Голгота владике Филарета

1

“Досије“ владике Филарета – “чишћење“ епископа националиста из Сабора и Синода СПЦ (4)

Формалан разлог за удар на епископа Филарета била је његова одлука да Војиславу Шешељу уручи орден Бијелог анђела на дан Светога Саве 2015. године. Одликовање за свјеже пристиглог лидера радикала из Хашког казамата “прокњижено“ је искључиво у име Милешевске Епархије и није одражавало став Патријаршије, нити је задирало у ингеренције осталих владика и надлежности епархија.

Након тога је епископ Филарет отишао у Амбасаду Сједињених Америчких Држава у Београду јер му је тадашњи амбасадор Мајкл Кирби раније самоиницијативно обећао помоћ за радове на реконструкцији манастирског комплекса у Милешеви. Било је то приликом изненадне Кирбијеве посјете сједишту Епархије неколико мјесеци раније, тачније 16. новембра 2014. године.

Филарет се није видио са Кирбијем у амбасади Београду! Ипак је први секретар за политичка питања Амбасаде САД, епископа на изласку из америчког дипломатског представништва зауставила тражећи дозволу да му постави неколико питања. Најважнији сплет питања изгледа отприлике овако:

“Да ли сте Војиславу Шешељу дали орден у своје име или је о томе била обавијештена и Патријаршија? Да ли су било што о томе знали патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије?“

Филарет је у одговору саопштио да он лично стоји иза одлуке о додјели ордена Шешељу, чиме је, између осталог, заштитио браћу архијереје. Она се “захвалила“ на одговору, али и додала:

“После овога, видјећемо како ћете у животу проћи!“

Након тридесетак календарских дана, 8. марта код владике Филарета у Милешеву долази (финансијска) Комисија коју је оформио Свети Архијерејски Синод и којој је на челу био тадашњи владика зворничко-тузлански Хризостом. Данас је митрополит дабробосански.

Према ријечима извора портала УЈЕДИЊЕЊЕ из Епархије Милешевске, свештеник Велибор Џомић, изасланик митрополита Амфилохија, чим је, заједно са владиком Хризостомом, ушао на манастирски посјед, викао је на свештенике у Милешеви: “Шта ви радите овдје? Гдје су паре? Гдје је каса?“

Владика Филарет, вјерујући да је ријеч о једној од рутинских контрола и посјета његовој Епархији, свакоме од гостију спремио је поклоне: ,,Монографија 800 година Милешеве“, 10 килограма хељдиног брашна, икона Бијелог анђела и по 5 литара ракије.

Током “инквизиције“, свештеник Џомић и комисија донијели су одлуку да не спавају у манастирском конаку, него у хотелу “Мона“ на Златибору. Иако су имали апартмане у владичанском двору у Милешеви, они су одлучили, не само да спавају у “Мони“, него да се тамо и хране. С обзиром да су дошли да провјере финансијско стање у Милешевској Епархији, једина очигледна последица њиховог боравка на простору који не само духовно, него и територијално спаја Србију и Црну Гору, била је више него симболична. Наиме, за два дана боравка у “Мони“, финансијска комисија је накрцала 260.000 динара рачуна! Преведено на језик који људи ван Србије боље разумију – више од 2.000 евра. Рачун за намиривање трошкова донесен је епископу Филарету! Владика је одбио да плати рачун, чиме је додатно “оптеретио“ савјест оних који су имали задатак да га “поспреме“ на начин на који су то раније учинили владици рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију.

Углавном, 12. марта 2015. године почела је сједница Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве посвећена, приоритетно, “проблему“ владике Филарета. Извори блиски струји којој у највишим тијелима Српске цркве припада владика Филарет, тврде да је иза “монтаже“ на сједници Синода стајао митрополит црногорски-приморски Амфилохије. Владикама који су били противни Филаретовом “смакнућу“, као ни самом Филарету, није дозвољен увид у записник који је направљен у Милешеви од стране Комисије коју су предводили владика Хризостом и Велибор Џомић. Најтврђи у ригидном ставу према Филарету били су Теодосије који је иначе забио нож у леђа духовном оцу владици Артемију, Хризостом и патријарх Иринеј. Интересантно је да је владика Лаврентије, након свега, касније саопштио да се тога дана огријешио о владику Филарета.

Епископу Филарету наређено је да у владичанском двору остане, током “синодске“ седмице, до наставка сједнице тог црквеног тијела (четвртак).  Ипак, у понедјељак, у пола девет ујутро, владика Јоаникије дошао је у Милешеву да преузме, не неодређено вријеме, Епархију. Епископу Филарету је поново наређено, овога пута да напусти своје сједиште и манастир у року од пола сата!

У комби су потрпане неопходне личне ствари за владику Филарета и транспортоване на Златар, до манастира Светих безсребреника Козме и Дамјана.  Успут је, услед проблема са шећером, епископу Филарету позлило, па је министар здравља Златибор Лончар прво послао медицинску екипу, а недуго потом, владика Филарет је транспортован на Војно медицинску академију у Београду, а потом и у Врњачку Бању, на опоравак у хотел “Меркур“.

Током мајског засиједања Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве у мају 2015. године, експресно је решаван случај дотадашњег владике милешевског. Патријарх Иринеј суспендовао је право на одбрану владици Филарету, док се Иринеј бачки залагао да се Филарету ипак омогући да се брани. Владика Порфирије такође је бранио епископа Филарета и инсистирао да му се омогући да каже све што има у своју одбрану.

Патријарх је пилатовски прао руке од Филарета и “бранио себе“ и свој коначан став о Филарету ријечима: ,,Не знам како би се сада снашао у Епархији, ако бисмо га вратили“.

Уочи Спасовдана, који се 2015. године славио 21. маја, и званично је подигнута оптужница против владике Филарета, у сриједу, 20. маја. У то вријеме је разријешен и епископ канадски Георгије. У петак, 22. маја, прије подне, заказана је Филаретова одбрана када је требао да одговори на оптужбе. Више од 40 страна одбране, владика Филарет је морао да практично експресно припреми уз сугестије пријатеља правника који нијесу могли да пронађу ни један једини ваљани разлог за његово разрешење са дужности милешевског владике.

Том приликом, кристалисале су се три струје у Сабору: прва, предвођена Иринејом бачким; друга Григоријева (тада владика захумско-херцеговачки) у којој су запажени и Иринеј (амерички), Максим и Теодосије; и трећа, она коју предводи владика Амфилохије.  Пуну и безусловну подршку владици Филарету дали су епископи Милутин, Јефрем и Никанор.

Почетна

1 КОМЕНТАР

  1. Свака одлука Сабора треба да буде – саборна, тј. да су сви једногласни у тој
    одлуци, а не да се одлуке доносе “демократским“ прегласавањем, као у
    случају пензионисаних владика Григорија и Филарета.
    За Филарета рекоше да је за његов опозив са трона Милешевске епархијије
    гласало 18 – “ЗА“, а 17 – “ПРОТИВ“, а случају Артемија не зна се однос – “ЗА“
    и “Против“ – а ЗАШТО?!
    Па, зато што нема ни “Ј“ од Једногласја и Јединомислија!!!
    Чим нема ЈЕДНОГЛАСЈА у доношењу одлуке Архијерејског Сабора, таква
    одлука није и не може бити у Духу Светом, већ само и само – “ДЕМОКРАТСКА“,
    а у таквој одлуци не може бити ни “ Б“ од БЛАГОДАТИ БОЖИЈЕ.
    Саборност значи јединственост, без изузетка, а ово прегласавање је одлика
    сенатског, парламентарног начина доношења одлука.
    Уосталом, онда Свети Архијерејски Сабор не би био САБОР него “СВЕТИ
    АРХИЈЕРЕЈСКИ СЕНАТ“, нешто случно Сенату у старом Риму, или “новом“
    Риму – САД-у!
    Могуће је да у саборном одлучивању буде и оних који се “не слажу“, али то
    је занемарљива мањина, која се мери промилима, а не процентима –
    преко 4о, скоро до 5о%, као у случају Филарета: 18 – “за “искључење,
    а 17 – “против“ искључења?!
    Тамо где има ДУХА ПРОТИВЉЕЊА /несагласја,/ не може бити ДУХА СВЕТОГА!
    Овакве одлуке “СУЖЕНОГ САБОРА“, који су увели комунисти, без одлуке
    ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНО-НАРОДНОГ САБОРА, како је било у време пре Другог
    светског рата, не могу никада бити у СВЕТОМЕ ДУХУ, јер из одлучивања
    искуљчују део Цркве – најбројније чланове Цркве – НАРОД, ПАСТВУ!

    Драган Славнић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*