Хероине Другог светског рата!

0

Погледајте ову жену и упамтите је заувек!

Свет није није постао само _- сада,он је увек био такав.Награду не добије увек онај ко је ње најдостојнији. Давне 2008.у 98-ој години умрла жена по имену ИринаСендлер.

За време Другог светског рата она је добила посао у Варшавском гету као водоинсталатер-заваривач. Будући да је била Немица она је знала о плановима нациста по питању Јевреја.На дну своје торбе за алат она је почела да износи децу из гета, а у задњем делу свог имала је џак у коме је сакривала већу децу камионета. Ту позади она је возила и пса кога је научила да лаје кад год би јој стража пропуштала камионче кроз капију гета. Војници, природно нису хтели да се задржавају са псом ,који је лајући прикривао звуке које би деца могла произвести.

За време те делатности Ирина је успела да изнесе из гета и самим тим спасе 2500 детета.Њу су нацисти открили и жестоко је избили пребивши јој и руке и ноге. Ирина је записала имена све деце коју је спасла и тај списак чувала у стакленој боци закопаној испод дрвета у задњем делу свог дворишта.

После рата она је покушала да пронађе преживеле родитеље и да окупи породице. Али већина њих је окончала живот у гасној комори. Деца, којима је Ирина помогла била су смештена у домовима или су била усвојена.

Године 2007. Ирина Сандлер је била номинована за Нобелову награду за мир. Није је добила.Ту награду је добио Ал Гор – за слајд –шоу о глобалном отопљавању. А наредне године је ту награду добио Барак Обама за своја предизборна обећања.

Прошло је 65 година од завршетка Другог светског рата у Европи. Ово електронско писмо је као знак сећања на 6 милиона Јевреја, 20-так милиона Руса, десетине милиона хришћана и 1900 католичких свештеника убијених, стрељаних, злостављаних, спаљених,изморених глађу и понижених.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ ИРИНЕ САНДЛЕР И ДИЈАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ

diana-budisavljevicДијана (Обексер) Будисављевић, рођена Аустријанка удата за Србина за време Другог светског рата спасла је из усташких логора смрти 15.336 деце, углавном из козарских, поткозарских и кордунских села а око 12000 њих је дочекало крај рата. За своје заслуге у хуманитарном раду, добила је орден СПЦ и државе Србије.

Овим дамама треба снимити филм, направити представу или штогод – да се не заборави.

Небојша Озмић/Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*