Hoće li novo rusko nalazište na Arktiku uticati na cenu nafte?

0

Kompanija „Rosneftь“ otkrila je prvo nalazište na Istočnom Arktiku, za koje se može ispostaviti da je najveće u epikontinentalnom pojasu. U ovu bušotinu se polažu velike nade. Očekuje se da će se već kroz 4 godine iz nje vaditi velike količine nafte. Pitanje je, međutim, koliko će to uticati na tržište.

Prvo otkriveno nalazište nafte u epikontinentalnom pojasu Istočnog Arktika pripada kompaniji „Rosneftь“. Po količini dobijene nafte to može postati najveće nalazište u celom regionu. Analitičari procenjuju da će 2050. godine arktički epikontinentalni pojas obezbeđivati 20-30% ukupne ruske nafte.

I sama kompanija očekuje mnogo od ovog nalazišta. „Sasvim je očigledno da nam se posrećilo, s tim što treba istaći ogromne napore koje su uložili geolozi i stručnjaci za naftne bušotine“, rekao je zvanični predstavnik kompanije „Rosneftь“ Mihail Leontjev.

I zaista je u epikontinentalnom pojasu urađen veliki posao za vrlo kratko vreme. Kompanija je počela sa bušenjem u aprilu 2017. godine, odmah posle video-linka sa predsednikom RF Vladimirom Putinom, koji je tada okarakterisao te radove kao stvaranje „čitave naftno-gasne provincije, koja čak i prema preliminarnim informacijama sadrži milione tona uslovnog goriva“.
Očekuje se da će industrijska eksploatacija nafte početi 2020-2021. godine, saopštava „Komersantь FM“. Kao i uvek, glavno je pitanje odnosa uloženog novca i ostvarenog profita. Na tržištu nafte je prisutna dugoročna tendencija opadanja cena. Pitanje je kako će se ruska „srećka“ uklopiti u tržište.

Skupa nafta

Nalazište je otkriveno prilikom pravljenja najsevernije bušotine „Centralno-Olginska-1“ u ruskom delu arktičkog epikontinentalnog pojasa u Hatangskom zalivu Laptevskog mora. To je prvo nalazište na Arktiku. Kompanija „Rosneftь“ u ovom trenutku poseduje 28 licenciranih zona u epikontinentalnom pojasu, koje prema procenama sadrže 34 milijarde tona goriva, što je oko 80% svih parcela koje poseduju ruske kompanije.
Za prirodna bogatstva u ovom delu epikontinentalnog pojasa vodila se žestoka borba, i pored toga što je pre tri godine geološko istraživanje samo jedne bušotine koštalo 200 miliona dolara jer tamo nije bilo nikakve infrastrukture, a period u kome funkcioniše saobraćaj na ovom području ne traje duže od dva meseca godišnje. Pa ipak, bez obzira na sankcije zapadnih zemalja, kompanija „Rosneftь“ planira da u narednih 5 godina zajedno sa partnerima investira oko 8,4 milijarde dolara u industrijalizaciju nalazišta.

Ispostavlja se da je ta nafta prilično skupa, smatra glavni ekonomista agencije za konsalting „PF Kapital“ Jevgenij Nadoršin: „Svi ti arktički projekti [kao i pojedini projekti kompanije ’Surgutneftegaz’, na primer – „Ruska reč“] sada se ne mogu okarakterisati kao rentabilni. Tamo bez sumnje postoji potencijal, ali je to potencijal koji je daleko izvan doglednih horizonata prognoziranja“.

Otežavajuće okolnosti

Danas su svetske cene nafte opale pod uticajem čitavog niza faktora. To su i velike rezerve u SAD, i aktivnost američkih naftaša, i porast eksploatacije nafte u Libiji koja nije sputana nikakvim obavezama i ograničenjima u okviru OPEK-a.

Nafta pojeftinjuje već četvrtu nedelju zaredom i teško da će radovi u arktičkom epikontinentalnom pojasu (i sada i kad počne eksploatacija) moći da preokrenu situaciju na ćudljivom tržištu, slaže se Vladimir Bragin, direktor za analizu finansijskih tržišta i makroekonomije menadžerske kompanije „Alьfa-Kapital”. „Sada to uopšte neće imati bitnijeg uticaja iz prostog razloga što smo mi vadili naftu i na drugim mestima, i to malo jeftinije. Bitno je nešto drugo – koliko će koštati transport, eksploatacija, čuvanje i ostalo. U suštini, da bi se takva nafta mogla eksploatisati potrebno je da cene nafte budu visoke. A da bi bile visoke potrebno je da alternativna nalazišta ipak ne pokrivaju trenutnu potražnju”, kaže Bragin.

U ovom trenutku nema nestašice. Štaviše, analitičar kompanije „Otkrыtie Broker” Andrej Kočetkov smatra da sada nisu baš najpovoljniji uslovi za finansiranje industrijalizacije tih nalazišta, jer je kompanija „Rosneftь” opterećena kreditima u situaciji kada su svetske cene nafte niske, a finansiranje iz inostranstva je i dalje ograničeno. „Prema tome, ovo nalazište će dobro doći u dosta dalekoj perspektivi, kada na tržištu počne da se oseća nedostatak nafte”, kaže on.Uz sve to ne treba gubiti iz vida ni produženje sporazuma sa OPEK-om o ograničenoj eksploataciji, mada je sada mala verovatnoća da će taj sporazum biti ispoštovan, ističe Nadoršin. Već posle prvog sporazuma sklopljenog prošle godine naftaši su počeli da govore o takozvanom „količinskom manevru”, kada kompanije manipulišu pokazateljima eksploatacije i izvoza, tako da će u drugom polugodištu biti još više povoda za sumnju u poštovanje sporazuma nego u prvom polugodištu. „Čini mi se da u drugom polugodištu može znatno opasti disciplina OPEK-a kada je reč o ispunjavanju sporazuma. Zbog toga je moguće da će razmere neispunjavanja tog sporazuma uveliko amortizovati svu naftu koja ’poteče’ sa Arktika”, smatra on.

Ruska reč

POSTAVI ODGOVOR

*