HRONOLOGIJA NATO ZLOČINA: 25. mart 1999. godine (2.dan)

0

Generalštab VJ je saopštio da su vazdušne snage NATO-a gađale više od 50 vojnih i industrijskih objekata namenske proizvodnje. Poginulo je 10 vojnika, a ranjeno 38. U drugom talasu vojni ciljevi u SRJ gađani su krstarećim raketama „Tomahavk“.

Rusko ministarstvo za vanredne situacije je saopštilo da je tokom vazdušnih napada NATO na SRJ tokom noći sa brodova i aviona lansirano 90 krstarećih raketa „Tomahavk“ i da je u operaciji učestvovalo 210 aviona, četiri broda i tri podmornice.

U noći između četvrtka 25. i petka 26. marta u rejonu aerodroma Lađevci ispaljeno je 20 projektila, od toga deset projektila pogodilo je rejon aerodroma, a dva su pala u atar sela Cvetke.

Prekinuta je nastava u školama i na fakultetima u Srbiji. Racionilizovano je snabdevanje gorivom i otkazani su svi letovi na beogradskom aerodromu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan, je izrazio razumevanje za „vazdušne udare“ NATO na SR Jugoslaviju, ali je dodao da je u odlučivanju o upotrebi sile trebalo da bude uključen i Savet bezbednosti.

Ruski predsjednik Boris Jeljcin izjavio da je „agresija NATO protiv SRJ gruba greška“ američke diplomatije i predsednika Bila Klintona.

Generalni sekretar NATO, Havijer Solana, je izjavio da je krajnji cilj „vojne operacije NATO“ uništavanje jugoslovenskih oružanih snaga.

Američki predsednik Klinton je izjavio da jugoslovenski predsjednik Slobodan Milošević mora da „izabere mir“ ili će NATO nastaviti napade na ciljeve u SR Jugoslaviji.

Vlada SRJ je prekinula diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom.

Ministarstvo informisanja Srbije je odlučilo da protera novinare glasila iz zemalja koje su učestvovale u agresiji NATO ili su dale svoju teritoriju na korišćenje agresorima.

Vlade Crne Gore i Republike Srpske su saopštile da su u stalnom zasedanju.

25. marta 1999. godine poginuo je potpukovnik Života Đurić, pilot RV Vojske SRJ. Poleteo je na zadatak i dok je preletao područje Glogovca primetio je bazu OVK, komandno mesto i skladište, koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unaprijed određenom cilju i u jednom trenutku, kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje. Posmrtno je odlikovan i unapređen. Života Đurić je sahranjen u Paraćinu.

PRINCIP

POSTAVI ODGOVOR

*