока, а да ми морамо да одвајамо од уста да бисмо њих хранили?“

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*