Говори српски да те цео СВЕТ разуме: Студенти из иностранства уче српски на Авали!

У студентском одмаралишту на планини поред Београда шеста генерација стипендиста Србије. Стигли будући академци са Зеленортских Острва, из Индонезије, са Сејшела, Јамајке...

0

СИЂИ, Ђаби, Латоја, Абдулах и Пуспита стигли су у Београд с првим овогодишњим снегом. У њиховој групи је још 23 студената са свих меридијана и из свих крајева света. Дошли су на Авалу, где свакога дана уче српски језик, да би га до јуна проговорили течно и били спремни да у октобру постану студенти са српским индексима.

Затичемо их на часу, у Студентском одмаралишту “Радојка Лакић”, док на српском покушавају да објасне шта воле да једу а шта да пију, колико се кухиња на којој су одрасли разликује од српске трпезе.

После часа излазе напоље. Фасцинирани су снегом. Почиње грудвање. Половина њих снег је видела први пут у животу. А како и не би кад долазе са Зеленортских Острва, из Индонезије, са Сејшела, Јамајке… Многи су допутовали у летњој обући и дуксерицама, па су прво морали да купе јакне и чизме. И даље немају осећај за хладноћу, те их домаћини из одмаралишта опомену када у јапанкама крену на снег.

Они су стипендисти наше државе, у оквиру програма “Свет у Србији”, и шеста су генерација академаца који о трошку наше државе уче језик и студирају. Имају бесплатан смештај у Студентском одмаралишту “Радојка Лакић” подно Авале, а добијају и стипендије од по 15.000 динара месечно.

Иако су мање од месец дана у Србији, понуду да разговарају на енглеском одбијају и инсистирају на српском језику.

– Три месеца учили смо српски онлајн, док смо били код куће – прича Мохамед Хосеин Карами из Ирана, коме српски засада најбоље иде. – Спремам се да упишем Факултет физичке културе, па сваког дана идем да тренирам. Много волим спорт.

Његова другарица из групе Пуспита Анграини, из Индонезије, која планира да упише Биолошки факултет, међу онима је који су први пут видели снег.

Још се, каже, привикава на хладноћу, и ови минуси су једино што јој се не допада од свега што је дочекало у Србији. Необично јој је и много кромпира, хлеба и меса у тањиру, јер код куће углавном једе поврће и пиринач.

Са топлих 30 степени, у Београд је стигао и Иван Џон Родригез Кабрал, родом са Зеленортских Острва. Каже, није му први пут да борави у Београду. Свраћао је летос, на неколико дана, када се враћао кући из Америке. Допало му се, каже, па је пожелео овде да студира. Његов план је да заврши Медицински факултет.

Иако већина њих планира да упише природне факултете, Сиђи Давара из Малија определио се за антропологију. Док препричава своје прве утиске и планове, трудећи се да његов српски што боље звучи, у рукама држи “Балкан” Исидоре Секулић.

И Ђаби Лунгу из Замбије је међу малобројнима који ће на друштвене науке. Њега интересује економија.

Бојану Јакоји из Скадра српски је матерњи, али и он је редован на часовима. Овај младић стипендиста је другог програма Министарства просвете – “Србија за Србе из региона”. И за њих су обезбеђени стипендије, школарине, смештај и храна. И у овој групи је више од 30 студената, али неки од њих српски знају добро, па су одмах кренули на студије.

– Планирам да упишем медицину. Српски ми је матерњи, па се надам да ћу брзо напредовати – каже овај младић. – Био сам више пута у Београду и баш се радујем што ћу овде да студирам.

Ту је још студената из Албаније којима српски није матерњи. Међу њима су и Сафет Адемовић и Мирсада Пепа. Он намерава да упише Архитектонски, а она Хемијски факултет. Како им је Србија близу, за њих ни временске прилике ни храна нису необични. Највише их, кажу, муче падежи.

– Ово је шеста, а уједно и најбоља генерација полазника – објашњава Војкан Стојичић из Центра за српски језик као нематерњи Филолошког факултета у Београду. – Они су прва генерација која је пре доласка три месеца похађала онлајн курс, тако да су први тест полагали већ код куће. То се показало као веома добро, јер сада боље напредују. Од ове године у програму су нам се придружиле и колеге са Филозофског факултета у Новом Саду.

Када заврше курс српског, од јесени могу да упишу који год факултет желе и остају стипендисти Србије све док редовно студирају. Планови су им амбициозни, а на листи жеља су Медицински, Математички, Машински, Архитектонски, Биолошки факултет… Највише је будућих лекара. А на списку земаља из којих долазе су Иран, Индонезија, Мали, Сејшели, Замбија, Албанија, Ангола, Конго, Зеленортска Острва, Палестина, Јамајка, Сирија, Уганда…

Иако су тек месец дана заједно, студенти из целог света већ су постали прави другари, а родиле су се и прве љубави. Планирају да, као и њихове старије колеге које су претходних година стизале у Београд, буду одлични студенти и да боље упознају Србију.

ОД ПАЛЕСТИНЕ 10 ДАНА

Многи студенти су, због лошег времена, дуго путовали до Београда, а најгоре је прошао Абдулах Халила из Палестине.

– Путовао сам чак десет дана. Због лошег времена сам седам био заробљен на аеродрому у Истанбулу. Авиони уопште нису летели – присећа се Абдулах.

ОБРОК ПРЕМА ЖЕЉИ

Студенти су одушевљени смештајем и гостопримством. Када заврше курс српског, могу да се преселе у било који студентски дом. Искуства претходних генерација кажу да се многи брзо врате на Авалу, тврдећи да им је ту много боље, да им ту више “угађају”.

– Сви они долазе из различитих култура и религија, па им је и исхрана специфична – прича Зоран Спасојевић, управник Студентског одмаралишта “Радојка Лакић”. – Трудимо се да поштујемо све различитости, па у време рамазана храну служимо ноћу, нудимо им вегетаријански и вегански мени. Доста је заступљен и пиринач, за оне који су навикли да се тако хране.

Ивана МИЋЕВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*