Хрватима у Србији смета помињање НДХ као геноцидне творевине у уџбеницима

    Настава на хрватском - жмурке или скривача, деци није важно

    0

    Како настава на језику хрватске националне мањине заиста изгледа у пракси? Екипа Н1 била је у једној суботичкој основној школи, где је проверила какви су конкретни проблеми са којима се сусрећу ђаци и њихови наставници.

    Већ 12 година, Данијела ђаке пропитује на матерњем, хрватском језику. У почетку, настава је била у потпуности неуређена, а данас, каже, ситуација је кудикамо боља.

    „У почетку нисмо имали преведене уџбенике, него смо их добијали из Хрватске, који нису пратили план и програм Републике Србије, по којем ми радимо. У последњих неколико година имамо преведене уџбенике и сада је стање пуно лакше и једноставније“, наводи учитељица Данијела Ромић.

    Заступници хрватске националне мањине, ипак, нису задовољни. Пре свега, кажу, садржајем уџбеника.

    „НДХ геноцидна творевина, па онда два покрета – четнички покрет са Дражом Михаиловићем и други, партизански… то су све ипак мало, чини ми се, осетљива питања, која захтевају мало другачији приступ“, сматра председник Хрватског националног вијећа Славен Бачић.

    Бачић решење види у националним додацима из предмета који, како каже, осликавају специфичности националног идентитета. Поред тога, наводи, држава је решила проблем само једног дела ђака који желе да се школују на матерњем језику.

    „Наглашавам да су у питању само уџбеници за основну школу и само за наставу на хрватском језику. Остаје још отворено питање уџбеника за средњу школу“, каже он.

    О том питању тек ће се преговарати с министарсвом просвете, а каже, не може да коментарише да ли га је неопходно решавати и на дипломатском нивоу. Ипак, директор једне од три суботичке школе у којој се настава одвија на хрватском језику поручује – што мање политике, боље по ђаке.

    „Политика је ту да омогући да се образовање деси. Али само образовање треба препустити струци“, рекао је директор ОШ „Иван Милутиновић“ Иван Стипић.

    Чекајући да се то деси, звону за велики одмор подједнако се радују и она деца којој се завршио час српског и она којој се завршио сат хрватског. У школском дворишту, разлике нема. Да ли се деца играју жмурке или скривача, њима није важно.

    Н1

     

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *