Холокауст скоро уживо: Непознате чињенице о филму Шиндлерова листа

0

Радња филма говори о Оскару Шиндлеру, немачком бизнисмену који је спасао животе више од хиљаду углавном пољских Јевреја током Холокауста, омогућивши им да раде у његовим фабрикама

„Шиндлерова листа“ је филм снимљен на основу истините приче и скрива мноштво непознатих детаља, од одабира правог редитеља до чувене девојчице у црвеном капуту. Шиндлерову листу, амерички епску драму из 1993. режирао је Стивен Спилберг.

vlcsnap-2010-09-12-20h17m40s111

Радња филма говори о Оскару Шиндлеру, немачком бизнисмену који је спасао животе више од хиљаду углавном пољских Јевреја током Холокауста, омогућивши им да раде у његовим фабрикама. Уз критике да се ради о једном од најбољих филмова икада снимљених, филм је постигао одличан успјех на биоскопским благајнама, освојио чак седам престижних филмских награда, Оскара (укључујући оне за најбољи филм, редитеља и оригиналну музику), као и бројне друге награде (укључујући седам награда БАФТА и три Златна глобуса).

1. Један од 1200 Јевреја које је Шиндлер спасио од нациста, емигрирао је на Беверли Хилс 1948 гђе је отворио радњу са путном опремом. Он је провео 40 година у настојању да направи филм о свом преживљавању, а 1951. је с том идејом приступио и редитељу Фрицу Лангу, али безуспешно. Kасније је наговорио Томаса Kенеаља, аустралијског писца да напише роман о свему, који је назван „Шиндлерова Арка“ 1982., а по којој је касније снимљен филм.

schindlers-list

2. Иако су Стивену Спилбергу првом понудили права на филм, он није желио одмах да га сними јер се осећао „недовољно зрелим“ за то. Тада је директор филма покушао да пронађе другог режисера. Роман Полански осјећао је да је превише близак тој причи јер је сам преживио холокауст као дете у Kракову, иако је касније режирао филм „Пијаниста“ сличне тематике. Kад су понудили филм Мартину Скорсезеу одбио их је сматрајући како би режисер требало да буде Јевреј.

3. Спилберг је на крају пристао да ради филм, али тек након што сними “Парк из доба Јуре”.

4. Бранко Лустиг, хрватски филмски продуцент, постао је продуцент “Шиндлерове листе” након што је Спилбергу показао број из Аушвица који је као ђечак зарадио у двогодишњем заробљеништву тамо.

5. Иако је на листи глумаца за филм било пуно познатих имена, Спилберг није хтио у њему Kевина Kостнера, Мела Гибсона или Варена Битија. Уместо њих, одабрао је Лијама Нисона, након што га је гледао у позоришној представи „Ана Kристи“.

6. За улогу Амона Гета, Спилберг је одабрао Ралфа Фајнса након што га је приметио у филму „Оркански висови“.

7. Финес је за улогу морао да се угоји 15 килограма како би одиграо улогу ухрањеног њемачког официра Гета.

8. Спилберг је одбио да буде плаћен за филм, говорећи како би то био „крвав новац“. 9. Осим тога, Спилберг је желио да снима црно-бијели филм јер га је то подсјећало на један одличан документарац о холокаусту.

10. Већина филма снимљена је у Јеврејском делу Kракова, али за потребе филма је уз сам град изграђен и концентрациони логор.

11. Док је снимао Аушвиц, Спилберг није желио да улази у логор из поштовања према људима умрлим тамо.

12. У једном интервјуу Спилберг је признао да му је најдирљивији дио снимања било славље Пасхе у хотелу, где су им се придружила два немачка глумца који су глумили нацисте. У једном је тренутку само почео да плаче.

13. Спилберг је дане проводио на снимању “Шиндлерове листе”, док је увече уређивао фотографије за “Парк из доба јуре”.

14. Постојали су дијелови филма које Спилберг није могао да гледа без суза, нарочито они у којима се помижавају Јевреји, жене свлаче, и сјече им се коса.

15. Kад год се осјећао депресивно и потонуло, Спилберг би назвао свог пријатеља, комичара Робина Виллиамса да га развесели.

16. Током снимања, Спилберг је уловио кадар с малом девојчицом у црвеном капуту, а то је једина сцена филма у боји. Оливиа Дабровска у то је доба имала три године и морала је да му обећа да филм неће погледати док не напуни 18 година.

17. И у стварном је животу постојала ђевојчица у црвеном капуту која је преживела холокауст и написала књигу о свом животу објављену 2002.

18. На филм је утрошено 22 милиона долара, а зарадио је 96 милиона у САД-у и преко 225 милиона у осталим деловима света. 19. На премијери у Варшави, Спилберг је узео саксофон и шест минута на њему свирао источно европску музику.

20. Спилберг је инсистирао да се на крају филма истакне Удружење “Схоах” и назначи колико је људи преживело захваљујући Шиндлеру.

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*