Годишњица славне Велике Подгоричке скупштине 1918. године

0

На данашњи дан прије 98 година у Подгорици је одржана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, на којој је донета историјска одлука да се Краљевина Црне Гора присаједини Краљевини Србији.

Одлуку о уједињењу изгласало је 160 посланика Подгоричке скупштине, а тај документ је предвиђао да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевић.

Подгоричка Скупштина засједала је од 24. до 29. новембра. Најважнија сједница одржана је 26. новембра када је донијета историјска одлука, која је представљала исконску тежњу поносног и пркосног српског народа Црне Горе о уједињењу Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије. На тој сједници донесена је и одлука о детронизацији династије Петровић.

Одлуке скупштине

1. Да се краљ Никола I Петровић – Његош и његова династија збаци са црногорског пријестола.

2. Да се Црна Гора са братском Србијом уједини у једну државу под династијом Карађорђевића, те тако уједињене ступе у заједничку Отаџбину нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца.

3. Да се изабере Извршни народни одбор од 5 лица, који ће руководити пословима, док се уједињење Србије и Црне Горе не приведе крају.

4. Да се о овој скупштинској одлуци извијести бивши краљ Црне Горе Никола Петровић, Влада Краљевине Србије, пријатељске Споразумне силе и све неутралне државе.

Подгоричка скупштина је изабрала делегацију од осамнаест чланова, коју је предводио митрополит Гаврило Дожић, да одлуке Подгоричке скупштине однесе у Београд. Делегација је уручила одлуке Подгоричке скупштине регенту Александру 17. децембра 1918. године, или 17 дана послије проглашења уједињења и стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, односно југословенске државе. Овим је практично заокружен оквир одлука Подгоричке скупштине којим је проглашено припајање Црне Горе Србији, детронизована црногорска династија и успостављена привремена власт која је одлуке требало да спроведе у дело.

podgoricka-skupstina-3

Након одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу, у Црној Гори је избила такозвана божићна побуна присталица свргнутог краља Николе и конфедералног југословенског уједињења, коју је финансирала Италија.

Побуну, уз помоћ савезника, угушиле су присталице уједињења, а оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Александра Карађорђевића.

Бјелаши и зеленаши

Бјелаши су били присталице безусловног уједињења Србије и Црне Горе, а име су добили по боји листића на изборима за посланике Подгоричке скупштине.

За реализацију одлука скупштине изабран је Извршни народни одбор. Изабрани су: Стево Вукотић, Спасоје Пилетић, Лазар Дамјановић, Ристо Јојић и предсједник Марко Даковић. Предсједник извршног одбора био је Марко Даковић.

pg-skupstina
                                                                                      Марко Даковић, Андрија Радовић и Лазар Дамјановић

Бјелаши су били за јединствено југословенске државе. Начело им је било: „Један краљ, једна држава, један народ.“ Заговарали су централизам, свесловенство, југословенско јединство. Свој политички програм су спроводили досљедно.

По извршењу уједињења, бјелаши који се политички ангажују постају дио београдских политичких странака: омладина бјелаша, укључујући једног од најважнијих људи одговорних за процес уједињења, Андрију Радовића, новостворене Југословенске демократске странке, док старији људи махом стају уз Народну радикалну странку.

krsto_zrnov_popovic
Крсто Зрнов Поповић

Зеленаши су били присталице конфедералног уједињења Црне Горе и Србије. Име су добили по зеленој боји гласачког листића на коме су била имена кандидата повјереника за избор посланика Подгоричке скупштине. Касније су се сјединили са Црногорском странком. Организатори су Божићне побуне. Међу зеленашима је било и заговорника за повратак краља Николе и да Црна Гора поново буде независна.

Политички програм им се темељио на првом прогласу краља Николе од 1. јула и на другом прогласу од 7/20. октобра 1918. године. Прогласима је захтијевана конфедерација и равноправност свих. Вођа црногорских зеленаша био је Крсто Зрнов Поповић.

Неки од захтјева Зеленаша

  • Ми смо сви сложни да Црна Гора уђе пуноправна са осталијем покрајинама у једну велику Југословенску државу без икаквих унутрашњих политичких граница – облик владавине остављамо да пуноважно ријеши редовно изабрана скупштина свијех Југословена (конституанта) чему ћемо се срдачно покорити.
  • Ми тражимо претходно, да један народни суд пронађе кривце за све догађаје, који су бацили љагу на нашему оружју и да тек онда чиста и ведра чела приступимо овој великој Југословенској заједници, којој су наши преци најстарији и највјернији заточници били.
  • Тражимо анулирање скупштинске одлуке у Подгорици, и нове слободне изборе за Црну Гору, чији ће изасланици ријешити пуноважно све наше садашње домаће спорове и послове, те привремено представљати Црну Гору унутра и изван.

Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до референдумa 21. маја 2006. година, на којем је, уз бројне малверзације и преваре, изгласана црногорска независност.

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*