Град из снова на југу Шпаније: Криминала нема, интернет бесплатан и плата 1200 евра

0

Мариналеда је градић у Андалузији на југу Шпаније који на површини од 25 километара квадратних броји око 2.700 становника

Становници Мариналеде не боје се изразити своја политичка уверења. Уместо блештавих реклама и брендова – улична уметност у облику графита и мурала с порукама подршке и солидарности са земљама попут Kубе и Венецуеле. Улице носе називе славних бораца за радничка права као што су Федерицо Гарциа Лорца и Пабло Неруда.

Док се остатак Шпаније бори с олигархијом и страним банкама које су преузеле земљу, одлуке у овом градићу доносе се директно демократским путем на седмичним састанцима које посећује око 300-400 људи. Док је незапосленост у Шпанији достигла стопу од 27 одсто, у Мариналеди је остварена готово пуна запосленост.

Навала за уселењем је толика да је уведена листа чекања за усељење – а чека се и по две године. До сада је изграђено око 350 кућа, а у идуће две године требало би се изградити око још 250. Просечна месечна плата износи 1.200 евра месечно. Можда вам се не чини много, али кад се погледа цијена становања која тамо износи 15 евра месечно, јасно је да се с таквом платом може сасвим пристојно живјети .

Град такођер осигурава приступ бесплатном Интернету. Фасцинантан је и спортски садржај у овом граду са једва 2.000 становника – два фудбалска терена, кошаркашки терен, терен за тенис, сквош и одбојку, базен. Сви су они бесплатно на располагању становницима (осим базена за који се плаћа годишња накнада). Мариналеда има и своју цркву, али је учествовање у црквеним активностима веома слабо.

У овом граду људи сами себи граде куће, а један од њих је и Давид Гонзалез Молина. Након што је најмање две године провео као регистровани грађанин Мариналеде, од локалних власти добија материјал потребан за изградњу куће, а тек након што је изгради почет ће плаћати 15 евра мјесечно тој истој влади како би се рефундирали трошкови кориштеног материјала.
Наравно, будући да не знају сви градити кућу, власти у помоћ шаљу професионалне грађевинаре и архитекте који помажу у изградњи. Kуће се не могу продати, чиме се спречава могућност профитирања. Једном месечно у граду се обележава тзв. Црвена неђеља када неко на пленуму изнесе идеју о томе како би град могао постати још бољи или љепши. Ако идеја буде прихваћена, волонтери обаве тај посао. Некад се ради о чишћењу улица или поправкама на кућама.

Град има и своју сопствену телевизију и радио канале. Полиција овђе не постоји.
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*