„Хрвати су у депресији, нестају, а и даље се ХРАНЕ РАТОМ“

0

Хрватска је чланица Европске уније већ пет година, а за то време није напредовала и у њој радикална десница и даље уздрмава друштво, описује немачки јавни радио, Деутсцхландфунк (ДФ), најмлађу чланицу ЕУ у великом чланку „Хрватска нерешена историја“.
Рат, непријатељ, домовина, народ, издаја – то су кључни изрази из радикалног политичког речника који се и даље користе уз узавреле страсти – пише Norbert Mappes-Niediek za Deutschlandfunk (DF).

Он је на почетку описао како је Слободан Праљак примио осуђујућу пресуду у Хагу, да би потом приметио да је друга вест тог дана била реакција хрватских власти. Премијер је, подсећа он, причао о дубокој моралној неправди.

Притом није мислио на логоре за убијање и бомбардовање стамбених четврти за шта је генерал осуђен. Пресуду је сматрао неправедном – наводи ДФ.

Тако се долази до треће вести која је тог дана потресла Хрватску – суд је интервенцију хрватских војних снага у рату у БиХ прогласио „криминалним подухватом“.

Након објашњења немачкој публици да је Херцеговина кршевито залеђе туристичке Далмације, социолошкиња из Загреба Динка Ћоркало-Бирушки описала је шта се у Хрватској данас догађа:

– Након рата сви смо се радовали да је то готово, да остаје иза нас. Сада почиње будућност, мислили смо, сад ћемо ићи напред. Сад ћемо градити, осигурати се, неговати наше рањене и оплакивати наше жртве, а затим кренути напред. Али, тада је почело оно што сматрам глорификовањем и божанским поштовањем рата. Не постоји никакав други наратив осим оног о победи, о ‘нама’ Хрватима, о ‘нашим’ жртвама, о ‘нашим’ патњама. На такав начин у јавном простору не може да се гради никакав идентитет – рекла је она.

У тексту се наводи да је овде реч о „све запењењинијим расправама у јавности, с изразима попут рата, непријатеља, домовине, народа и издаје“.

Готова фаза узбуђености пред реформама

Хрватска, пише ДФ, није нашла начин да свој национални идентитет почне да гради на темељу неких позитивних ствари и сада је јасно да је готова фаза узбуђености пред реформама којом је годинама оркестрирао ХДЗ. ДФ стање у Хрватској описује као „синдром“. Политолог Дејан Јовић ничему се не чуди.

– Део реформских процеса се симулирао, иза њих није стајала никаква воља. Исти феномен присутан је и у земљама попут Пољске или Мађарске, а у економском смислу у Румунији и Бугарској. У тим земљама махом владају конзерватвни и националистички кругови – приметио је Јовић.

У данашњој Хрватској, наставља ДФ, ствари попут Еуропе, изградње, привреде, демократије – делују нестварно и често се цитирају изразито цинично. Прошле су 22 године од краја рата и након 26 година независности у Хрватској нико више није ни са чим одушевљен.

– Широка јавност, тзв становништво, није масовно похрлило на обележавање ‘Сјећања на Слободана Праљка’. Паркиралишта резервирана за ту намену, остала су празна. Из најдаље провинције стигла су само три аутобуса – описао је за ДФ издавач и есејист Ненад Поповић, који је део младости провео у Немачкој.

ДФ даље наводи и то да удруге ратних ветерана представљају 500.000 људи, што је „за земљу од нешто мало више од четири милиона становника, фантастично претерана бројка“.

Израз „бранитељ“, подсећа ДФ, новохрватски је израз, а удружења бдију над испуњавањем њихових захтева, очувањем њихове славе и сликом њихових непријатеља. У политици се таквим ветеранима супротставља мало ко. Говори о тријумфалној победи над великосрпској агресији и о јуначкој обрани, подлежу строгим правилима изражавања.

Прво је Устав наводио дефиницију легитимног и оправданог Домовинског рата с његовим обрамбеним и ослободилачким карактером против ЈНА само за онај у Хрватској. Међутим, временом се то стало примењивати и за мешање Хрватске у рат у БиХ.

У таквој атмосфери дочекана је пресуда генералу Праљку. А кад неко крене да пропитује што се све догађало у рату или финансијска права бранитеља, нађе се на удару „бранитељских удружења“.

Није реч о страху колико о нелагодности с којом се начињу теме попут привилегија бранитеља, јер се свака реч може погрешно протумачити „ако се дира у хрватску безграничну захвалност бранитељима, у поштовање њихове жртве“.

И на крају то питање: „Где си ти био 1991.?“ Морална уцена служи томе како би националистичка владајућа странка и даље могла да побеђује на изборима, упркос тешкој привредној ситуацији и свеопштој депресији, наводи ДФ.

А да социјалдемократи из опозиције не могу ништа учинити, сматра Јовић, криви су си они сами.

– Они нису понудили никакво другачије изражавање о 90-има. Играли су искључиво на гостујућем терену и покушавали да победе у игри, следећи правила оне друге стране – указао је Јовић.

Наравно да притом редовно губе. Привреда које стоји, никакве перспективе младих, масовно исељавање, све је то као тема остало иза расправа о рату.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*