Хоће ли се Вулиново ударање чврга Американцима уздићи до корекције државног курса?

0

ПОЧИЊЕ да се догађа и понешто што себи влада Александра Вучића досад није дозвољавала.

          Вучићев омиљени министар Александар Вулин јавно је довео у везу догађања са оружјем у Јајинцима са америчком амбасадом.

          А Вучић се од тога није оградио, нити сменио Вулина, па су се већ појавиле претпоставке да Вулин није говорио само у своје име.

          Ивица Дачић почео да говори попут Томислава Николића: ако нас доведете до избора ЕУ или Русија – изабраћемо Русију.

          Догађа ли се ово нешто између Вучићеве власти и Американаца и Европске уније само што оно што је најважније још плива испод воде?

          Да ли је ово почетак макар корекције државног курса или Вучићева власт покушава да само мало скупље наплаћује уступке које чини странцима?

          Хоће ли ово потрајати и развијати се даље или ће се показати да су се „државна деца“ у Београду само мало занела, као оно Ђинђић кад је писао поводом КиМ Путину, Бушу и Блеру или Коштуница кад је био поставио Николића за председника Народне скупштине?

____________________________________________________________________________________________________________________

Слободан АНТОНИЋ, социолог

          Све је представа намењена

       патриотском делу бирача СНС

  •  Још се не може закључивати ништа озбиљно о наводним стратешким променама наше спољне политике

НА РЕЛАЦИЈИВлада – америчка амбасада, на званичном нивоу постоји добар однос. Са друге стране, на нивоу кога репрезентују таблоиди и поједини министри у Влади, ту, с времена на време, имамо повремене несугласице, чак и инциденте.           Па онда, на следећем кораку имате опет састанак председника Владе са америчким амбасадором, после кога они издају саопштење да је све у реду. Па онда опет имате таблоиде који пишу да иза свега – када је реч о дестабилизацији Владе – стоје ЦИА и Вашингтон. Па онда опет имате састанак.

          Дакле, то су различите фазе и различите политичке игре. А на основу тога се не може закључивати ништа озбиљно о наводним стратешким променама наше спољне политике.

          Вулин је повезао три потпуно одвојене ствари. Једна је оружје које је нађено у Јајинцима. Друга су избори и оно што се дешавало у изборној ноћи – опозиција је рекламирала одређене нерегуларности поводом бројања и рачунања освојених мандата. Трећа ствар је то што ради америчка амбасада, односно њихова политика која је на делу овде у Београду.

          Те ствари су стављене у исти џак и добили смо једну – како рекосте – представу, намењену патриотском делу СНС бирача, која треба да покаже како Влада води суверену политику дистанце између Москве и Вашингтона.

          То, очигледно, није тачно.

          Оно што Влада ради је приближавање на сваки начин, не само Бриселу, него и Вашингтону, односно постепено удаљавање од Москве. То је нешто што се може показати и у сфери политике и у сфери безбедности, имајући у виду она три споразума који су склопљени са НАТО. То је стварно, све остало је представа.

_________________________________________________________________________________________________________________

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда

          Рано је да се говори о промени курса, али ова   влада фрустрира западне амбасадоре више него иједна

  • После четири године и Вучићава влада је завршила круг својих уступака, није више у могућности да их испоручује и, и са становишта западних амбасадора, она је потрошена и зрела за смену. Са друге стране, међутим, она још увек ужива поверење већине грађана, и тај раскорак је нова и непријатна чињеница за странце. Истовремено, отварањем замашних послова са Кином и добрим односима са Русијом она не показује знаке посустајања и, уколико укњижи неки успех са тим земљама, њена бирачка база биће још чвршћа

          РАНО је да се говори о промени курса, али је чињеница да је ово влада која фрустрира западне амбасадоре више него иједна од 2000. године. Зашто?

          Зато што је напустила уобичајени ритам владања Србијом. Све претходне владе у својим првим годинама истицале су се прекомерним уступцима западним силама. Ова исто тако. Али, док су се претходне владе уступцима трошиле и у бирачком телу, све су имале свој рок трајања.

          Кад би оненемоћале да изручују даље уступке странцима, дакле, када би постале истрошене за њих, истовремено су се трошиле и код бирача и тако завршавале лук своје владавине.

          После четири године и Вучићава влада је завршила круг својих уступака, није више у могућности да их испоручује и, и са становишта западних амбасадора, она је потрошена и зрела за смену. Са друге стране, међутим, она још увек ужива поверење већине грађана, и тај раскорак је нова и непријатна чињеница за странце. Истовремено, отварањем замашних послова са Кином и добрим односима са Русијом она не показује знаке посустајања и, уколико укњижи неки успех са тим земљама, њена бирачка база биће још чвршћа.

          Зато је ово нова ситуација, којој погодује и нова међународна конфигурација. Да би се видело на шта ће ова незапамћена полемика са америчким амбасадором и претње премијеру Вучићу изаћи, за почетак би ваљало сачекати резултат неизвесних америчких избора, који је за бар половину човечанства данас важнији од избора у матичним земљама.

          Због свега тога није лако предвидети ни будуће потезе ни епилог кризе односа између Београда и западних сила, али би ново затезање Србије свакао ваљало поздравити.

_____________________________________________________________________________________________________________________

Слободан РЕЉИЋ, социолог

Партнерски однос Вашингтона према Београду   

      не види нико осим професоналних лобиста

  • И Меркелову  су Американци прислушкивали као члана локалне екипе за диловање „белог праха“. Годинама, сваки дан. И не намеравају да стану! А ни она (Бизмаркова наследица, хеј!) није могла да отпусти „шпијуне“ из БНД-еа који су радили за „другу земљу“, погодите коју а да не бацате поглед у Викиликсове извештаје. Па, што би то могао Александар Вучић, коме су Немци и Ангела узор над узорима !? Уосталом, ни једно од њих и не мора да иде даље од свог кабинета да би нашли људство које „ради за водећу земљу слободног света“, што је обавеза сваког поштеног либерала (ма из које партије био) као што су „поштени комунисти“ знали за своју обавезу према Москви

          НЕ ВЕРУЈЕМ да се данас може говорити о „(за)хлађењу односа“ између Србије и Америке.

          Таква врста објаве подразумева да се радило о односима партнера – две стране су добровољно ушле у неки однос, успоставиле обострано пожељне релације, па зато успостављају топле и пристојне односе, а с обострано искреном намером да се они унапређују.

          Ко је тај ко стварно види такав однос Вашингтона и Ленглија према Београду?

          Сем професионалних лобиста – нико!

          Сједињене Америчке Државе, још од времена разбијања СФРЈ, према Србији имају такав приступ да се њихова понуда, без шансе да погрешите, вазда и од било кога могла тумачити као – принуда, претња, завртање руке, разарање система Србије као непријатељског, уцењивање политичких личности и система, кажњавање друштва и привреде до најбруталнијег бомбардовања у трајању од 88 дана, али тако да се противнику није давала ни минимално фер-шанса.

          Делимично симболички, а углавном и као „понављање историје“, тај обрачун из 1999. је личио на беспризорно ликвидирање Сијукса и Чејена век и по раније – кроз апсолутну надмоћ ратних средстава и начином који није подразумевао поштивање ни хришћанског морала, ни међународних закона, ни обичајног фер-плеја.

          Резултати  „пријатељског“ напора, наших савезника из два светска рата, ни данас нису сагледиви. Кад се завршило убијање и разарање земље – процес је настављен „другим средствима“.

          С америчким аминовањем латентно је стање нападнутости свега што је српско: од Републике Српске, Срба у Црној Гори, српске Цркве, протеривања становништва, разарања средњовековних објеката од изузетног значаја за српску, европску и светску културу…

          Последња досетка из тог корпуса „америчких пријатељских односа“ према Србима је подршка претварању у науку – „чињенице“ да су српске манастире на Косову подигли Албанци!

          Кад уз то не би била Америка, свет би мислио да је ово секвенца из „Мућки“ или Монтипајтоновских историјских конструкта. Али, не. Американци то подржавају као што им није сметало ни да одобре признавање диплома албанским студентима медицине који су учили анатомију и хирургију по подрумима.

          И, добро. Где је сад ту простор за добре односе, а да би они онда изненада – захладили? Наравно, да ту није било никаквих односа, сем уцена, претњи и – дипломатског паковања тога за јавност. И обећавања шаргарепице. Али више, онако из обичајних разлога.

          Каже се неком добром Кирбију, реци им: Добићеш, ако будеш добар. А сви знамо – да ти добар бити не можеш. Али док безусловно предајеш све што тражимо, обоје ћемо се понашати као да ти то из своје воље. Чак, са одушевљењем! За то ћете твоји оптуживати да си издајник, али „Фридом хаус“ ће ти издати потврду да си демократа. Иако је то у чему си – колонијална демократија, par excellence.

          ММФ ће, ако будеш добар, одустати од тога да те грди на сва уста.

          Иако су пао у Четврти свет и деца твојих радника су заборавила како изгледа пун фрижидер, наћиће се неки плаћени анонимни чиновник који ће рећи да је то – Србија на добром путу. Са стопом раста највећом у галаксији Кумова слама.

          Што да не? Толико могу да нам учине.

          Али, будимо фер. Да ли је однос Американаца суштински другачији према хиперузору нашег премијера госпођи у демоде костимима Ангели Меркел?

          Не, и њу су прислушкивали као члана локалне екипе за диловање „белог праха“. Годинама, сваки дан. И не намеравају да стану! И да ли јој се „једини црни председник у историји Америке“ и у назнаци извинио? Бајден то и не мора, формацијски. Ни она (Бизмаркова наследица, хеј!) није могла да отпусти „шпијуне“ из БНД-еа који су радили за „другу земљу“, погодите коју а да не бацате поглед у Викиликсове извештаје.

          Па, што би то могао Александар Вучић, коме су Немци и Ангела узор над узорима !? Уосталом, ни једно од њих и не мора да иде даље од свог кабинета да би нашли људство које „ради за водећу земљу слободног света“, што је обавеза сваког поштеног либерала (ма из које партије био) као што су „поштени комунисти“ знали за своју обавезу према Москви.

          Ово што се сад дешава је само скраћивање ланца на који је Србија везана. И ако се не одупре, имаће све мање могућности и да удахне довољно ваздуха.

          Не знам да ли и инсајдери у нашем систему владања, мислим на министре, па и на првог међу њима, уопште имају представу којом брзином ће им данашња Америка извлачити столицу испод ногу.

          Једино се надам да уколико и даље постојано остају у улози „америчког пријатеља“ разумеју да се Кисинџер није шалио кад је говорио да се не зна да ли је опасније бити амерички непријатељ или амерички пријатељ. Стари Хенри је то изговарао као онај веселник из наш вица који је одговарао на питање да ли је читао „На Дрини ћуприја“. Чуј, чит’о! Ход’о, буразеру! Зна то из личног искуства.

_________________________________________________________________________________________________________________________

Александар ПАВИЋ, Фонд стратешке културе

          Најзад је дошла нека реакција од стране државе

                 и надајмо се да се на томе неће завршити

  • Сви се питамо зашто је Вулин (или преко њега Вучић) овако иступио. Надамо се да то јесте најава промена. Јер је и било крајње време! Скот је заслужио да буде упозорен због интервјуа у коме се умешао у унутрашње ствари државе

НАДАМ да се назире суверенија политика, али поучен досадашњим искуством, где су обично дизане неке лажне заставе после којих је следио повратак на старе позиције ради ситних политичких поена – морамо да сачекамо неке конкретније кораке.

          На првом месту, да се види шта произлази из ових дешавања: да ли ће се десити стварна чистка служби, да ли ћемо видети неке конкретне кораке заједно са Русијом, или ће ово остати на размени реторике и спуштању лопте. А Вулин је већ почео да спушта лопту.

          Гајим неку наду, али поучен искуством, ни у шта не верујем.

          Сви се питамо зашто је Вулин (или преко њега Вучић) овако иступио. Надамо се да то јесте најава промена. Јер је и било крајње време!

          Скот је заслужио да буде упозорен због интервјуа у коме се умешао у унутрашње ствари државе. Међутим, ово јесте преседан. Мислим да је Монтгомери наступио у своје име. Сећамо се да је рекао да би за Србију било боље да победи Трамп, а то излази из оквира што би било који амбасадор рекао.

          Ако је он изашао у сусрет Амбасади, да јој мало помогне и да јој изнесе предлог за маринца који се изругивао премијеру и ако она то буде урадила – онда ћемо видети неку координацију. Мислим да Монтгомери говори у своје име и да Скот ипак мора да на крају каже нешто у своје име. Ипак је он тај који представља Америку.

          То не може да ради неки бивши амбасадор. На Скотовом пољу је лоптица.

          Он се константно меша у наше унутрашње ствари.

          Хајде да закључимо овако: најзад је дошла нека реакција од стране државе и надајмо се да се на томе неће завршити.

Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*