Хан: ЕУ не жели да увезе проблем Kосова

1

Европски комесар за проширење Јоханес Хан изјавио је данас у Београду да Брисел не жели да на мала врата увезе проблем Kосова у ЕУ и да нормализација односа с Приштином директно утиче на даљи напредак Србије у европским интеграцијама.

– Проширење се заснива искључиво на заслугама сваког кандидата, ви држите кључеве од врата ЕУ, али ЕУ мора да види сталну, одрживу нереверзибилну нормализацију односа с Приштином пре коначног приступа ЕУ. Не желимо да увеземо то питање кроз мала врата у ЕУ – изјавио је Хан на предавању „ЕУ-Србија: Стратешко партнерство за будућност“ за чланове Националног конвента о ЕУ и амбасадоре земаља чланица.

Хан је рекао да није дошао у Београд да каже како лидери Србије и Kосова треба да воде дијалог нити да понуди готово ресење.

– То треба посматрати као велику историјску прилику пружања руке другој страни и проналажење трајног решења за питање које прогања вашу земљу и регион превише дуго – рекао је Хан на предавању у београдском хотелу Метропол.

Истакавши да помирење не значи негирање чињеница и одговорности за почињено, ни окретање новог листа, већ извлачење поуке из историје да би се изградила боља будућност, Хан је рекао да су за то потребни визија, храборст и осећај за реалност.

– Бити патриота и члан ЕУ није у супротности, то су две стране истог новчића. Али, ако пропустите рандеву с историјом други ће уместо вас доносити одлуке на вашу штету – казао је Хан.

Такве одлуке, додао је, захтевају најшири консензус и то изван саме политике и у том смислу је позив председника Србије Александра Вучића на унутрашњи дијалог важан корак, који показује „визију, релизам и снажну посвећеност интересима народа“.

Нема ограничења брзине, али кључан је квалитет

– Не постоји ограничење брзине „на аутопуту ка чланству у ЕУ“, али квалитет иде пре брзине, те и темпо и брзина преговора Србије зависе од реформи, нарочито у области владавине права – изјавио је Хан и додао да је фокус на квалитет заиста кључан, не само због важности владавине права и независног правосуђа, потпуног поштовања људских права и функционалне, транспарентне јавне управе, већ и зато што владавина права и економски развој иду једно уз друго.

То је модел на коме је заснована сама ЕУ, истакао је европски комесар и додао да је сам процес припреме за чланство у ЕУ пођеднако важан као и сам циљ.

Захваљујући тој мешавини демократских вредности, основних права и слободне тржишне привреде, ЕУ је, каже Хан, успела да изгради свој просперитет, а подвлачи да владавина права није опција у ЕУ, већ обавеза.

– ЕУ није правна држава, већ правна заједница и управо зато верујем да су питања владавине права заиста главни приоритет на коме треба да се ради у Србији, јер ћемо тиме имати директан утицај на животе грађана, њихово запошљавање и пословање – сматра Хан.

Према његовим речима, непристрасност и ефикасност правосуђа, затим унапређење борбе против организованог криминала, боља животна средина, слобода изражавања и медија, то су такође велики изазови и све што се ради на тим пољима, не ради се „због мене, нити као услуга Бриселу, већ радите за себе саме“.

Наравно, како додаје комесар за проширење ЕУ, решавање свих тих изазова захтева време: владавина права не представља „инстант кафу“, већ реформе у тој области захтевају велико ангажовање, не само српске владе, већ свих интересних група у целокупном друштву Србије.

– То заиста јесу кључне ствари, у то будите уверени. Наше земље чланице врло пажљиво посматрају дешавање у овом региону – истиче Хан.

Европски комесар за проширење похвалио је Србију на економском плану, на добрим резултатима на буџетској консолидацији и конкурентности коју је постигла протеклих година и сматра да су сви ти напори почели да доносе плодове, али и да је ипак, остало још доста тога што треба да се уради како би се искористио пун потенцијал Србије, који би могао да постане локомотива за шири регион.

Сви смо ми мали играчи

У глобализованом свету, каже Хан, „сви смо мали играчи, на крају дана“, те су тако земље чланице ЕУ корак по корак створиле највеће јединствено тржиште где инвеститори имају приступ великом броју потрошача.

Дакле, величина јесте битна, констатује Хан и каже и да споразум Цефта, либерализација тржишта не представља алтернативу приступању ЕУ, ни споредан колосек, нити чекаоницу, не мења, нити одлаже чланство у ЕУ, већ, истиче Хан, супротно томе, то је један корак напред у вашој припреми ка приступању јединственом тржишту ЕУ и наравно, решава одређене структурне слабости целог региона, као што је, између осталог, недовољно развијен ланац снабдевања.

– Србија овде такође има кључну улогу, као тренутно председавајући Цефте. Зашто све то наглашавам – у протеклих 10 година, обим трговинске размене земаља ЕУ са регионом готово се удвостручио на 42 милијарде евра годишње, а тај обим, унутар самог региона није се променио и даље је исти – каже Хан.

Према томе, како сматра, види се да ту има много потенцијала у самом региону, под условом да се направи напредак у заједничком регионалном простору.

– Дакле, ако гурамо напред са владавином права и економским реформама, то су кључне ствари, али постоји и трећи кључни приоритет Србије, а то је дијалог са Kосовом и као што знате, нормализација односа са Приштином јесте питање које директно утиче на даљи напредак у процесу приступања – нагласио је Хан.

Kада је реч о поглављу 35, Хан каже да је ствар у томе да се проширење заснива искључиво на заслугама сваког кандидата.

– Ви држите кључеве од врата ЕУ, али ЕУ мора да види сталан, обавезан, нереверзибилан односе са Приштином. Европа је заснована на регијама, потребне су нам јаке, уравнотежене регије, не желимо економски снажан део Европе и слабе делове Европе. За општи успех и напредак Европе, има много смисла да се још један блок од 20 милиона људи укључи у Унију – сматра Хан.

Са друге стране, наглашава он, слободан је избор земаља да се одлуче хоће ли или не да искористе ту прилику.

Морамо да будемо сви заједно

– Не будим се ја свако јутро да гледам атлас да видим ко би следећи могао да буде потенцијално кандидат за ЕУ и да зовем владе по региону и питам ‘хоћете да се укључите у Унију, хоћете ли’. То је такође порука коју треба пренети грађанима. У њиховом је интересу да се иде у ЕУ – истиче Хан.

Додаје да редовно прати истраживања јавног мњења, те да се подршка ЕУ мења, али то прати и зато говори о процесу, а сматра и да се код нас Европа често доживљава као неко ко „стално нешто тражи, условљава, морате да промените ово, реформишете оно“ и то је, како сматра, људска реакција.

– Kада се нешто мења, то носи са собом неизвесност, а то људи не воле, хоће да знају шта ће се дешавати сутра. Реформе нису увек добродошле. Морате да гледате суштину, ко вама збиља нешто даје, пружа, заиста, опипљиво. Ми и својим грађанима морамо да се обраћамо. Није свако ни у Европи срећан када говоримо о ширењу уније, морамо и нашим грађанима то да објашњавамо, које су користи и зашто желимо нове чланице – каже Хан.

Овде смо на истом послу, истиче и понавља да су све европске земље мале, „једино што неке не знају да су мале“, те, ако се наступа заједнички, може се такмичити са изазовима које глобализација носи.

– Морамо да будемо сви заједно – јасан је Хан.

Вучићев позив на дијалог храбар, ЕУ перспектива неупитна

Високи комесар за проширење и сусетску политику Јоханес Хан изјавио је да је иницијатива председника Србије Александра Вучића да покрене унутрасњи дијалог о Kосову храбра и добродошла, као и да је европска перспектива Србије чврста и неупитна.

– Поводом иницијатива председника Вучића да покрене велику јавну дебату о овом осетљивом питању у Србији је веома добродошла. То показује храброст и реализам. Преговарачки оквир захтева свеобухватну нормализацију односа између Србије и Kосова која доприноси очувању мира и стабилности у региону и гарантује заштиту права свих грађана – рекао је Хан за „Вечерње новости“ уочи данашње посете Београду.

Хан је истакао да је европска перспектива Србије чврста и неупитна, а да темпо приступних преговора зависи од темпа реформи, нароцито у владавини права и нормализацији односа са Kосовом.

Он је додао и да није постављено ограничење брзине, али да јачање владавине права треба све више да постаје политички приоритет у Србији.

Хан је рекао да приступање ЕУ није само национални циљ Србије већ и ЕУ која је због тога од 2000. уложила око три милијарде евра субвенција.

– Са десет већ отворених поглавља од којих је неколико привремено затворено, или су на путу, Србија остварује континуирани напредак – рекао је европски комесар наводећи да ће његова кључна порука Влади и грађанима Србије бити да овај замах треба одржати и ојачати јер је ЕУ озбиљна у вези с приступањем.

Не постоји алтернатива томе да Србија постане део велике европске породице којој припада, каже он.

Хан је навео да су ЕУ и њене државе чланице на првом месту привредних партнера Србије и да само финансијска помоћ институција ЕУ износи око 200 милиона евра субвенција годишње.

Поводом односа Србије и Русије, он је рекао да је Србије одлучила да се креће ка чланству у ЕУ, што према његовим речима, подразумева и прогресивно ускладивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ до датума приступања.

– Србија треба да уложи додатне напоре у том погледу. Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ оставља довољно простора за развијање билатералних односа са земљама које нису чланице ЕУ, све док се заједнички оквир поштује – рекао је Хан.

 

 

Танјуг, Бета

1 КОМЕНТАР

  1. „Хан је навео да су ЕУ и њене државе чланице на првом месту привредних
    партнера Србије и да само финансијска помоћ институција ЕУ износи око
    200 милиона евра субвенција годишње.“

    А, када ће ЕУ да уплати Србији ратну одштету због НАТО рата/агресије
    1999-е, без одлуке Сваета безбедности , која се процењује на преко
    100.000.000 ДОЛАРА/ЕВРА, примарне штете, а накнадна штета је немерљива
    – МОРАЛНА и МАТЕРИЈАЛНА.
    Вас ће Руси разјебати, и од вас ће остати само једндеци, па ћете, педери,
    говнари, сатанисти… долазити да радите у Србију за корицу хлеба.

    Драган Славнић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*