ГМО – Да се народ пита!

0

Србија. Земља богата, плодна и самоодржива. Могла би да буде! Довољно обрадиве земље по глави становника, довољно природних ресурса, озбиљне научне институције са исто толико озбиљним програмом развоја и унапређивања сорти и култура са дугогодишњим резултатима у свету. Србија има све предиспозиције за производњу здравствено безбедне хране, коју подржава 80% грађана Србије, који су у 135 општина у Србији, рекли НЕ ГМО!
По речима Проф. др. Миодрага Димитријевића са Пољопривредног факултета у Новом Саду, прво спомињање ГМО је било 2001. год. када се обелоданила прича о увозу генетски модификованог кукуруза. Једно од главних питања које научници од тада стављају сами испред себе је „да ли човек има права и знања да се игра Бога?“
Проф. др. Миладин Шеварлић, агроекономиста тврди да јак ГМО лоби утиче на доношење одлука и да постоји могућност игнорисања мишљења и воље својих грађана. По његовим речима, формирање Стручног Савета За Безбедност Хране је добар потез али без стручних људи у том Савету, вероватно и јалов. У Савету нема ни једног генетичара, нико од чланова није оспособљен, нити има научне референце које би оправдавале чињеницу да тај Савет одлучује о безбедности хране коју једе 7,5 милиона људи у овој земљи.
Закон о Генетски Модификованим Организмима који је донет у пролеће 2001. год., је како каже Проф. др. Димитријевић, био у складу са свим што је Србији потребно. Тај Закон је био у складу са европским прописима, није изричито забрањивао промет, изричито је забрањивао сетву. Тада смо били прва земља у региону која је донела такав закон. Међутим, тренутно је на снази Закон из 2009. год., који доводи у питање Светска Трговинска Организација, због тога што, наводно, овај Закон оспорава „слободан промет робе“, једну од основних вредности на којима почива ЕУ.
Имамо савршене услове да будемо земља здравствено безбедних производа и органске хране. Једно од решења, у пољопривреди, је да се улаже у пропагирање и развој органске пољопривреде, у мале произвођаче. Пољопривредни институти и факултети у Србији су пуни младих и талентованих људи који настављају рад својих претходника и врло су квалификовани да очувају наше аутохтоне врсте и сорте. Тиме се чува и здравље целе нације, која би појавом ГМО производа постала вештачки храњена нација. Проф. др. Даница Грујичић се пита да ли људи из врха корпорација хране своју децу тим производима. Да ли би они дозволили да њихови најближи буду део експеримента званог ГМО?
Људи из струке, агрономи, пољопривредници, научници предлажу разна здравија, самоодржива и дуготрајнија решења. Сталним улагањем и иновацијама у пољопривреди, подстицајима и другим мерама, помоћи, погурати, дати руку српском сељаку. Сељак је вредан, сељак ће се прилагодити и увек, када може да бира, изабрати здравије.
С друге стране, са економског аспекта, уколико се дозволи употреба и промет ГМО, то це значити потпуно потпуно препуштање српског тржишта страним корпорацијама, зависност од страних компанија и делимични губитак суверенитета државе.
Закон се, ваљда, односи на све. И на политичаре и на сељака и на грађанина. Да ли је заиста ГМО лоби толико јак да може полако и да почне да се игра Бога? Мешањем у законе, меша се и у интерна питања једне суверене државе. У питања у која треба да се мешају само грађани ове земље а грађани су рекли СТОП ГМО у огромном броју.
– ГМО је део проблема а не решења! Јер, када би се дала прилика нашој науци и струци, када би се подржала производња аутохтоних производа у Србији, када би се испоштовола воља грађана то би било и еколошки одрживо и економски оправдано и социјално праведно. Не би уопште ни постојала потреба да се размишља о ГМО! Домаће је најбезбедније! – закључује проф. Др Димитријевић

 

 

Дино Мујановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*