Хрвати траже наше сезонске раднике, плата до 2.000 евра

0

Хрватској ће и ове године бити потребно око 40.000 сезонских радника, а будући да за послове у угоститељству не могу да нађу довољно кандидата из Хрватске, тамношњи власници ресторана, кафића, хотела и туристичких агенције окрећу се земљама региона, будући да су нам језик и менталитет веома слични.

Највише раднике траже у суседној Босни, док су српски сезонски радници и даље традиционално окренути Црној Гори и Грчкој. Међутим, и то се мења, пише портал Kлик до посла.

У Хрватској, према речима Петра Драгичевића, директора новосадске агенције за запошљавање „Агава“, преко целе године и за стално ради веома мало радника из Србије, али током летње сезоне тај број прелази и 1.000.

У највећој мери тих 1.000 људи ради угоститељске послове, а послодавцима је од стручног образовања много важније искуство. Зараде се крећу од 600 до 2.000 евра месечно, а важно је напоменути да је раднику уз то обезбеђен беслатан смештај и храна од стране послодавца, као и да су сви радници пријављени на ПИО и здравствено осигурање, каже наш саговорник.

То значи да већину зараде после сезоне радник носи кући, а што је још важније – сезона у Хрватској траје пет-шест месеци, од априла или маја до октобра, па је тако обезбеђен и дужи рад и више новца.

Најбољи послодавци што се тиче плата су мали ресторани, а најбољи услови рада су у уређеним хотелима са четири и пет звездица, напомиње наш саговорник.

Kо ради у Хрватској

– Сезонски радници из Србије у Хрватској су углавном они који имају двојна држављанства и није им проблем да током сезоне тамо раде – каже Драгичевић.

Друго држављанство може бити хрватско, али и неке друге земље ЕУ, попут Мађарске. Хрватско држављанство, по неким проценама, има око 100.000 грађана Србије, а Мађарске око 60.000 њих. Они могу несметано да раде у Хрватској, али и скоро свим другим земљама ЕУ, док они без држављанства тешко могу до дозволе.

– Нажалост, дозволе за сезонски рад за наше држављане је немогуће или скоро ретко могуће добити, искључиво је то за мањи број кувара, у зависности од квоте коју доноси Хрватски завод за запошљавање, као и неки профили туристичких радника који су дефицитарни у Хрватској – каже он.

Са друге стране, додаје, велика је потражња за нашим радницима из Србије као и из БиХ али због лоших билатералних односа између држава „највише испаштају као и до сада, обични људи и мала привреда тј мали угоститељски објекти“.

За наше раднике постоји још једна отежавајућа околност, а то је национална нетрпељивост. Где су имали најгора, а где најбоља искуства, као и колике су зараде по пословима

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*