ХРВАТСКА „ЗАРАТИЛА“ с још 3 државе, пљуште тужбе

Италијанска федерација индустрије дрва и намештаја Федерлењо Аредо тужила је Хрватску Европској комисији.

0

Сличне пријаве, како преноси Пословни дневник, наводно су упућене и из Аустрије и Немачке.

Одлуку хрватског министра пољопривреде Томислава Толушића Италијани сматрају спорном јер мере које предвиђа неће зауставити ширење те штеточине, а створиће препреку која јако нарушава трговинске односе двеју држава.

Као аргументе у пријави, Италијани наводе да је храстова стеница својевремено била на црној листи Европске организације за заштиту биља, али је накнадно уклоњена због немогућности спречавања ширења штеточине фитосанитарним мерама.

„Стеница нема карантински статус и није потребно спроводити фитосанитарне мере на државном нивоу“, тврде Италијани.

Позивају се и на аустријски истраживачки центар за шуме БФW, који је утврдио да забрана превоза није ефикасна у спречавању ширења штеточине, јер стеница хибернира испод храстове коре, па је по њима ширење могуће тек у зимским месецима транспортом необрађених трупаца и путем биљки намењених за садњу.

Као последњи аргумент Федерлењо Аредо истиче да хрватско министарство није јасно утврдило бројна административна питања која компликују пословање трговцима. Примера ради, нејасно им је ко је субјекат и предмет санкција, односно да ли су то страни увозници, хрватски извозници или превозници.

Замерају и то што није утврђено место контроле, као ни могући изузеци.

Од Комисије зато траже да се процени фитосанитарни статус и оправданост Толушићеве уредбе, да би се избегли проблеми на тржишту.

Из Министарства пољопривреде су рекли за Пословни да службено још нису примили притужбу, нити је на њихову адресу стигао било какав упит из ЕК, па зато ту пријаву не могу да коментаришу.

„С обзиром на планове управљања дрвном масом и одговорно поступање Хрватских шума у сечи, чије је спроводјење планирано током 2017. години, 98 посто храстових трупаца од укупно расположиве количине је, на бази годишњих уговора, подељено локалним компанијама са седиштем у Хрватској, независно од тога да ли иза њих стоји домаћи или инострани капитал“, кажу из министарства.

У тексту се наводи да се хрватски пласман и продаја храстових трупаца у друге земље прошле године повећао на 77,24 милиона евра. У статистичком прегледу, који су Италијани приложили у свом поднеску ЕК, видљиво је да је више од половине (44,18 милиона евра) испоручено у Италију, па не чуди нервозна реакција и обраћање Бриселу, оцењује Пословни.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*