Грујовић пред истражитељима: Био сам спреман да погинем за отаџбину

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду:

0

Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени.

Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те југословенске републике. Пензионисани капетан Војске Србије из Чачка саслушан је у нашој престоници по замолници Окружног суда из Новог Места, пошто га тужилац из тог словеначког града терети за ратни злочин против цивилног становништва и покушај убиства.

– Нисам крив ни по једном наводу оптужнице. Био сам војник који је дао заклетву да ће бранити људство, поверену имовину и границе СФРЈ, по цену да у тој борби дам и свој живот. Да сам поступио другачије одговарао бих, по тадашњем закону СФРЈ, за издају или потписивање капитулације, за шта је било запрећено од пет година затвора до смртне казне – истакао је Грујовић у Одељењу за ратне злочине, пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем.

Тужилац из Новог Места, иначе, терети Грујовића (тада старијег водника ЈНА) да је „супротно међународном праву у време оружаног сукоба застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога (општина Ново Место), након избијања оружаних сукоба између ТО Словеније и јединица ЈНА”. У оптужници се тврди да је Грујовић „29. јуна 1991. и у следећим данима претио да ће складиште дићи у ваздух, чиме је престрашио 500–600 становника околних села Пушчава, Храст, Мост, Мартиња вас и Бруна вас, па су се одселили на неколико дана”. И да је реченог дана два пута из пиштоља пуцао на заповедника складишта Бранимира Фурлана (капетана, Словенца) у намери да га убије, погодио га једним метком али није дошло до повреда важних жила или живаца”, при чему је „и Фурлан пуцао на Грујовића”.

– Да ли сте приметили да се становништво ових околних села иселило? – упитао је судија окривљеног.

– Не, пролазили су возилима чак поред капије складишта, на четири или пет метара. Догледом смо посматрали да ли нам прети опасност и лепо водимо да људи тамо на 700–800 метара косе, пласте, возе тракторе и кола.

Грујовић је у одбрани додао да је два или три дана пошто је преузео команду над складиштем уследио позив поштарке из Мокронога, која је телефоном тражила да неко од војника дође у село за пакете, писма и новац.

– Кажем да не смем никога да шаљем и питам је може ли она да донесе. Та жена становала је баш ту у близини, дође без проблема и донесе ту пошту. Попила је кафу, попричали смо петнаестак минута. После пар дана у складиште је дошао и Борис Хаздовац из Шентруперта, то је исто близу. Чак нам је донео и цигарете и видео да је све нормално.

Грујовићев бранилац, београдски адвокат Светозар Ж. Павловић, упитао је капетана да ли је било ко од мештана из оближњих села напустио огњиште страхујући да ће складиште одлетети у ваздух.

– Не знам никога, нити сам могао да видим, нити је ико напустио. Ми нисмо вршили никакву депортацију, нити имали додира са било ким ван круга складишта – гласио је одговор.

У саслушању је питањем учествовао и адвокат Борут Шкерљ из Новог Места, који је овим поводом допутовао у Београд, пошто га је словеначки суд поставио за Грујовићевог браниоца по службеној дужности. Саслушању је присуствовала и Снежана Станојковић, заменик тужиоца за ратне злочине Републике Србије, док је судија Дилпарић у једном тренутку напоменуо да се „тужилац из Словеније није удостојио да дође, а био је ред”.

Чим је ранио Фурлана, Грујовић је преузео складиште, са њим је остао водник Дејан Ковачевић (Хрват) и још 33 војника, највише Срба. Успели су да сачувају и свој живот и имовину ЈНА, па је већ тих дана, указом начелника ГШ Вељка Кадијевића, Грујовић због војничког и људског подвига одједном унапређен за четири ранга и постао поручник.

Фурлан је био лакше рањен у ногу, касније je стигао до чина бригадног генерала, па је јула 2010. постао командант Словеначких оружаних снага и три пута посећивао јединице своје војске у саставу НАТО трупа у Авганистану.

Окружни суд у Новом Месту још 16. септембра 1997. године одредио је притвор Грујовићу (у одсуству) и за њим расписао међународну потерницу. Средином 2007. обновио је потерницу путем Интерпола јер српски јунак није дошао у посед словеначке правде. У том суду је 13. октобра ове године почело суђење Грујовићу, рочиштем за претходно саслушање, али се капетан није одазвао јер би, по тврдњи адвоката, био ухапшен одмах чим изађе из Србије. Зато је из Новог Места уследила замолница да буде саслушан у Београду.

Гвозден ОТАШЕВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*