Хоће ли нагодба са Николићем за Вучића имати и бумеранг-ефекте?

ДА ЛИ ЈЕ ФОРМУЛАЦИЈА ДА ЋЕ „ЗАЈЕДНО ВЛАДАТИ” ТЕК ВЕРБАЛНА УТЕХА ЗА „ПОЛИТИЧКОГ ОЦА”?

0

НАПРЕДЊАЧКА драма између „политичког оца” и политичког сина» завшила се у суштини сасвим очекивано и оним што највише личи на њих двојицу.

Па ипак: ко је одустајањем Томислава Николића од самосталне кандидатуре за председника Србије највише профитирао а ко – највише изгубио?

Да ли је Вучић из свега извукао све сааме користи и предности ли ће његова нагодба са «политичким оцем» имати и бумеранг-ефекте?

Да ли је формулација да ће „заједно владати” пука вербална утеха за Николића?


Чедомир АНТИЋ, Напредни клуб

antic ced_0Николићу ће кроз годину дана понудити да буде почасни председник нечега

  • Да се Николић рационално понашао, био би против сваког договора са Вучићем и у кампању би ишао уз нечију подршку. Не уз подршку странке, али можда грађана, неког народног покрета, неких богатих људи или странаца. СНС је тако и дошла на власт: 2012. године су имали мање гласова него ДС, али су уз подршку странаца направили владу

ИЗ ОВОГА ће једино профитирати Вучић.

Губитник Николићевог кандидовања би био и Шешељ, јер би морао да се усмери на Николића, а не на остатак опозиције, а овако ће функционисати као у време Милошевића: нападаће, као, Вучића, а у ствари ће све време нападати опозицију.

Не можемо да кажемо са сигурношћу шта ће бити сутра, али за годину дана Николић или више неће бити у политици, или ће обављати безначајну дужност неког почасног председника или почасног потпредседника Владе.

За ових пар дана се показало да је Вучић успео у ономе што је радио пет година – одстранио је Николића из озбиљне политике.

Показало се да Николић нема програм, него да од доласка на место председника само гледа да остане у политици.

Тврдио је пазар, а када су му рекли да је изолован и да безусловно мора да прихвати Вучићеву кандидатуру, он је пробао да се договори око добрих услова за себе и блиске особе. Онда је, пошто му је понуђено мало, затегнуо ситуацију. Тражио је место за које није добио подршку.

СНС се показала као лидерска странка без идеологије и программа. Као странка која оличава проблеме Србије: мањак демократије и самосталности грађана.

Да се Николић рационално понашао, био би против сваког договора са Вучићем и у кампању би ишао уз нечију подршку. Не уз подршку странке, али можда грађана, неког народног покрета, неких богатих људи или странаца.

СНС је тако и дошла на власт: 2012. године су имали мање гласова него ДС, али су уз подршку странаца направили Владу.

Николић очигледно није имао нерава да иде до краја.

Он још има неко поверење грађана… а формулација о заједничком управљању говори да он можда још може да се повуче.

То што медији кажу да је он одустао од кандидатуре, он то није рекао у овој изјави! Лично мислим да је његово време прошло јер нема трајни план – од политичког до страначког.


Бранко РАДУН, политички аналитичар, уредник портала „Видовдан”

10_1000x0Добитници Вучић и Шешељ, а највећи губитник Јеремић коме би Николић донео други круг

ОВО ЈЕ био највећи тест за Вучића од доласка на власт.

Николић би на изборима сигурно добио десетак процената. Дошло би до раскола у СНС који би дугорочно оштетио Вучићеву власт.

Ово и показује будући крај Вучићеве власти. Понос убија политичара. А он је уверен да је он решење за све.

Он може лако да победи Николића, али последица овога може да се пореди са сукобом Ђелић-Динкић 2002. године или Коштуница-Ђинђић.

Највећи добитник је Вучић, који сад има озбиљне шансе да победи у првом кругу.

Други добитник је Шешељ, коме би Тома узео део старих радикалских бирача.

Губитник је највише Вук Јеремић који је подржао Тому и имао разумевања за његове проблеме са Вучићем. Рачунао је да би Тома узео нешто гласова и Вучићу и Шешељу и да би му то омогућило други круг, у коме би онда он био фаворит. Зато је Јеремић највећи губитник Николићевог одустајања од кандидатуре.

Тома је блефирао. Сада не можемо да знамо шта ће добити после избора и шта заправо значи формулација да ће Вучић и он заједно владати Србијом.

У принципу, он није имао избора. Кандидатура му без странке и инфраструктуре не би ништа донела. Не би прошао у други круг.

Ова формулација је утешна, да не призна пораз у надигравању, него да има частан излаз.


Јово БАКИЋ, социолог

images_0Опозиција би нешто добила да је Николић у игри, а он је избегао изузетно прљаву кампању

ВУЧИЋ би нешто мало изгубио да се Николић кандидовао, а овако неће доћи до тог губитка.

То није много, то је неколико процената, али би баш толико можда довело до другог круга. Што не значи да га сада неће бити.

Напредњаци у целини су изгубили овом афером јер се показало да основну улогу не игра идеологија него лични интереси.

Опозиција је на истом. Додуше, добила би да је Николић остао у игри.

Николић добија то што неће проћи кроз изузетно прљаву кампању која би се против њега водила на свим телевизијама са националном покривеношћу и у значајном делу штампе.

Он добија што неће бити блаћен. Има пуно путера на глави. То би било изношено и јавно и преко судских процеса.

Најава да ће заједнички водити државу је само изјава која служи да Николић спаси образ и ни за шта друго.

А да ли је могуће да се опет предомисли и кандидује?

У политици је све могуће.

Диана МИЛОШЕВИЋ, ФАКТИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*