Горан Марковић: Фантом из Савамале

Ко би веровао некоме ко се крије иза маске

0

Већ месецима се у јавности вуче случај Савамале. Сећате се, у тај крај Београда, под окриљем ноћи упала је са „фантомкама” на главама група силеџија, багерима порушила неколико објеката и при том витлала бејзбол палицама у правцу свакога који је против тога имао нешто да каже. Како се ради о очигледно од државе организованој групи насилника, јасно је да овај случај никада неће бити расветљен, а починиоци кажњени. Премијер упорно скрива идентитет бандита, али не пропушта да каже како се ту радило о рушењу некаквих страћара које би, ваљда, саме по себи требало да нестану и уступе простор „сјајном и блиставом” Београду на води. Тако ова наша Кристална ноћ траје већ месецима и мало је вероватно да ће се ускоро разданити.

Добро, могуће је да се у случају рушитеља из Савамале ради о обичним будалама (како се изволео изразити премијер) које су се мало занеле, али остаје чињеница да нико никада неће сазнати ко су ти људи, макар биле то и најобичније будалетине. Њих су „фантомке” заувек ослободиле одговорности. Зато би било занимљиво размотрити одакле потиче колоквијални назив за тај део одеће која скрива лице онога који ју је, из овог или оног разлога, навукао на главу.

У почетку, била је то штрикана капа која је током Кримског рата штитила британске војнике од јаке зиме. Касније је постала обавезни део војне опреме, да би је преузела и полиција, вероватно у сврху застрашивања народа, као и лопови, пљачкаши банака и професионалне убице, сви они који су желели да прикрију идентитет. „Фантомка” је и даље ширила своју употребну вредност па је постала обавезни реквизит у, на пример, садомазохистичким сексуалним ритуалима. На крају, данас је употребљавају сви: мотоциклисти, планинари и скијаши, и нарочито деца која о јануарском распусту по великој хладноћи излазе на снег. Али и даље остаје њено злокобно име – „фантомка”.

Фантом је реч грчког порекла: француски појам „fantôme” изведен је из грчког појма “фáнтасма” (појава, представа, сабласт), што је именица изведена из глагола “фаíно” (износим на светло, показујем). То је утвара, привиђење, односно приказа, углавном умрле особе, нематеријална појава или нематеријално биће. Такође, може се користити и за особу лажног идентитета, или за некога ко се на необјашњив начин појављује или нестаје.

Сабласти и утваре су типични ликови у неким литературним жанровима, попут фантастике, односно хорора, али се појављују и у позоришним трагедијама (Клитемнестрина сабласт у Есхиловој „Орестији”, Шекспиров Дух Хамлетовог оца). Има их, наравно, и у популарној литератури: готички роман „Фантом из Опере” француског писца Гастона Леруа више је пута екранизован, а његова музичка верзија била је бродвејски мјузикл који се најдуже одржао непрекидно на репертоару. Популаран је и „Фантом”, стрип који излази од 1936. Из стрипа су потекли и филмови чији јунаци су Супермен, Спајдермен и слични.

Занимљиво је да се и студенти медицине сусрећу са фантомом који, у ствари, представља лутку у облику људског тела, или неког његовог дела, над којим се увежбавају разни оперативни захвати. Тим поводом, морам да поменем Јулију Белтрам, сјајну жену која је својевремено на Медицинском факултету правила компликоване фантоме са, на пример, распореним стомаком из кога вире црева и остали унутрашњи органи. Тако би, када би добила одређени задатак, одлазила у касапницу, накуповала мноштво изнутрица и онда прионула на креацију свог фантома. Она ми је помогла приликом снимања филма „Вариола вера”. Дуго јој је требало док није пронашла смесу која опонаша велике богиње а не суши се брзо, остаје житка и слузава, какве су биле ране од те страшне болести.

На то се у истом филму надовезује и лик Кукуљице, лекара епидемиолога који у јеку заразе стиже као помоћ заточенима у карантину. Он се појављује у одори сличној оној коју носе кју-клукс-клановци (да, њих сам заборавио да убројим у оне који скривају идентитет). Иако је Кукуљица и сам прележао вариолу (имун је, дакле, на ту тропску болест), у карантин са оболелима од великих богиња улази сасвим покривен. Чини то, што је посебно занимљиво, не због болесних већ због оних напољу, који се боје да им не пренесе заразу? На заточенике у карантину, међутим, Кукуљица делује сабласно и његово присуство нико не може довести у везу са помоћи коју им шаље спољашњи свет. Јер ко би веровао некоме ко се крије изa маске, ко је фантом…

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*