Goran Kozić: Da se ja pitam probao bih sa zaleđenom tortom

0

Onaj filozof što ga moj imenjak, poznati režiser, voda kao mečku okolo dobio je tortu u facu i ne mogu da kažem da me je zbog toga bilo sramota. Naprotiv. I njemu je bio divan dan, divan dan, a i mnogim Srbima koji su to videli. Nisam rekao svim Srbima.

Posle čujem da je to ovom motivacionom govorniku osma torta u lice tokom njegovih turneja mira i razuma!

Šećeraš? Poslastičar? Zavisnik? Ko će ga znati.

***

Da li sam rekao – turneja? Khm, da, hajde da se podsetimo jedne (film „Turneja”, Goran Marković, 2008, sedeo sam na balkonu „Sava centra” s celom žutom vrhuškom, odakle mi, nepodobnom, karta – ne znam!):

Kada je onomad ministarka prosvete htela da penzioniše Darvina većinska javnost je htela da je skrati za glavu, što izvesno ne bi bila velika šteta, međutim pojavili su se neki novi elementi koji idu u prilog njenoj teoriji protiv Darvinove teorije.

Naime, Goran Marković, filmski radnik, uverio je naučnike i slučajnu publiku da na njegovom slučaju Darvin ne bi mogao da dokaže svoje pretpostavke. U stvari, niko ne bi mogao da objasni kako je od onako divnih roditelja nastao takav čovek s takvim stavom prema sopstvenoj naciji.

Ova karika koja nedostaje deklarisala se mundijalistom još onomad kada je izjavila, u suton jedne beogradske večeri i jedne nespretne vlasti, kako se nikad nije osećala bolje nego dok je bombardovan Beograd.

Ja se, međutim, nisam osećao nikad gore nego na premijeri filma „Turneja”, našeg kandidata za Oskara.

Paradoksalno, ali sasvim realno ova nominacija po svemu je bila opravdana i očekivao se srećni ishod. Zato što je film antisrpski, diletantski režiran s diletantskim scenarijem (takođe Goran Marković), po kome su glumci budale a Srbi ubice. Nasuprot njima imamo pravedne Hrvate, ljudine i setne Bosance koji nam šapuću dok pritisnuti dramaturgijom i premijerovim obezbeđenjem jedva dišemo na balkonu „Centra Sava”: „Mi smo, ba, vas voljeli, i Zvezdu smo voljeli i Beograd i sve vaše fore a vidite kakvi ste vi, ribe jedne (u filmu je korišćena eksplicitnija reč)”.

I ja sam se tako osećao, ali ne zbog tih reči već zbog ovacija koje je film opravdano zaradio. Na premijeri, a na premijeru ide elita!

Ja nisam smeo da kažem „ua” i zato sam – riba!

Pokušavam to ovim tekstom da ispravim.

Film je pravljen kao niskobudžetna anegdota čime ga ne potcenjujem već podsećam da je „Med Maks” na isti način zaradio milione. Ali nije bio kandidovan za Oskara. Zato što se anegdote ne kandiduju za Oskara!

Međutim, ova anegdota pledira da ima i umetnički dojam i ideološku potku i nameru da bude istinita, samokritična, katarzična!

Glumci su glupi, borci su pijane retardirane krezave ništarije, Srbi su balega.

Ali nisu svi Srbi balega i nisu svi kandidovani zbog toga za Oskara.

Takođe ne pristaju baš svi da ako već moraju da jedu fekalije još i hvale kuvara…

Josif Tatić je igrao fenomenalno, u fazi je (bio) da više i ne mora da glumi već samo da se pojavljuje, kao nekada Marlon Brando, kao nekada Pavle Vuisić, dobar je bio čak i Voja Brajović koga inače ne podnosim, i epizoda s bibliotekarkom je bila sjajna (potrudio se režiser, eto, šta hoćete, i Srbi ginu…) a Sergej Trifunović (koga tek ne mogu da vidim očima) bio je sjajan.

Sergej Trifunović je bio fenomenalan u najupečatljivijoj sceni, u nečem najboljem što sam pogledao u bioskopima u nekoliko proteklih godina. Ali… bio je maestralan glumeći krvoločnog Arkana koji sadistički ubija ratnog zarobljenika, Hrvata, pevajući hit svoje tadašnje supruge a danas udovice, srpske megazvezde Cece Ražnatović!

Naravno Goran, a ne Sergej, u nominaciju za Oskara uvrstio je, osim osude celog srpskog naroda, i Cecu, pojedinačno, za svaki slučaj i zbog boljeg utiska…

S gađenjem ustajem od kompa, guraj ti, imenjače, dalje na svojoj životnoj turneji, samo napred, protiv Srba jer na drugi način ti Oskara možeš da vidiš samo na slici. Samo napred, mi ćemo se stideti umesto tebe.

Ali ako ovoga puta ne uspeš moraš i jače i otvorenije da udariš po nama, nemoj da se ženiraš, umetnost je u pitanju.

Ovo s filozofom dobar ti je pokušaj.

***

Poruka bacačima torti: Probajte sa zaleđenom tortom.

***

Kao i moj imenjak, i drugi primati sebi pridaju božanski značaj i petljaju se u svoj posao o kome nemaju pojma. Tako i bivša urednica „Politike” u opozicionom nedeljniku proziva izabranog predsednika što nije rešio status „Politike”. Alo, sestro, pa ti si bila urednica „Politike”! Šta si ti uradila za „Politiku” osim što si je opljačkala svojom, normalnom čoveku nezamislivom, platom? Šta si ti uradila za „Politiku”?

Stvarno sam smešan. Šta je za „Politiku” mogla da uradi bivša šefica Deska sarajevskog „Oslobođenja” koja je energiju pokazala samo jednom kada joj je Tadić kao predsednik raspršio san u kojem ona, u kostimu modne linije „Desanka Maksimović”, postaje ambasador Srbije u Vašingtonu.

*

A tek Stanislava Pak: „Ne očekujem da će AV biti šef vlade!”

Ma šta ti ima da očekuješ i ne očekuješ. Da li te je neko pitao šta ti očekuješ? I koga briga šta ti i da li ti nešto očekuješ? U kom svojstvu očekuješ? Otkud ti znaš…

Izvini, na čemu si ?

***

Da se ne ogrešimo o Zaeva: „Bićemo 30. članica NATO-a”.

Pa bićete, nego šta. Bićete sluge i Amerima i Šiptarima. I još se raduješ!?

Dobićeš orden, bićeš heroj, vidi se to, a ako pogineš umotaće te u zastavu. Američku, pošto svoju državu više nemaš.

Jeste li čuli za američkog vojnika, heroja, koji je odlikovan zato što je, prilikom savezničkog iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu, spasao živote čitave jedne jedinice ubivši njenog kuvara?

POLITIKA

POSTAVI ODGOVOR

*